Mnogi ljudi su navedeni da veruju da je ishrana lišena masti idealna za zdravlje srca. Ali, eliminisanjem prehrambenih izvora holesterola i zasićenih masti, zdravlje počinje postepeno da propada.
Dugotrajan režim ishrane sa doslednim izbacivanjem masti može da dovede do raznih loših posledica, među kojima su i poremećaji pamćenja i rasuđivanja, kao i brže starenje mozga.
Isključivanje masti iz ishrane tipično dovodi do nedostatka nutritijenata holina (jedan od sastojaka kompleksa vitamina B) i serina (neesencijalna aminokiselina); te nutritijente koristi mozak za proizvodnju neurotransmitera koji su povezani sa pamćenjem, kao i masti, koje se koriste u ćelijskim membranama. Više decenija ishrane prerađenom hranom, i uz to ograničavanje količine zdravih masnoća koje se konzumiraju, može da dovede do kognitivnog pogoršanja, a možda predstavlja i uzrok dramatičnog rasta broja slučajeva Alchajmerove bolesti. Istraživanja su pokazala da vraćanje holina i serina u ishranu, ili njihovo dodavanje u obliku suplemenata, može da poboljša pamćenje i spreči demenciju povezanu sa starošću.
Holin je neophodan za pamćenje
Holin se nalazi u mesu, jajima, mleku, soji i kikirikiju. Mnoge osobe slede dijete sa malo masti, pa izbegavaju sve te namirnice. Ali, prema shvatanjima savremenog nutricionizma, dijete sa manje od 10% kalorija iz masti mogu doneti više štete nego koristi – smanjuju nivo “dobrog” holesterola, a na duže staze dovode i do štetnih promena na mozgu.
Osobe koje se drže specifičnih načina ishrane, na primer koje ne konzumiraju ni meso ni ribu (lakto-ovo-vegetarijanci), lako mogu da dobiju holin iz mleka i jaja, dok vegani (koji se hrane isključivo biljnim namirnicama) – mogu da dobiju holin iz soje i kikirikija, ili iz još bogatijeg izvora - pšeničnih klica (proklijala zrna pšenica).
Rezultati proučavanja objavljenog u časopisu Clinical Therapeutics pokazuju da su ispitanici koji su patili od blagih do umerenih kognitivnih poremećaja, doživeli značajno poboljšanje pamćenja i sposobnosti učenja kada su im davani suplementi holina tokom 6 meseci. Autori ove studije napomenuli su da je poboljšanje do koga je došlo zahvaljujuću suplementima holina bilo veće nego poboljšanja do kojih se dolazilo lekovima.
Serin se bori protiv starenja mozga i obnavlja ćelije
Serin spada u neesencijalne aminokiseline, dakle, ne mora da se nužno unosi spolja, već ga proizvodi naše telo. Ali, da bi se u telu proizvele dovoljno količine serina, moraju biti prisutne dovoljne količine vitamina B3, B6 i folne kiseline.
Dobri prehrambeni izvori serina su proizvodi od soje, mlečni proizvodi i pšenični gluten (seitan).
Komunikacija između neurona u mozgu zavisi od postojanog snabdevanja nutritijentima u koje spada i serin, kako bi se poboljšale sposobnosti učenja i stvaranje novih sećanja.
Rezultati proučavanja objavljenog u časopisu Neurology pokazali su da suplementacija (dodavanje) serina može da dovede do ”značajnih dobrobiti po kognitivne funkcije, koje tipično opadaju sa godinama, u koje spadaju i veština koncentracije, učenja, pamćenja i izražavanja”.
Procenjeno je da u razvijenim zemljama između 10% i 20% ljudi preko 65 godina pati od nekog poremećaja rasuđivanja, ili im je dijagnostikovana Alchajmerova bolest. Do 80. godine, više od polovine ljudi tog doba ima neku vrstu gubitka memorije ili pogoršanja u funkcionisanju mozga, i taj trend nastavlja da eskalira kako raste broj starijih osoba koje pripadaju takozvanoj “bejbi-bum” generaciji (prva generacija odrasla na zamenama za majčino mleko, “brzoj hrani”, lekovima i televiziji…). Neki od nutricionista smatraju da se krivica za ovaj trend može prebaciti na “fobiju od masti” koju su tokom poslednjih 50 godina podgrevali mnogi lekari i nutricionisti, preporučujući dijete sa drastično redukovanim količinama masnoća.
ZAKLJUČAK:
Gubitak kognitivnih sposobnosti sa starenjem nije normalna pojava. Veliki broj istraživanja objašnjava da su gubitak pamćenja i kognitivnih sposobnosti posledice višedecenijskog lišavanja nutritijenata koje na kraju uzima svoj danak slabljenjem mozga. Holin i serin su nutritijenti specifični za mozak, a pogrešnom ishranom možemo da ih se lišimo. Pokazano je da poboljšana ishrana i uzimanje suplemenata, ako je neophodno, mogu da spreče tipične simptome starenja mozga i da spreče demenciju.
