Пређи на главни садржај

Ozbiljne posledice strogih dijeta



Često držanje kratkotrajnih i restriktivnih dijeta može dovesti do nepovratnih genetskih promena u mozgu i ozbiljno uticati na raspoloženje i ponašanje


 MNOGIM osobama koje muku muče sa viškom težine, dobro je poznat jo-jo efekat dijeta kojima se podvrgavaju. Ali, znate li da taj efekat strogih i kratkotrajnih dijeta naučnici nazivaju sindromom fluktuirajuće težine koji vas, po završetku držanja dijete, može naterati na nekontrolisano prejedanje.
Naime, često držanje kratkotrajnih i izuzetno restriktivnih dijeta može dovesti do nepovratnih genetskih promena u mozgu i ozbiljno uticati na kasnije raspoloženje i ponašanje osobe koja se podvrgava takvim dijetama, piše u studiji objavljenoj u stručnom časopisu “Neurosajens”.
Autori ove studije, naučnici sa Univerziteta iz Pensilvanije, tvrde da mozak trpi ozbiljne posledice zbog učestalog prelaska sa strogog režima ishrane na onaj koji je manje rigidan.
Po njihovom mišljenju, napadi prejedanja kada se dijeta okonča predstavljaju samo jedan od simptoma daleko ozbiljnijeg problema. Jer, lišavajući se hrane, u želji da smršate, vi svoj mozak uporno prisiljavate da se reprogramira čim oseti glad.

Takav stres može da izmeni genetsku strukturu onih oblasti u mozgu koje proizvode hormone raspoloženja i kasnije utiče na vaše ponašanje kada se nađete u sličnoj stresnoj situaciji.

Da bi došli do tog zaključka, naučnici su analizirali ponašanje i nivo hormona u krvi laboratorijskih miševa podvrgnutih strogom režimu ishrane i uporedili ih sa rezultatima onih koji su se normalno hranili.

Tri nedelje kasnije, u krvi onih iz prve grupe koji su smanjili čak 10 odsto svoje telesne težine, uočen je značajan skok nivoa kortikosteroida u krvi.

Naučnici su, takođe, otkrili da su mnogi geni koji su veoma važni u procesu regulisanja stresa i ishrane promenili svoju genetsku strukturu.



Коментари

Популарни постови са овог блога

Zdravlje na blic: Rozetla

Rozetla (peralgonium graveolens) ili kako botaničari  često kažu „muškatla sa intezivnim mirisom ruže“ , trebalo bi da bude nezaobilazan sastojak svih slatkih zimnica i poslastica poput sutlijaša. Ova biljka je najvažnija tajna bakine kuhinje jer džemovima, kompotima i slatkom,posebno od šljiva, daju nezaboravnu, prepoznatljivu aromu.  Ali listovi rozetle u teglama nisu bili važni samo zbog ukrasa i posebnok ukusa, već i zato što ova biljka pomaže kod boljeg razlaganja šećera. Zato je u narodnoj medicini često preporučuju kao dodatak u terapiji kod dijabetisa,  a uzima se pola lista rozetle pre obroka.

Šta popiti kada nas nešto boli?

Kad god nas nešto zaboli, mašimo se za lekove protiv bolova koji su dostupni bez recepta. Uprkos tome što je do njih lako doći, to ne znači da ove nesteroidne antiinflamatorne lekove treba da koristite bez prethodne konsultacije s lekarom jer, kako kaže dr Aleksandar Stefoski, ne deluju svi na istu grupu organa. Uz to neki imaju manje, a neki više neželjenih dejstava. Za početak, evo osnovnih informacija o najčešće korišćenima. Brufen Generičko ime ibuprofen deluje protiv zapaljenja, povišene telesne temperature i bolova (analgoantipiretik), po mehanizmu sličnom dejstvu aspirina. To je nesteroidni antireumatik dobre podnošljivosti, koji se često preporučuje kao prvi izbor u terapiji reumatskih, akutnih infektivnih i drugih bolova. Doziranje je individualno, a prosečne dnevne doze za odrasle su 1.200 do 1.600 miligrama podeljeno u tri-četiri pojedinačne doze; kod dece je prosečna dnevna doza 20 miligrama po kilogramu telesne težine, a kod dece ispod 30 kilograma maksimalna dnevna doza ...

Ovas - ruski eliksir zdravlja

Za jedne - stočna hrana, za druge - hrana bogova. Drevni Grci i Skandinavci su imali potpuno različita mišljenja o zobi. Ova skromna žitarica je bila pravi spas od gladi za mnoge narode, ali u nekom periodu ljudi su je zaboravili. U naše vreme naučnici su otkrili izuzetna isceljujuća svojstva zobi, koja leči mnoge bolesti i pomaže pušačima da ostave cigarete. Zahvaljujući doktoru Vladimiru Izotovu, o „ruskom ovsenom eliksiru“ je saznao ceo svet. Po starim receptima Trideset tri medicinska preparata dnevno, konsultacije najboljih stručnjaka, najsavremenije metode terapije - i nikakvog progresa u lečenju. Sovjetski lekar Vladimir Izotov, koji je preboleo krpeljni encefalitis, nalazio se u teškom zdravstvenom stanju. Usled opasne virusne infekcije dobio je mnogobrojne komplikacije: bolest bubrega, išemiju, srčanu aritmiju, hipertenziju, pogoršanje sluha... Iako je Izotov bio doktor, nije uspeo da izleči sebe uz pomoć najnovijih preparata. Mnogobrojni lekovi, koje je uzimao po ...