Sezona gastritisa, alergija i umora

Gastritis, alergije i stalni umor karakteristični su za ovo doba godine. Na alergene iz prirode prvo reaguje čulo vida, a organi za varenje se bune zasićeni suvom hranom.

Prolećni umor

Srcu prija promena Srcu izuzeno prija proleće, jer se sa lepšim vremenom snižava pritisak, smanjuje se suženje krvnih sudova na periferiji pa ono lakše radi, a popuštaju stres i depresija koji kardiološkim bolesnicima pogoršavaju zdravlje. - Svim hroničnim bolesnicima proleće godi, a srcu, pogotovo zaljubljenom, naročito - kaže profesor dr Petar Seferović, direktor Klinike za kardiologiju Instituta za KVB Kliničkog centra Srbije. - Kardiološki pacijenti sa dolaskom proleća mogu da smanje dozu lekova, odnosno da je prilagode uobičajenim temperaturama za ovo doba godine.

- Javlja se kao posledica toga što smo dugo bili bez dovoljno sunčeve svetlosti i energije, a to je uticalo i da se manje luče neke supstance u organizmu - objašnjava primarijus dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine u DZ Voždovac. - Ovo dovodi do slabosti u mišićima i utiče na ćelije u centralnom nervnom sistemu koje izazivaju pospanost u periodu adaptacije na druge uslove života sa više sunca, toplote, drugačije vlažnosti vazduga... Treba vremena da se poremećeni balans u organizmu vrati u normalu, ne može prolećni umor da nestane preko noći.

Simptomi hroničnog umora su stalna pospanost i noću i danju, bolovi u mišićima, slabost pojedinih mišića, otok članaka na stopalima. Najbolji i najefikasniji lek je umerena i kontinuirana fizička aktivnost, a preporuka lekara je da svako prilagodi vežbe stanju organizma i zdravlja. Nikako se ne treba nepripremljeno zaletati sa vežbama, recimo odmah igrati fudbal, jer takvim ponašanjem može da se postigne kontraefekat i da se izazovu čak i neki neželjeni događaji.

Gastritis

I za one koji pate od gastritisa ili upale sluzokože želuca proleće je neprijatno godišnje doba. Promene spoljašnje temperature predstavljaju stres za organizam, a naročito za organe za varenje. U proleće dolazi do povećanog lučenja kiseline koja nadražuje zidove želuca, pa se javljaju neprijatne tegobe poput mučnine i bola.

- Gastritis se javlja kao posledica neadekvatne ishrane, izbegavanja kuvanih jela, preobilnih obroka, velikih količina alkohola, upotrebe NSAIL lekova (aspirin, diklofen, brufen), infekcija sa helicobakter pylori i drugih bakterija, stresa, nervoze, pušenja, toksina - ističe magistar dr Predrag Dugalić, internista-gastroenterolog, šef Odeljenja gastroenterologije i hepatologije KBC Zemun. - Može da bude akutni i hronični, koji se s godinama može širiti u želucu. Ukoliko simptomi gastritisa traju duže od nedelju dana, neophodno je posetiti lekara.

Simptomi su bol u gornjem delu stomaka, koji se pojačava ili smanjuje nakon uzimanja hrane, mučnina, gubitak apetita, podrigivanje ili stomačni vetrovi, osećaj nadimanja posle obroka. Ako je bez simptoma, lečenje podrazumeva izbegavanje provokativnih faktora kao što su pušenje, alkohol, antireumatski lekovi. Kada je pozitivan nalaz na helicobakter lečenje je kompleksno i dugotrajno, a koriste se ili blokatori protonske pumpe koji smanjuju lučenje želudačne kiseline, klaritromicin i amoksicilin u toku 7-14 dana, ili preparati bizmula, metronidazol, tetraciklini, 1-2 nedelje.

- Kod pojave gastritisa preporučuje se uzimanje manjih obroka 5-6 puta dnevno - navodi dr Dugalić. - Hranu treba dobro žvakati, a najbolje je koristiti barenu ili kuvanu, bez previše začina, koji bi iritirali sluznicu. Treba izbegavati masne i veoma slane namirnice, proizvode od belog brašna i sveže voće (može kuvano). Preporučuju se jogurt i probiotici. Ako se bolest pogorša preporučuju se supe i čorbe bez masti, pirei od povrća, kašasta hrana. Hleb treba zameniti dvopekom, koji apsorbuje višak kiseline. Ne treba koristiti: prevruća ili prehladna, previše začinjena i nedovoljno usitnjena jela (najbolje pripremati piree i kaše), alkohol, kafu (i bez kofeina). Izbegavajte žvakanje žvake, jer ona stimuliše lučenje želudačne kiseline koja dodatno iritira sluznicu.

Alergije

- Najčešći alergeni su poleni trava (cvetaju od maja do septembra), i alergeni korova (cvetaju od avgusta do oktobra) - kaže profesor dr Branimir Nestorović, pedijatar, načelnik Odeljenja za pulmologiju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu. - Poleni drveća su ređi uzročnici, jer se oprašuju insektima, pa je broj polenovih zrna mali, a i sezona cvetanja je kratka. Krajem februara počinje da cveta leska, potom breza i ostalo drveće. Najčešće je jedna osoba alergična na najmanje dve vrste polena, a ne retko i na sve i imaju tegobe od februara do oktobra. 

Simptomi alergije su suzenje, crvenilo, svrab očiju, napadi kijanja u spoljašnjoj sredini, jak svrab u nosu, obilno curenje nosa i osećaj zapušenosti. Ređe se javlja koprivnjača po koži (posebno na mestima koja su u direktnom kontaktu sa polenima), i napadi astme. Treba stalno nositi naočare, a mogu da se stave preparati celuloze u nos, koja pravi mehaničku prepreku prodiranju polena u nos. 

- Lekovi protiv alergije moraju da se piju uvek kada je lepo vreme, a kapi za nos samo ako su simptomi predominantno u očima - naglašava dr Nestorović. - U težim slučajevima se koriste nosni sprejovi, sa hormonskim lekovima, koji veoma efikasno suzbijaju simptome, ali moraju da se koriste kontinuirano bar desetak dana. 

Roditelji koji imaju alergije trebalo bi da planiraju trudnoću tako da se dete ne rađa u proleće, a ovo se posebno odnosi na muško dete. 

Izvor vesti: Novosti.rs