IZVORI ZDRAVIH MASTI
Kao izvore posebno zdravih masti, mogu se preporučiti:
- koštunjavo voće – orasi, lešnici, bademi
- semenke – laneno seme, bundevino seme, kikiriki
- maslinovo ulje
- kokosovo ulje
Isključivanje masti iz ishrane tipično dovodi do nedostatka nutritijenata holina (jedan od sastojaka kompleksa vitamina B) i serina (neesencijalna aminokiselina); te nutritijente koristi mozak za proizvodnju neurotransmitera koji su povezani sa pamćenjem, kao i masti, koje se koriste u ćelijskim membranama. Više decenija ishrane prerađenom hranom, i uz to ograničavanje količine zdravih masnoća koje se konzumiraju, može da dovede do kognitivnog pogoršanja, a možda predstavlja i uzrok dramatičnog rasta broja slučajeva Alchajmerove bolesti. Istraživanja su pokazala da vraćanje holina i serina u ishranu, ili njihovo dodavanje u obliku suplemenata, može da poboljša pamćenje i spreči demenciju povezanu sa starošću.
Holin je neophodan za pamćenje
Holin se nalazi u mesu, jajima, mleku, soji i kikirikiju. Mnoge osobe slede dijete sa malo masti, pa izbegavaju sve te namirnice. Ali, prema shvatanjima savremenog nutricionizma, dijete sa manje od 10% kalorija iz masti mogu doneti više štete nego koristi – smanjuju nivo “dobrog” holesterola, a na duže staze dovode i do štetnih promena na mozgu.
Osobe koje se drže specifičnih načina ishrane, na primer koje ne konzumiraju ni meso ni ribu (lakto-ovo-vegetarijanci), lako mogu da dobiju holin iz mleka i jaja, dok vegani (koji se hrane isključivo biljnim namirnicama) – mogu da dobiju holin iz soje i kikirikija, ili iz još bogatijeg izvora - pšeničnih klica (proklijala zrna pšenica).
Rezultati proučavanja objavljenog u časopisu Clinical Therapeutics pokazuju da su ispitanici koji su patili od blagih do umerenih kognitivnih poremećaja, doživeli značajno poboljšanje pamćenja i sposobnosti učenja kada su im davani suplementi holina tokom 6 meseci. Autori ove studije napomenuli su da je poboljšanje do koga je došlo zahvaljujuću suplementima holina bilo veće nego poboljšanja do kojih se dolazilo lekovima.
Serin se bori protiv starenja mozga i obnavlja ćelije
Serin spada u neesencijalne aminokiseline, dakle, ne mora da se nužno unosi spolja, već ga proizvodi naše telo. Ali, da bi se u telu proizvele dovoljno količine serina, moraju biti prisutne dovoljne količine vitamina B3, B6 i folne kiseline.
Dobri prehrambeni izvori serina su proizvodi od soje, mlečni proizvodi i pšenični gluten (seitan).
Komunikacija između neurona u mozgu zavisi od postojanog snabdevanja nutritijentima u koje spada i serin, kako bi se poboljšale sposobnosti učenja i stvaranje novih sećanja.
Rezultati proučavanja objavljenog u časopisu Neurology pokazali su da suplementacija (dodavanje) serina može da dovede do ”značajnih dobrobiti po kognitivne funkcije, koje tipično opadaju sa godinama, u koje spadaju i veština koncentracije, učenja, pamćenja i izražavanja”.
Procenjeno je da u razvijenim zemljama između 10% i 20% ljudi preko 65 godina pati od nekog poremećaja rasuđivanja, ili im je dijagnostikovana Alchajmerova bolest. Do 80. godine, više od polovine ljudi tog doba ima neku vrstu gubitka memorije ili pogoršanja u funkcionisanju mozga, i taj trend nastavlja da eskalira kako raste broj starijih osoba koje pripadaju takozvanoj “bejbi-bum” generaciji (prva generacija odrasla na zamenama za majčino mleko, “brzoj hrani”, lekovima i televiziji…). Neki od nutricionista smatraju da se krivica za ovaj trend može prebaciti na “fobiju od masti” koju su tokom poslednjih 50 godina podgrevali mnogi lekari i nutricionisti, preporučujući dijete sa drastično redukovanim količinama masnoća.
ZAKLJUČAK:
Gubitak kognitivnih sposobnosti sa starenjem nije normalna pojava. Veliki broj istraživanja objašnjava da su gubitak pamćenja i kognitivnih sposobnosti posledice višedecenijskog lišavanja nutritijenata koje na kraju uzima svoj danak slabljenjem mozga. Holin i serin su nutritijenti specifični za mozak, a pogrešnom ishranom možemo da ih se lišimo. Pokazano je da poboljšana ishrana i uzimanje suplemenata, ako je neophodno, mogu da spreče tipične simptome starenja mozga i da spreče demenciju.
IZVORI ZDRAVIH MASTI
Kao izvore posebno zdravih masti, mogu se preporučiti:
- koštunjavo voće – orasi, lešnici, bademi
- semenke – laneno seme, bundevino seme, kikiriki
- maslinovo ulje
- kokosovo ulje
Коментари
Постави коментар