Učešće u osmonedeljnoj meditaciji izgleda da dovodi do merljivih promena u regionima za memoriju, samosvesnost, empatiju i stres. Ova teza proverena je u studiji sprovedenoj u januaru, koju je predvodio tim Massachusetts General Hospital (MGH). Ovo je prva studija koja prati aktivnosti i promene u sivoj masi mozga.
''Iako je meditacija povezana sa osećajem mira i fitičke relaksacije, naučnici su dugo tvrdili da meditacija takođe pruža kognitivne i psihološke prednosti koje opstaju tokom dana,'' rekla je Sara Lazar, psihijatar sa istraživačkog programa Neuroimaging. '' Ove studije pokazuju da promene u strukturi mozga u osnovi dovode do poboljšanja kod ljudi, ne samo zbog toga što provode vreme u relaksaciji, ovde dolazi do dugoročnih promena."
Prethodna istraživanja dr Lazar fokusirana su na nalaženje strukturne moždane razlike između iskusnih praktičara meditacije i lica bez iskustva u meditaciji, pri čemu je posmatrana kora velikog mozga, a posebno delovi zaduženi za pažnju i emotivne integracije. Ova istraga nije mogla biti dokumentovana jer su se sve razlike između ove dve grupe ispoljavale tokom meditacije.
U aktuelnoj studiji rađena je magnetna rezonanca moždane strukture kod 16 ispitanika, dve nedelje pre osmonedeljnog ispitivanja. Pored nedeljnih sastanaka meditacije, gde je sve usredsređeno na mentalnu svest o osećajima i stanju uma, učesnici su dobili i audio zapis za odražavanje meditativne prakse i zamoljeni su da prate koliko vremena dnevno provode u meditaciji.
Tokom sličnog vremenskog intervala urađen je i niz magnetnih rezonanci kod kontrole grupe koja nije pristupila meditaciji.
Grupe koje su pristupile meditaciji u proseku su vežbale 27 minuta dnevno. Upoređujući ovo i upitnike koje su popunjavali vidi se značajno poboljšanje u moždanoj strukturi. Analizom MR slika, koje su fokusirane na oblasti koje su povezane sa meditacijom, vide se značajno povećanje gustine sive mase u hipotalamusu, što je jako važno za učenje, memoriju, samosvesnost i osećanja.
Zaključeno je i da je smanjenje gustine sive mase povezano sa stresom i anksioznošću. Naučnici navode da dugoročne meditacije mogu dovesti do značajnih poboljšanja u moždanoj strukturi u ovim oblastima. Nijedna od promena nije uočena u kontrolnoj grupi, što znači da ne postoje neki drugi parametri koji menjaju moždanu strukturu.
''Fascinantno je videti plastičnost mozga kroz meditaciju. Ovo znači da možemo igrati aktivnu ulogu u poboljšanju kvaliteta našeg života,'' rekla je Britta Holzel, jedan od vodećih autora ove studije. ''Postoji još studija, na ovu temu, koje su pokazale da meditacija može napraviti značajna poboljšanja kod različitih simptoma.''
Amishi Jha, neurolog sa Univerziteta u Majamiju, koji istražuje efekte meditacije na pojedince u visoko stresnim situacijama, kaže: ''Ova istraživanja pokazuju da stres kroz meditaciju ne može u potpunosti biti smanjem za ovih 8 nedelja, ali da je jako bitna promena u amigdalama koja otvara vrata za mnoga dalja istraživanja, kako za zaštitu od stresa tako i za razne druge poremećaje, kao što su posttraumatski poremećaj.'' Amishi Jha nije bio jedan od istražitelja u ovoj studiji.
Prethodna istraživanja dr Lazar fokusirana su na nalaženje strukturne moždane razlike između iskusnih praktičara meditacije i lica bez iskustva u meditaciji, pri čemu je posmatrana kora velikog mozga, a posebno delovi zaduženi za pažnju i emotivne integracije. Ova istraga nije mogla biti dokumentovana jer su se sve razlike između ove dve grupe ispoljavale tokom meditacije.
U aktuelnoj studiji rađena je magnetna rezonanca moždane strukture kod 16 ispitanika, dve nedelje pre osmonedeljnog ispitivanja. Pored nedeljnih sastanaka meditacije, gde je sve usredsređeno na mentalnu svest o osećajima i stanju uma, učesnici su dobili i audio zapis za odražavanje meditativne prakse i zamoljeni su da prate koliko vremena dnevno provode u meditaciji.
Tokom sličnog vremenskog intervala urađen je i niz magnetnih rezonanci kod kontrole grupe koja nije pristupila meditaciji.
Grupe koje su pristupile meditaciji u proseku su vežbale 27 minuta dnevno. Upoređujući ovo i upitnike koje su popunjavali vidi se značajno poboljšanje u moždanoj strukturi. Analizom MR slika, koje su fokusirane na oblasti koje su povezane sa meditacijom, vide se značajno povećanje gustine sive mase u hipotalamusu, što je jako važno za učenje, memoriju, samosvesnost i osećanja.
Zaključeno je i da je smanjenje gustine sive mase povezano sa stresom i anksioznošću. Naučnici navode da dugoročne meditacije mogu dovesti do značajnih poboljšanja u moždanoj strukturi u ovim oblastima. Nijedna od promena nije uočena u kontrolnoj grupi, što znači da ne postoje neki drugi parametri koji menjaju moždanu strukturu.
''Fascinantno je videti plastičnost mozga kroz meditaciju. Ovo znači da možemo igrati aktivnu ulogu u poboljšanju kvaliteta našeg života,'' rekla je Britta Holzel, jedan od vodećih autora ove studije. ''Postoji još studija, na ovu temu, koje su pokazale da meditacija može napraviti značajna poboljšanja kod različitih simptoma.''
Amishi Jha, neurolog sa Univerziteta u Majamiju, koji istražuje efekte meditacije na pojedince u visoko stresnim situacijama, kaže: ''Ova istraživanja pokazuju da stres kroz meditaciju ne može u potpunosti biti smanjem za ovih 8 nedelja, ali da je jako bitna promena u amigdalama koja otvara vrata za mnoga dalja istraživanja, kako za zaštitu od stresa tako i za razne druge poremećaje, kao što su posttraumatski poremećaj.'' Amishi Jha nije bio jedan od istražitelja u ovoj studiji.
Izvor : lekar.info
Коментари
Постави коментар