Nutricionisti smatraju da prerađevine ne bi valjalo davati deci mlađoj od dve godine, a bilo bi idealno ako može da se izbegne upotreba ovih proizvoda do četvrte ili pete godine.
Više od 20 vrsta viršli nudi se potrošačima u supermarketima. Tu su pileća, ćureća, koktel, sa sirom... Pakovane i u rinfuzu. Domaćih proizvođača, ali i stranih. Cene se umnogome razlikuju. Šta to govori potrošačima?
Isuviše niska cena prerađevina od mesa otkriva da su u proizvodnji korišćene alternativne sirovine, odnosno najčešće meso treće kategorije, poručuju iz Grupacije klanične industrije Privredne komore Srbije, dok u organizacijama za zaštitu potrošača smatraju da kupac i kada pazari viršle u rinfuzu ima pravo da od trgovaca traži da pogleda deklaraciju na kojoj moraju da budu navedeni, između ostalog, i sastav i rok trajanja.
Za nutricioniste dileme nema – koje god da su vrste, proizvođača ili zemlje porekla, viršle ne bi trebalo da budu deo svakodnevne ishrane, a u obrocima najmlađe dece ove prerađevine od mesa nemaju šta da traže.
– Viršle, paštete i bilo koje druge prerađevine od mesa nipošto ne bi valjalo davati deci mlađoj od dve godine. To su proizvodi od iznutrica ili delova mesa koje nije vrhunskog kvaliteta. U njih se dodaju aditivi, nitriti, ponekad i veštačke boje i ovi sastojci su štetni za najmlađe – rekla je nedavno Milka Kurteš, nutricionista i dijetetičar specijalne bolnice „Banja Koviljača”.
Sa njom je saglasna i Ana Todorović, nutricionista beogradskog Doma zdravlja „Savski venac”.
– Viršle su veoma popularne u ishrani našeg stanovništva, pa i kod dece, ali nikako ne mogu da budu preporuka za zdravu ishranu. Osim nitrita i nitrata, koji su tu u cilju što dužeg čuvanja, u viršlama ima i poboljšivača ukusa čija su negativna dejstva poznata. Nije lako reći da li su i koliko viršle štetne, ali slobodno možemo da zaključimo da one nemaju pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje. Jer uvek je aktuelno pitanje koji deo životinje je završio u njima – smatra Todorovićeva, dodajući da je tačno da viršle ne bi trebalo davati deci mlađoj od dve godine.
– Ali bilo bi idealno ako roditelji mogu da izbegnu upotrebu ovih proizvoda u ishrani dece barem do njihove četvrte ili pete godine. Tačno je i da na tržištu ima mnogo različitih vrsta viršli, od različitih vrsta mesa, ali ista dilema prati svaku od njih – ne možemo da budemo sigurni koji je deo životinje u njima – smatra Ana Todorović.
Što se ishrane odraslih tiče, naše sagovornice su saglasne da je umerenost u konzumaciji najbolja parola.
–Odraslima se savetuje umerenost i uzimanje viršli za doručak najviše jednom u nedelji ili u deset dana i to u kombinaciji sa integralnim hlebom i mlečnim proizvodima, poput jogurta ili sira – savetuju naše sagovornice.
Kvalitet viršli na tržištu protekle godine je ocenjivao i beogradski Pokret za zaštitu potrošača. Zaključak je bio da su prerađevine od mesa na tržištu mikrobiološki ispravne, ali nisu sve bile zadovoljavajućeg kvaliteta.
– Kobasice, viršle i paštete nisu štetne po zdravlje građana i bezbedne su za ishranu, ali ne ispunjavaju sve uslove iz Pravilnika o kvalitetu – zaključili su u Pokretu za zaštitu potrošača.
Odgovornost na proizvođačima
Kontrola ispravnosti proizvoda od mesa na našem tržištu u nadležnosti je Veterinarske inspekcije. Proverava se prilikom proizvodnje, uvoza, izvoza, prevoza, ali u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine ističu da je po Zakonu o bezbednosti hrane odgovornost na onome ko posluje sa hranom.
