Možda vam stomak štrči od masnog tkiva, ili je tvrd kao kamen od trbušnih mišića, ali to je samo na površini. A šta se dešava unutra? Proverite da li će vaša creva proći naš test.
Mark Smit je dvadesetsedmogodišnji advokat koji živi u Vašingtonu D.C. Njega svakodnevno muče stomačni problemi, kao što su gasovi, dijareja i oštri bolovi.“Nikad ne zakazujem sastanak pre 10 sati”, žali se on, ”moj stomak poludi nakon doručka.”
Neugodni osećaji u trbuhu polako prođu, zajedno sa stolicom. Ali Smit nije jedini, digestivni problemi mogu pogoditi bilo koga. Baš kao i vaša koža, površina vaših creva je u kontaktu sa velikim, opakim spoljašnjim svetom, 24 časa dnevno. Kada ova zaštitna površina ne uspe da apsorbuje sve hranljive materije, ili da zaustavi štetne faktore, celo telo je u opasnosti.
Upravo zbog toga smo razgovarali sa najboljim specijalistima iz ove oblasti, da bismo saznali šta nam valja, a šta ne valja činiti da bismo ukrotili tu zver u trbuhu.
Za početak, odgovorite na sledeća pitanja.
Da li uzimate pravi tip vlakana?
Zbog čega je to važno? Vlakna povećavaju zapreminu stolice, ubrzavajući njen prolazak kroz creva, zbog čega organizam ima manje vremena da apsorbuje toksine. “Vlakna takođe predstavljaju hranu za većinu probiotičkih (korisnih) bakterija koje naseljavaju debelo crevo”, kaže dr Valter J. Kojl.
Šta raditi?
Unosite 25 do 30 grama vlakana dnevno, najbolje iz svežeg voća i povrća. “Njihova vlakna sadrže fitohemikalije i antioksidanse koji imaju blagotvorno dejstvo na sluzokožu debelog creva,” kaže dr Kojl.
Imate problema sa pražnjenjem svog rezervoara?
Može vam pomoći suplement na bazi metilceluloze, koji ne izaziva pojačano stvaranje gasova.
Kako ne zeznuti stvar?
Nemojte naglo da povećate unos vlakana sa 3 na 30 grama, platićete neugodnu cenu. “Takav prelaz će dovesti do nadutosti i gasova”, kaže dr Kojl. “Počnite polako i postepeno povećavajte svoj unos vlakana”.
Uzimate li prebiotike sa probioticima? Zbog čega je to važno?
Verovatno ste čuli za probiotike, prijateljske bakterije koje nam pomažu u varenju. Ali, da bi vam oni bili od najveće koristi, potrebni su vam prebiotici, ugljenohidratna vlakna (odnosno oligosaharidi) koja vaš želudac i creva ne mogu da svare. Kada ovakva vlakna stignu do debelog creva, postaju hrana za dobre bakterije.
“Prebiotici povećavaju broj korisnih bakterija u debelom crevu, i pomažu da se održava stabilna populacija ovih mikroorganizama,” kaže dr sci. Džejms Versalovik.
Šta raditi?
Uz svoju dnevnu dozu od jedne milijarde probiotskih bakterija, unesite i 5 grama prebiotika. Kvalitetan jogurt i drugi obogaćeni mlečni proizvodi će vam obezbediti dovoljno probiotika. Artičoke, žitarice na bazi pšenice, crni i beli luk i banane su odličan izvor prebiotika. Danas se u prodavnicama mogu naći i proizvodi obogaćeni prebioticima (na pakovanju, na listi sastojaka potražite reči inulin i fruktooligosaharidi).
Kako ne zeznuti stvar?
Ako ne uzmete dozu prebiotika, nema razloga za paniku. “Hranljive materije ostaju u crevu prilično dugo vremena”, kaže dr Versalovik.
Da li koristite antibiotke samo onda kada su vam zaista potrebni? Zbog čega je to važno?
Antibiotici ubijaju nepoželjne bakterije koje izazivaju bolest, ali postoji i kolateralna šteta. “Antibiotik je kao atomska bomba koja eksplodira u debelom crevu”, kaže dr Patriša Rejmond, gastroenterolog. “Antibiotici ubijaju i dobre bakterije, bez razlike”. Zbog toga počinju da se razmnožavaju štetne bakterije Clostridium difficile, koje bi dobre bakterije u normalnim okolnostima držale pod kontrolom.
