U poslednjem veku, izmene u zapadnjačkoj dijeti su promenile unos omega 6 masnih kiselina (masti iz mesa i biljnih ulja) u poređenju sa omega 3 masnim kiselinama (masti iz masnih morskih riba). Mnoge studije pokazuju da je promena odnosa u unosu omega 3 i omega 6 putem ishrane povećala sklonost ka upalnim reakcijama, koje su povezane sa nastankom autoimunih i alergijskih oboljenja.
Omega3 i omega 6 su vrste esencijalnih masnih kiselina, što znači da se ne stvaraju u organizmu, već moraju da se unose ishranom. U modernoj ishrani izvori omega 3 masnih kiselina su zastupljeni u maloj meri, uglavnom iz masne morske ribe: losos, sardine, haringa, tuna. Postoje dve osnovne vrste omega 3 masnih kiselina koje su neophodne organizmu eikosapentanoična - EPA i dokosaheksanoična - DHA. Vegetarijanski izvori, orasi i seme lana sadrže alfa-linoleinsku kiselinu, iz koje organizam stvara EPA i DHA. U organizmu se EPA i DHA dalje prevode u molekule koji regulišu imuni odgovor, koagulaciju krvi i rast ćelija.
Za razliku od omega3 izvori omega 6 masnih kiselina u modernoj ishrani su široko zatupljeni u biljnim uljima (suncokretovo, kukuruzno, sojino). Brza hrana, kolačići, slatkiši, grickalice - svi sadrže biljna ulja.
U organizmu se od omega 6 masnih kiselina stvara vrsta prostaglandina - molekula koji utiču na upalne procese, zgrušavanje krvi, dok vrsta prostaglandina nastala iz omega 6 masnih kiselina smanjuje upalne procese i sprečava nastanak tromba. Nutricionisti veruju da je upotrebom prerađene hrane čovek poremetio ravnotežu u unosu omega 3 i 6. Ova neravnoteža u ishrani bi mogla biti objašnjenje za povećanje broja obolelih od astme, srčanih oboljenja, mnogih oblika kancera, artritisa neurodegenerativnih oboljenja, kao i svih bolesti koje potiču od upalnih procesa.
Generalno, unos omega 6 možete smanjiti ako izbegavate ili smanjite industrijski prerađenu hranu i brzu hranu, polinezasićena biljna ulja (suncokretovo, kukuruzno, sojino). Probajte da više upotrebljavate ekstra devičansko maslinovo ulje za kuvanje i u prelivima za salatu. Koristite više masne ribe, oraha, semena lana i tako ćete najbolje doprineti vraćanju ravnoteže u organizam u korist zaštitnih prostaglandina.
Antropološki dokazi pokazuju da su naši preci imali u ishrani zastupljen odnos omega 6:omega 3 masnim kiselinama 2:1, ali moderna zapadnjačka ishrana je poremetila ovaj odnos na čak 10:1 u korist omega 6 masnih kiselina. Povećan je unos mesnih prerađevina, pečene i pržene hrane u odnosu na način ishrane naših predaka. Pošto omega masne kiseline mogu biti prevedene u upalne molekule, smatra se da je ovakva promena u ishrani mogla dovesti do poremećaja u ravnoteži između pro- i anti-upalnih agenasa. Na taj način dolazi do povećanja broja sistemskih upalnih procesa i veće učestalosti oboljenja kao što su astma, alergije, dijabetes, artritis.
Istraživači su ispitivali 27 zdravih odraslih osoba, koje su jele hranu u kojoj je odnos omega 6:omega 3 bio kao kod naših predaka, tokom 5 nedelja. Potom su pratili nivo aktivnosti gena koji regulišu upalne reakcije i ustanovili da je ona znatno smanjena. Ispitivali su i koncentraciju prenosnika upalnih reakcija, koji su takođe bili na nižim vrednostima u odnosu na klasičnu zapadnjačku ishranu. Smanjeno stvaranje prenosnika upalnih procesa smanjuje sklonost ka alergijama i autoimunim oboljenjima.
Ova studija je pokazala po prvi put na ljudima da velike promene u ishrani imaju uticaja na aktivaciju gena. Omega 3 masne kiseline smanjuju aktivnost gena koji regulišu upalne procese. Stoga je poželjno vratiti u ravnotežu unos omega 3 u ishrani u odnosu na omega 6 masne kiseline. Ovaj odnos trebao bi da bude 2:1 za omega 6, a ne 10:1 kao što je sada slučaj.
Коментари
Постави коментар