– Za sve što se nađe na tržištu, a nije dobrog kvaliteta ili u skladu sa podacima navedenim na deklaraciji odgovara proizvođač – napominju.
Isuviše niska cena prerađevina od mesa otkriva da su u proizvodnji korišćene alternativne sirovine, odnosno najčešće meso treće kategorije, poručuju iz Grupacije klanične industrije Privredne komore Srbije, dok u organizacijama za zaštitu potrošača smatraju da kupac i kada pazari viršle u rinfuzu ima pravo da od trgovaca traži da pogleda deklaraciju na kojoj moraju da budu navedeni, između ostalog, i sastav i rok trajanja.
Za nutricioniste dileme nema – koje god da su vrste, proizvođača ili zemlje porekla, viršle ne bi trebalo da budu deo svakodnevne ishrane, a u obrocima najmlađe dece ove prerađevine od mesa nemaju šta da traže.
– Viršle, paštete i bilo koje druge prerađevine od mesa nipošto ne bi valjalo davati deci mlađoj od dve godine. To su proizvodi od iznutrica ili delova mesa koje nije vrhunskog kvaliteta. U njih se dodaju aditivi, nitriti, ponekad i veštačke boje i ovi sastojci su štetni za najmlađe – rekla je nedavno Milka Kurteš, nutricionista i dijetetičar specijalne bolnice „Banja Koviljača”.
Sa njom je saglasna i Ana Todorović, nutricionista beogradskog Doma zdravlja „Savski venac”.
– Viršle su veoma popularne u ishrani našeg stanovništva, pa i kod dece, ali nikako ne mogu da budu preporuka za zdravu ishranu. Osim nitrita i nitrata, koji su tu u cilju što dužeg čuvanja, u viršlama ima i poboljšivača ukusa čija su negativna dejstva poznata. Nije lako reći da li su i koliko viršle štetne, ali slobodno možemo da zaključimo da one nemaju pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje. Jer uvek je aktuelno pitanje koji deo životinje je završio u njima – smatra Todorovićeva, dodajući da je tačno da viršle ne bi trebalo davati deci mlađoj od dve godine.
– Ali bilo bi idealno ako roditelji mogu da izbegnu upotrebu ovih proizvoda u ishrani dece barem do njihove četvrte ili pete godine. Tačno je i da na tržištu ima mnogo različitih vrsta viršli, od različitih vrsta mesa, ali ista dilema prati svaku od njih – ne možemo da budemo sigurni koji je deo životinje u njima – smatra Ana Todorović.
Što se ishrane odraslih tiče, naše sagovornice su saglasne da je umerenost u konzumaciji najbolja parola.
–Odraslima se savetuje umerenost i uzimanje viršli za doručak najviše jednom u nedelji ili u deset dana i to u kombinaciji sa integralnim hlebom i mlečnim proizvodima, poput jogurta ili sira – savetuju naše sagovornice.
Kvalitet viršli na tržištu protekle godine je ocenjivao i beogradski Pokret za zaštitu potrošača. Zaključak je bio da su prerađevine od mesa na tržištu mikrobiološki ispravne, ali nisu sve bile zadovoljavajućeg kvaliteta.
– Kobasice, viršle i paštete nisu štetne po zdravlje građana i bezbedne su za ishranu, ali ne ispunjavaju sve uslove iz Pravilnika o kvalitetu – zaključili su u Pokretu za zaštitu potrošača.
Odgovornost na proizvođačima
Kontrola ispravnosti proizvoda od mesa na našem tržištu u nadležnosti je Veterinarske inspekcije. Proverava se prilikom proizvodnje, uvoza, izvoza, prevoza, ali u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine ističu da je po Zakonu o bezbednosti hrane odgovornost na onome ko posluje sa hranom.
– Za sve što se nađe na tržištu, a nije dobrog kvaliteta ili u skladu sa podacima navedenim na deklaraciji odgovara proizvođač – napominju.
Izvor vesti: b92.net
Коментари
Постави коментар