Da li trčite do WC-a, umesto da mirno odšetate?
“Nadutost i dijareja nakon uzimanja antibiotika su siguran znak da vam se poremetila crevna flora”, kaže dr Kojl. Gubitak korisnih mikroorganizama slabi i vaš imuni sistem.
Šta raditi?
“Nemojte misliti da svaka kijavica i šmrkavica zahteva antibiotik”, kaže dr Rejmond, koja skreće pažnju da su antibiotici svakako beskorisni u lečenju preglade i gripa. “Ako imate bakterijsku infekciju, uzmite antibiotik uskog spektra. Antibiotici širokog spektra uništavaju sve što im se nađe na putu.”
Kako ne zeznuti stvar?
Uzimanje probiotika dok pijete antibiotik (a zatim još 4 do 6 nedelja) može pomoći da se ublaže neželjeni efekti. Međutim, neke dobre bakterije, kao što je Lactobacillus acidofilus teško se oporavljaju.
Koristite li antacide svaki put kada imate gorušicu? Zbog čega je to važno?
Ako često imate gorušicu, taj neprijatni osećaj pečenja iza grudne kosti i u ždrelu, koji nastaje zbog refluksa (vraćanja kiselog želudačnog sadržaja unazad, uz jednjak), verovatno posežete za antacidima, lekovima koji brzo neutrališu želudačnu kiselinu. Međutim, problem ovde nije u kiselini, već u vraćanju sadržaja. Ako imate gorušicu češće od dvaput nedeljno, verovatno patite od gastroezofagealne refluksne bolesti.
Glavni problem leži u ventilu koji odvaja jednjak od želuca. Osim toga, neutralisanje kiseline u želucu može stvoriti dodatne probleme. Ta kiselina je postoji s razlogom – da ubije žive bakterije prisutne u hrani.
Šta raditi?
Zaboravite obične antacide u tabletama, uzmite moderne, tečne preparate koji sadrže supstance poznate kao alginati. “Alginati ne deluju tako što neutrališu svu kiselinu u želucu”, kaže dr Rejmond, “već tako što plutajući na kiselini, stvaraju penastu barijeru koja sprečava iritaciju sluzokože”.
Kako ne zeznuti stvar?
Nemojte da legnete odmah nakon obilnog obroka, naročito ako je u pitanju večera. Bolje je da prošetate pola sata, to će pomoći da vam hrana brže stigne do creva.
Izbegavate li da pijete lekove protiv bolova osim ako su vam zaista neophodni? Zbog čega je to važno?
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), kao što su aspirin i ibuprofen, pravi su kriptonit za vaš želudac. Nije problem ako ih povremeno koristite kad imate jaku glavobolju. Ali, ako koristite Brufen kao bombone, ubrzo ćete se suočiti sa čirom na želucu, zbog smanjenog stvaranja prostaglandina koji stimulišu prozvodnju zaštitne sluzi.
U takvim uslovima, kiselina može imati razorne efekte. Osim mogućeg krvarenja i bola, hronični čir može izazvati stvaranje ožiljka i deformitet na vašem želucu. Najgore što vam se može desiti je perforacija želuca, sa pražnjenjem njegovog sadržaja u trbušnu duplju, vrlo ozbiljna situacija koja zahteva hiruršku intervenciju.
Šta raditi?
Pređite na paracetamol, on ne deluje štetno na želudac. Deglicirizovani sladić (DGL), biljni suplement, može biti koristan u ovakvim stanjima jer ubrzava zarastanje želudačne sluzokože, štiteći je od kiseline. Zato, sažvaćite 350 mg DGL-a zajedno sa Brufenom, ako ga povremeno upotrebljavate, a ako ste redovni korisnik ovih lekova, uzimajte DGL uz svaki obrok i pred spavanje.
Pazite samo da ne uzmete obični koren sladića, ili sladić u tabletama, on sadrži glicirizinsku kiselinu koja podiže krvni pritisak, zbog čega je i uklonjena iz DGL-a.
Kako ne zeznuti stvar?
