U Srbiji trenutno oko sto ljudi čeka na operaciju kojom se leči gojaznost. Prvi pacijenti biće operisani oko 20. maja, za kada je dr Đorđe Bajec, direktor Kliničkog centra Srbije, najavio početak ovih hirurških procedura u našoj zemlji. Pacijenti ne plaćaju ovaj vid lečenja, već troškove pokriva RZZO, a za prvih 30 operacija obezbeđen je i sav potreban potrošni materijal.
Trenutno 100 ljudi čeka operaciju
- Kraj rekonstrukcije odeljenja u kojem će se izvoditi laparoskopske operacije na ekstremno gojaznim osobama očekuje se za dvadesetak dana. Da bi ovi pacijenti bili zbrinuti i operisani na odgovarajući način, potreban je specijalni operacioni sto, instrumenti i aparati, ali i uslovi boravka na odeljenju moraju da budu prilagođeni njima. S obzirom na to da su neki pacijenti teži od 300 kilograma, potrebni su ojačani kreveti, šira vrata, posebni toaleti - objašnjava dr Bajec.
| INDEKS TELESNE MASE | ||
|---|---|---|
| Predstavlja težinu u kilogramima podeljenu s visinom izraženom u metrima na kvadrat. Dakle, ITM (indeks telesne mase, engleski BMI body mass index) =kg/m2. | ||
| Pothranjenost | < 18,5 kg/m2 | |
| Normalna uhranjenost | 18,5-24,9 kg/m2 | |
| Predgojaznost | 25,0-29,9 kg/m2 | |
| Gojaznost | > 30,0 kg/m2 | |
Prve operacije, kako kaže, biće izvedene zajedno s norveškim kolegama koji su obučavali naše lekare za ove zahvate. Hirurško lečenje ne preduzima se samo zbog esteskog izgleda, ističe dr Bajec, već je to i način da se spreče mnoga oboljenja koje prate gojaznost kao što su kardiovaskularne i bolesti endokrinog sistema.
Ko je kandidat za operaciju
Jedan od načina lečenja dijabetesa tipa 2, na primer, jeste upravo hirurški tretman. Međutim, lečenje gojaznih osoba je veoma kompleksno i zahteva rad čitavog tima stručnjaka i veliko vreme jer nije lako oslabiti 60, 80 pa i više kilogarama. Zato je i formiran Multidisciplinarni centar za lečenje gojaznosti s timom stručnjaka koji vodi vrigu o ovim pacijentima. Da bi neko bio uopšte kandidat za operaciju, mora da ima indeks telesne mase (BMI) između 35 i 45, i da prođe čitav niz pregleda, njegovo stanje prati se mesecima pre i posle zahvata. Hirurgija je samo jedan segment lečenja.
Klikni za uvećanje (+)
- O stanju pacijenta brine tim sastavljen od endokrinologa, dijetologa, psihologa, anesteziologa, hirurga, kardiologa. Pregledi obuhavataju merenje telesne težine, laboratorijske nalize, rad srca i drugih urgana, hormonalni status, kompletno psihofizičko stanje - navodi sagovornik.
Tek po završetku pregleda pacijentu se predočava način lečenja koje ne mora uvek da bude hirurško, on čak može i da odustane od operacije.
Tri vrste operacija
- Kod nas u centru će se obavljati tri vrste laparoskopskih operacija u lečenju gojaznosti. Ova vrsta zahvata omogućava minimalne traume i brz oporavak, iz bolnice se izlazi već posle dva do tri dana. Prva varijanta je postavljanje prstena oko gornjeg pola želuca i ona daje najslabije rezutate. Druga je sužavanje želuca celom dužinom, čime se sprečava unošenje veće količine hrane, a iskustva svetskih stručnjka pokazuju da su njeni efekti bolji. Treća, najkomplikovanija hirurška intervencija, jeste gastroenteralni bajpas. Želudac se preseca, ostaje samo mali patrljak koji se spaja s tankim crevom, takođe laparoskopski. Ova operacija donosi odlične rezultate. Pacijent manje oseća glad, unošenje velike količine hrane je onemogućeno, a samim tim sprečava se i gojenje - objašnjava dr Bajec.
Ove operacije uspešne su u većini slučajeva, a kako kaže dr Bajec, rizične su koliko i svaki drugi hirurški zahvat. U svetu se operacije u lečenju gojaznosti rade i na deci, ali u našoj zemlji to još neće biti moguće.
Podaci o gojaznosti U zemljama Evropske unije gojaznost je uvećana za 50 odsto, a u Srbiji za čak 60 odsto.
Gojazni su oni muškarci kojima je obim struka veći od 94 centimetra, i žene kod kojih obim prelazi 80 centimetara. |
Operacije koštaju i do 3.000 evra Operacije u lečenju gojaznosti u svetu se obavljaju već godinama. Samo u Americi operisano je oko 400.00 ekstremno gojaznih osoba. S obzirom na to da su to novi zahvati, kod nas su morali da prođu odobrenja nadležnih instutucija da bi bili primenjivani u praksi. - Da bi se bilo koja nova operacija kod nas odobrila, mora da prođe Etički komitet, Ministarstvo zdravlja i Komisiju za nove tehnologije i da dobije dozvolu od RZZO. Budući da postoji elektronsko fakturisanje, dobili smo i šifru za tu operaciju. Fond snosi troškove lečenja, a omogućio je i potrošni materijal za prvih 30 pacijenata, dok će kasnije sukcesivno obezeđivati materijal i za druge zahvate. Inače, ove operacije koštaju dve do tri hiljade evra - navodi dr Đorđe bajec, direktor Kliničkog centra Srbije. Vest preuzeta sa Blica |
Коментари
Постави коментар