Hipotireoza - štitna žlezda i sniženi hormoni

Hipotireoza je bolest koja nastaje zbog nedostatka hormona štitne žlezde ili njenog nereagovanja na prisutne hormone. Ova bolest je znatno češća kod žena nego muškaraca. Ispoljava se poremećajem metabolizma, koji dovodi do opšte psihičke i fizičke usporenosti organizma.

Uzrok

Hipotireoza najčešće nastaje zbog oštećenja štitne žlezde, što dovodi do nedovoljnog stvaranja njenih hormona (T3 i T4). Najčešće je to posledica autoimune bolesti gde sopstveni imunitet (i celularni i humoralni) napada štitnu žlezdu postepeno dovodeći do njenog propadanja (atrofije). To nastaje pod uticajem zapaljenja i velikog broja antitela protiv žlezde. Antitela blokiraju receptore za TSH. TSH je hormon koji kod žlezde dovodi do lučenja hormona T3 i T4. Kod nekih bolesnika ova je bolest udružena sa drugim endokrinim bolestima (dijabetes tip 1, Adisonova bolest, hipoparatireoizam, hipogonadizam) ili sa bolestima drugih sistema ( sistemski eritemski lupus, reumatiodni artritis, perniciozna anemija, Sjegrenov sindrom, vitiligo, hronični hepatitis, ulcerozni kolitis). Sve su to bolesti kod kojih takođe, dolazi do napada antitela na sopstveni organ.

Hipotireoza može da nastane kao posledica odstranjenja dela ili cele žlezde, zbog tumora, strume ili u procesu lečenja hipertireoze (uništenje žlezde radioaktivnim jodom). Štitna žlezda može da bude znatno smanjena ili da je nema kao posledica poremećaja u razvoju. To su juvenilna hipotireoza, atireoza i kretenizam.

Hipotireoza sa strumom (uvećana žlezda) je najčešće posledica hošimoto bolesti, kod koje zapaljenje žlezde vremenom dovodi do smanjenog stvaranja hormona. Žlezda može da se ošteti delovanjem nekih lekova i strumogenih faktora. U nekim krajevima u vodi i hrani nema dovoljno joda, pa se javlja endemska struma i kretenizam. U svim tim slučajevima žlezda je uvećana (struma).

Različita stanja koja oštećuju hipotalamus i hipofizu (tumori i zapaljenja), mogu dovesti do smanjenog stvaranja hormona TSH, što za posledicu ima nastanak hipotireoze. Ovo su najzeđi uzroci hipotireoze.

Tegobe

Bolest obično nastaje i razvija se postepeno, podmuklo. Bolesnik dugo nema tegobe ili su one takve da se misli na druge bolesti, sve dok se simptomi hipotireoze ne ispolje jasno. Najčešće tegobe su umor, malaksalost, pospanost, zaboravnost, nepodnošenje hladnoće, slabljenje sluha, povećanje telesne težine (ali ne i značajna gojaznost) uprkos smanjenom apetitu. Bolesnici imaju nadimanje, zatvor i druge smetnje sa varenjem, slabo se znoje i često imaju bol u grudima. Ponekad postoje bolovi u mišićima, neuredna menstruacija, lučenje mleka, muški i ženski sterilitet. Simptomi se razvijaju postepeno tako da se oboleli na njih navikne, pa se često hipotireoza otkrije slučajno.

Oboleli izgledaju podbulo, otečenog lica posebno oko očiju, bledožućkaste suve perutave i hrapave kože. Kosa je lomljiva, suva, sklona opadanju sa pojačanim perutom. U težim slučajevima su otoci dosta izraženi na licu i po telu – miksedem.

Štitna žlezda je obično mala. Srčani rad je često usporen, tonovi tiši, a krvni pritisak konvergentan (povišen donji – dijastolni, a snižen gornji – sistolni pritisak). Laboratorijske analize, osim promena hormona, mogu da pokazuju anemiju, povišen holesterol, nekada i trigliceride, CPK, LDH i AST, a snižen natrijum.

Dijagnoza

U najvećem broju slučajeva TSH je znatno povišen. Može biti i sasvim malo povišen, ali su sniženi ukupni T4 ili slobodni T4 (FT4) u serumu. Ponekad je nivo TSH normalan ili snižen, ali su znatno niski T3 i T4. U početku bolesti, hipotireoza može da liči na starenje, depresiju, Alchajmerovu ili Parkinsonovu bolest. Kada su prisutni otoci, bolest može ličiti na nefrotski sindrom, uremiju, tešku srčanu insuficijenciju ili pernicioznu anemiju. Kod nefrotskog sindroma hormoni štitne žlezde mogu biti poremećeni, ali je TSH normalan i žlezda je normalne veličine.

Lečenje

Hipotireoza se leči tireoidnim hormonima. Najbolje je da se koriste preparati sa T4 hormonom (tiroksin), koji se u organizmu jednim delom pretvara u T3 (trijodtironin). Preparati sa T3 hormonom mogu brže da uklone simptome, ali češće daju neželjene efekte (ubrzan rad srca, osećaj lupanja srca i slabost). Lek se uzima svakog jutra. Lečenje se počinje sa nižim dozama, posebno kod starijih i srčanih bolesnika. Kod njih veća doza leka može da dovede do koronarne bolesti ili srčane slabosti (insuficijencija). Ako je hipotireoza posledica oštećenja žlezde (primarna hipotireoza) cilj terapije je da se TSH održava malo iznad gornje granice, što se postiže za nekoliko meseci. Ako je hipotireoza sekundarna tj. posledica nedostatka TSH, teži se da se terapijom nivo T3 održava na normali. Ako je bolest udružena sa hipokorticizmom lečenje se započinje hidrokortizonom. Lečenje je uglavnom doživotno, uz kontrole jednom godišnje.  

Prognoza

Prognoza bolesti je dobra, ako se bolesnik pridržava terapije i redovno kontroliše. Najčešće je lečenje doživotno. Ako je hipotireoza posledica Hašimoto tiroiditisa vremenom se doza tiroksina povećava. Ako je bolest posledica subakutnog tiroiditisa ili se javlja kod žena nakon porođaja, hipotireoza je obično prolazna. Hipotireoza ne daje komplikacije ako se bolesnik pridržava propisane terapije, ali ako ne uzima lekove, simptomi se produbljuju sve do nastanka miksedemske kome, kada je smrtnost velika. U slučaju da se uzima prevelika doza leka može doći do hipertireoze sa nervozom, ubrzanim srčanim radom, znojenjem i ostalim simptomima ove bolesti.

Preventiva

Preventiva bolesti praktično ne postoji, jer se ne može uticati na uzroke hipotireoze. Međutim, mnogo se može učiniti ranim otkrivanjem bolesti. Kretenizam, kao posledica urođene hipotireoze se veoma retko sreće, jer se u porodilištu određuje nivo hormona, tako da se lečenje započinje na vreme.

Autor: Dr.Gordana Grujić

Izvor: http://www.porodicnilekar.net