Ne uzimajte NSAIL na prazan stomak. “Hrana može ublažiti negativne efekte ovih lekova, između ostalog i tako što usporava njihovu resorpciju”, kaže dr Rejmond. “Uzimanje NSAIL na prazan želudac može izazvati stvaranje zaista dubokih ulkusa (čireva)”.
Neugodni osećaji u trbuhu polako prođu, zajedno sa stolicom. Ali Smit nije jedini, digestivni problemi mogu pogoditi bilo koga. Baš kao i vaša koža, površina vaših creva je u kontaktu sa velikim, opakim spoljašnjim svetom, 24 časa dnevno. Kada ova zaštitna površina ne uspe da apsorbuje sve hranljive materije, ili da zaustavi štetne faktore, celo telo je u opasnosti.
Upravo zbog toga smo razgovarali sa najboljim specijalistima iz ove oblasti, da bismo saznali šta nam valja, a šta ne valja činiti da bismo ukrotili tu zver u trbuhu.
Za početak, odgovorite na sledeća pitanja.
Da li uzimate pravi tip vlakana?
Zbog čega je to važno? Vlakna povećavaju zapreminu stolice, ubrzavajući njen prolazak kroz creva, zbog čega organizam ima manje vremena da apsorbuje toksine. “Vlakna takođe predstavljaju hranu za većinu probiotičkih (korisnih) bakterija koje naseljavaju debelo crevo”, kaže dr Valter J. Kojl.
Šta raditi?
Unosite 25 do 30 grama vlakana dnevno, najbolje iz svežeg voća i povrća. “Njihova vlakna sadrže fitohemikalije i antioksidanse koji imaju blagotvorno dejstvo na sluzokožu debelog creva,” kaže dr Kojl.
Imate problema sa pražnjenjem svog rezervoara?
Može vam pomoći suplement na bazi metilceluloze, koji ne izaziva pojačano stvaranje gasova.
Kako ne zeznuti stvar?
Nemojte naglo da povećate unos vlakana sa 3 na 30 grama, platićete neugodnu cenu. “Takav prelaz će dovesti do nadutosti i gasova”, kaže dr Kojl. “Počnite polako i postepeno povećavajte svoj unos vlakana”.
Uzimate li prebiotike sa probioticima? Zbog čega je to važno?
Verovatno ste čuli za probiotike, prijateljske bakterije koje nam pomažu u varenju. Ali, da bi vam oni bili od najveće koristi, potrebni su vam prebiotici, ugljenohidratna vlakna (odnosno oligosaharidi) koja vaš želudac i creva ne mogu da svare. Kada ovakva vlakna stignu do debelog creva, postaju hrana za dobre bakterije.
“Prebiotici povećavaju broj korisnih bakterija u debelom crevu, i pomažu da se održava stabilna populacija ovih mikroorganizama,” kaže dr sci. Džejms Versalovik.
Šta raditi?
Uz svoju dnevnu dozu od jedne milijarde probiotskih bakterija, unesite i 5 grama prebiotika. Kvalitetan jogurt i drugi obogaćeni mlečni proizvodi će vam obezbediti dovoljno probiotika. Artičoke, žitarice na bazi pšenice, crni i beli luk i banane su odličan izvor prebiotika. Danas se u prodavnicama mogu naći i proizvodi obogaćeni prebioticima (na pakovanju, na listi sastojaka potražite reči inulin i fruktooligosaharidi).
Kako ne zeznuti stvar?
Ako ne uzmete dozu prebiotika, nema razloga za paniku. “Hranljive materije ostaju u crevu prilično dugo vremena”, kaže dr Versalovik.
Da li koristite antibiotke samo onda kada su vam zaista potrebni? Zbog čega je to važno?
Antibiotici ubijaju nepoželjne bakterije koje izazivaju bolest, ali postoji i kolateralna šteta. “Antibiotik je kao atomska bomba koja eksplodira u debelom crevu”, kaže dr Patriša Rejmond, gastroenterolog. “Antibiotici ubijaju i dobre bakterije, bez razlike”. Zbog toga počinju da se razmnožavaju štetne bakterije Clostridium difficile, koje bi dobre bakterije u normalnim okolnostima držale pod kontrolom.
Da li trčite do WC-a, umesto da mirno odšetate?
