Proizvođači probiotika zarađuju milijarde evra, a još se ispituje koliko su "dobri" mikroorganizmi zapravo zdravi. Za dvadeset godina otkako su počeli da ih dodaju namirnicama, probiotici su osvojili rafove sa mlečnim proizvodima.
Posle silnih reklama i dizanja u nebesa te "funkcionalne hrane", nije čudo što na svetskom tržištu proizvodi koji na etiketama nose reč "probiotik" zarađuju više od 500 milijardi evra u samoposlugama i još 600 milijardi u apotekama, pišu ˝novosti".
U poslednje vreme, sve stroža pravila o reklamiranju proizvoda dovode, međutim, u pitanje mnoga "probiotička" svojstva. Jer, da li je zaista, i u kojoj meri, dokazano da su ti proizvodi toliko zdravi, gotovo lekoviti? Kakve dobrobiti oni donose?
Teorijski gledano, svakom organizmu je, da bi održavao zdravlje, potrebna uravnotežena ishrana uz ispravan način života. Terapije antibioticima, iscrpljivanje na poslu ili u provodu, pušenje, stres, infekcije, zatvor... sve su to stvari koje rđavo utiču na ceo organizam, uključujući i sistem za varenje. U tom slučaju, dodavanje ishrani probiotika može da bude korisno jer su oni, u suštini, vitalni mikroorganizmi kakvi žive u našem organizmu. "Dobri" mikroorganizmi u našim crevima, naime, aktivno učestvuju u radu celog sistema za varenje. Kada dođe do bilo kakvog poremećaja u crevnoj flori, iz nabrojanih razloga, probiotici bi, barem u teoriji, trebalo da pomognu u ponovnom uspostavljanju ravnoteže.
Reč je, međutim, o čitavom nizu različitih organizama, koji se raznim tehnikama dodaju namirnicama. Probiotici su razni mikroorganizmi, lišeni štetnih osobina i toksičnosti, koji se gaje u laboratorijama, ali njihovo pravo dejstvo zavisi od soja, količine, kvaliteta, pa i tehnologije, odnosno od sposobnosti da živi stignu do naših creva.
Možemo li, dakle, da čitanjem etikete saznamo koliko će nam probiotici iz određenog proizvoda zaista koristiti? Većina stručnjaka smatra da - ne možemo.
To ne znači da etikete baš ništa ne govore, kao ni da probiotici nemaju efekta. Na primer, na etiketama mora da piše količina živih ćelija po gramu (ne sme da bude manje od milijardu) i koliki je minimum živih ćelija na dan isticanja trajanja proizvoda. Ako je sve to u redu, odnosno, proizvod zaista sadrži potrebnu količinu probiotika, onda ima dejstva. Eksperimenti su pokazali da su takvi proizvodi dobri za prevenciju, ili dodatak terapiji antibioticima teških problema koje izazivaju "klostridijum dificile", "rotavirus" kod dece, hemoterapija. Pomažu i posle "morske bolesti" i drugih sličnih "bolesti putovanja".
Što se tiče drugih tvrdnji, koje se kreću od toga da su probiotici lek za "sindrom nervoznih creva", do toga da su efikasni protiv sezonskih virusa uključujući i grip - one, jednostavno, nisu dokazane. Nema nikakve potvrde da probiotici jačaju imunološki sistem - osim ako se uzimaju sa vakcinom protiv gripa, kako se nedavno našalio jedan lekar.
Probiotici, pri tom, nisu jedini "novokomponovani" dodaci namirnicima kojima se pripisuju povoljna dejstva, bez dovoljno dokaza. Ako je izraz "funkcionalna hrana" i nastao zbog njih, u međuvremenu je dobio više "članova". Recimo, fitosteroli, biljne komponente koje se dodaju hrani jer imaju svojstvo snižavanja nivoa holesterola u krvi. Stručnjaci su od prvog dana govorili da je mnogo zdravije snižavati holesterol na "klasični" način, manjim unosom određenih vrsta masnoća, jer se tako smanjuju i trigliceridi. A onda su nova istraživanja pokazala da fitosteroli mogu da budu čak i štetni. U većim količinama koje se "pakuju" u namirnice, mogu da izazivaju probleme sa srcem i krvnim sudovima.
U poslednje vreme, sve stroža pravila o reklamiranju proizvoda dovode, međutim, u pitanje mnoga "probiotička" svojstva. Jer, da li je zaista, i u kojoj meri, dokazano da su ti proizvodi toliko zdravi, gotovo lekoviti? Kakve dobrobiti oni donose?
