Američki naučnici su dokazali da hormoni koji nastaju u koštanom tkivu povećavaju koncentraciju testosterona u organizmu muških jedinki laboratorijskih miševa, čime se povećavaju njihove reproduktivne sposobnosti, a verovatno se mogu primeniti u lečenju muškog steriliteta kod ljudi.
Autori istraživanja, grupa naučnika pod rukovodstom Džerarda Karsenti iz medicinskog centra Kolumbijskog univerziteta (SAD), dokazali su da ukoliko se ćelije koštanog tkiva miševa onemoguće u produkciji hormona osteokalcina dolazi do naglog smanjenja nivoa testostrerona u krvi.
Ovi miševi imaju manje testise i u reprodukciji imaju dvostruko manje potomstvo. Isto ograničenje, međutim, ne utiče na reproduktivnost ženki.
Istraživanja dokazuju da koštano tkivo ima funkciju ne samo u skeletnom sistemu, već je i izvor hormona, a verovatno učestvuje i u metabolizmu. Otkirće grupe naučnika Karsentija otvara nove poglede na procese u ljudskom organizumu u kojima učestvuje koštano tkivo.
Naučnici smatraju da bi njihovo istraživanje moglo da se primeni u povećanju reproduktivnih sposobnosti muškaraca koji pate od steriliteta. Naučno je već ranije dokazan uticaj polnih žlezda na rast i razvoj koštanog tkiva, a grupa Karsenija je pokušala da proveri da li postoji i obrnuta veza - uticaj kostiju na polne hormone.
U svom radu sa miševima naučnici su počeli od ćelijskih kultura njihovog koštanog tkiva i ćelija tkiva testisa. Međusobni uticaj ćelijskih kultura dovodi do oslobađanja dodatne količine testosterona u ćelijama testisa. U daljim ogledima je dokazano da ključnu ulogu u produkciji dodatne količine testosterona ima hormon osteokalcit i njegov receptor GPRC6A.
Hormon se nalazi u muškim polnim žlezdama, a nema ga u ženskim. Naučnici smatraju da lekovi koji se primenjuju u terapiji hronicnih bolesti kostiju mogu da utiču na biohemijske procese i muške reproduktivne sposobnosti.
U svojim prethodnim radovima Karseni je već dokazao da koštno tkivo može da bude aktivirano u procesima metabolizma, produkciji insulina, formiranju mase tela, preradi glukoze, procesima vezanim za starenje organizma.
"Smatramo da kosti nisu samo žrtve u procesu starenja, već mogu da budu i aktivne komponente koje učestvuju u propadanju organizma", zaključuje Karseni.
Ovi miševi imaju manje testise i u reprodukciji imaju dvostruko manje potomstvo. Isto ograničenje, međutim, ne utiče na reproduktivnost ženki.
Istraživanja dokazuju da koštano tkivo ima funkciju ne samo u skeletnom sistemu, već je i izvor hormona, a verovatno učestvuje i u metabolizmu. Otkirće grupe naučnika Karsentija otvara nove poglede na procese u ljudskom organizumu u kojima učestvuje koštano tkivo.
Naučnici smatraju da bi njihovo istraživanje moglo da se primeni u povećanju reproduktivnih sposobnosti muškaraca koji pate od steriliteta. Naučno je već ranije dokazan uticaj polnih žlezda na rast i razvoj koštanog tkiva, a grupa Karsenija je pokušala da proveri da li postoji i obrnuta veza - uticaj kostiju na polne hormone.
U svom radu sa miševima naučnici su počeli od ćelijskih kultura njihovog koštanog tkiva i ćelija tkiva testisa. Međusobni uticaj ćelijskih kultura dovodi do oslobađanja dodatne količine testosterona u ćelijama testisa. U daljim ogledima je dokazano da ključnu ulogu u produkciji dodatne količine testosterona ima hormon osteokalcit i njegov receptor GPRC6A.
Hormon se nalazi u muškim polnim žlezdama, a nema ga u ženskim. Naučnici smatraju da lekovi koji se primenjuju u terapiji hronicnih bolesti kostiju mogu da utiču na biohemijske procese i muške reproduktivne sposobnosti.
U svojim prethodnim radovima Karseni je već dokazao da koštno tkivo može da bude aktivirano u procesima metabolizma, produkciji insulina, formiranju mase tela, preradi glukoze, procesima vezanim za starenje organizma.
"Smatramo da kosti nisu samo žrtve u procesu starenja, već mogu da budu i aktivne komponente koje učestvuju u propadanju organizma", zaključuje Karseni.
Izvor vest:
Tanjug
Tanjug
Коментари
Постави коментар