“Nadutost i dijareja nakon uzimanja antibiotika su siguran znak da vam se poremetila crevna flora”, kaže dr Kojl. Gubitak korisnih mikroorganizama slabi i vaš imuni sistem.
Šta raditi?
“Nemojte misliti da svaka kijavica i šmrkavica zahteva antibiotik”, kaže dr Rejmond, koja skreće pažnju da su antibiotici svakako beskorisni u lečenju preglade i gripa. “Ako imate bakterijsku infekciju, uzmite antibiotik uskog spektra. Antibiotici širokog spektra uništavaju sve što im se nađe na putu.”
Kako ne zeznuti stvar?
Uzimanje probiotika dok pijete antibiotik (a zatim još 4 do 6 nedelja) može pomoći da se ublaže neželjeni efekti. Međutim, neke dobre bakterije, kao što je Lactobacillus acidofilus teško se oporavljaju.
Koristite li antacide svaki put kada imate gorušicu? Zbog čega je to važno?
Ako često imate gorušicu, taj neprijatni osećaj pečenja iza grudne kosti i u ždrelu, koji nastaje zbog refluksa (vraćanja kiselog želudačnog sadržaja unazad, uz jednjak), verovatno posežete za antacidima, lekovima koji brzo neutrališu želudačnu kiselinu. Međutim, problem ovde nije u kiselini, već u vraćanju sadržaja. Ako imate gorušicu češće od dvaput nedeljno, verovatno patite od gastroezofagealne refluksne bolesti.
Glavni problem leži u ventilu koji odvaja jednjak od želuca. Osim toga, neutralisanje kiseline u želucu može stvoriti dodatne probleme. Ta kiselina je postoji s razlogom – da ubije žive bakterije prisutne u hrani.
Šta raditi?
Zaboravite obične antacide u tabletama, uzmite moderne, tečne preparate koji sadrže supstance poznate kao alginati. “Alginati ne deluju tako što neutrališu svu kiselinu u želucu”, kaže dr Rejmond, “već tako što plutajući na kiselini, stvaraju penastu barijeru koja sprečava iritaciju sluzokože”.
Kako ne zeznuti stvar?
Nemojte da legnete odmah nakon obilnog obroka, naročito ako je u pitanju večera. Bolje je da prošetate pola sata, to će pomoći da vam hrana brže stigne do creva.
Izbegavate li da pijete lekove protiv bolova osim ako su vam zaista neophodni? Zbog čega je to važno?
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), kao što su aspirin i ibuprofen, pravi su kriptonit za vaš želudac. Nije problem ako ih povremeno koristite kad imate jaku glavobolju. Ali, ako koristite Brufen kao bombone, ubrzo ćete se suočiti sa čirom na želucu, zbog smanjenog stvaranja prostaglandina koji stimulišu prozvodnju zaštitne sluzi.
U takvim uslovima, kiselina može imati razorne efekte. Osim mogućeg krvarenja i bola, hronični čir može izazvati stvaranje ožiljka i deformitet na vašem želucu. Najgore što vam se može desiti je perforacija želuca, sa pražnjenjem njegovog sadržaja u trbušnu duplju, vrlo ozbiljna situacija koja zahteva hiruršku intervenciju.
Šta raditi?
Pređite na paracetamol, on ne deluje štetno na želudac. Deglicirizovani sladić (DGL), biljni suplement, može biti koristan u ovakvim stanjima jer ubrzava zarastanje želudačne sluzokože, štiteći je od kiseline. Zato, sažvaćite 350 mg DGL-a zajedno sa Brufenom, ako ga povremeno upotrebljavate, a ako ste redovni korisnik ovih lekova, uzimajte DGL uz svaki obrok i pred spavanje.
Pazite samo da ne uzmete obični koren sladića, ili sladić u tabletama, on sadrži glicirizinsku kiselinu koja podiže krvni pritisak, zbog čega je i uklonjena iz DGL-a.
Kako ne zeznuti stvar?
Ne uzimajte NSAIL na prazan stomak. “Hrana može ublažiti negativne efekte ovih lekova, između ostalog i tako što usporava njihovu resorpciju”, kaže dr Rejmond. “Uzimanje NSAIL na prazan želudac može izazvati stvaranje zaista dubokih ulkusa (čireva)”.
IZVOR: MENSHEALTH
Коментари
Постави коментар