Teorijski gledano, svakom organizmu je, da bi održavao zdravlje, potrebna uravnotežena ishrana uz ispravan način života. Terapije antibioticima, iscrpljivanje na poslu ili u provodu, pušenje, stres, infekcije, zatvor... sve su to stvari koje rđavo utiču na ceo organizam, uključujući i sistem za varenje. U tom slučaju, dodavanje ishrani probiotika može da bude korisno jer su oni, u suštini, vitalni mikroorganizmi kakvi žive u našem organizmu. "Dobri" mikroorganizmi u našim crevima, naime, aktivno učestvuju u radu celog sistema za varenje. Kada dođe do bilo kakvog poremećaja u crevnoj flori, iz nabrojanih razloga, probiotici bi, barem u teoriji, trebalo da pomognu u ponovnom uspostavljanju ravnoteže.
Reč je, međutim, o čitavom nizu različitih organizama, koji se raznim tehnikama dodaju namirnicama. Probiotici su razni mikroorganizmi, lišeni štetnih osobina i toksičnosti, koji se gaje u laboratorijama, ali njihovo pravo dejstvo zavisi od soja, količine, kvaliteta, pa i tehnologije, odnosno od sposobnosti da živi stignu do naših creva.
Možemo li, dakle, da čitanjem etikete saznamo koliko će nam probiotici iz određenog proizvoda zaista koristiti? Većina stručnjaka smatra da - ne možemo.
To ne znači da etikete baš ništa ne govore, kao ni da probiotici nemaju efekta. Na primer, na etiketama mora da piše količina živih ćelija po gramu (ne sme da bude manje od milijardu) i koliki je minimum živih ćelija na dan isticanja trajanja proizvoda. Ako je sve to u redu, odnosno, proizvod zaista sadrži potrebnu količinu probiotika, onda ima dejstva. Eksperimenti su pokazali da su takvi proizvodi dobri za prevenciju, ili dodatak terapiji antibioticima teških problema koje izazivaju "klostridijum dificile", "rotavirus" kod dece, hemoterapija. Pomažu i posle "morske bolesti" i drugih sličnih "bolesti putovanja".
Što se tiče drugih tvrdnji, koje se kreću od toga da su probiotici lek za "sindrom nervoznih creva", do toga da su efikasni protiv sezonskih virusa uključujući i grip - one, jednostavno, nisu dokazane. Nema nikakve potvrde da probiotici jačaju imunološki sistem - osim ako se uzimaju sa vakcinom protiv gripa, kako se nedavno našalio jedan lekar.
Probiotici, pri tom, nisu jedini "novokomponovani" dodaci namirnicima kojima se pripisuju povoljna dejstva, bez dovoljno dokaza. Ako je izraz "funkcionalna hrana" i nastao zbog njih, u međuvremenu je dobio više "članova". Recimo, fitosteroli, biljne komponente koje se dodaju hrani jer imaju svojstvo snižavanja nivoa holesterola u krvi. Stručnjaci su od prvog dana govorili da je mnogo zdravije snižavati holesterol na "klasični" način, manjim unosom određenih vrsta masnoća, jer se tako smanjuju i trigliceridi. A onda su nova istraživanja pokazala da fitosteroli mogu da budu čak i štetni. U većim količinama koje se "pakuju" u namirnice, mogu da izazivaju probleme sa srcem i krvnim sudovima.
Vrste probiotika
Acidophilus - laktobakterija koja umanjuje zatvor i nadutost.
Casei immunitas - veoma otporna mlečna bakterija koja pomaže u uspostavljanju ravnoteže crevne flore i jača imuni sistem
CG - laktobakterija koja je korisna za lečenje virusne i dijareje kod novorođenčadi. Stabilizuje unutrašnji omotač creva.
LCI - i za ovu laktobakteriju se tvrdi da podstiče stvaranje antitela i uspostavlja ravnotežu mirkoflore u crevima.
Caseri shirota - laktobakterija koja pomaže u uspostavljanju ravnoteže mikroflore i sprečava poremećaje rada creva.
Casei infantis - ova laktobakterija korisna je protiv zatvora kod male dece i beba.
Casei immunitas - veoma otporna mlečna bakterija koja pomaže u uspostavljanju ravnoteže crevne flore i jača imuni sistem
CG - laktobakterija koja je korisna za lečenje virusne i dijareje kod novorođenčadi. Stabilizuje unutrašnji omotač creva.
LCI - i za ovu laktobakteriju se tvrdi da podstiče stvaranje antitela i uspostavlja ravnotežu mirkoflore u crevima.
Caseri shirota - laktobakterija koja pomaže u uspostavljanju ravnoteže mikroflore i sprečava poremećaje rada creva.
Casei infantis - ova laktobakterija korisna je protiv zatvora kod male dece i beba.
Коментари
Постави коментар