Pauza na svakih 20 minuta da bi se malo prošetalo, umesto višesatnog neprekidnog sedenja, smanjuje nivo šećera i insulina u krvi posle obroka, ukazuje australijska studija, obavljena na melburnškom Bejker institutu sa srce i dijabetes.
Poznato je da veliki rast šećera i insulina u krvi nakon obroka povećavaju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa, izveštava Rojters.
"Kada sedimo naši mišići su neaktivni, ne kontrahuju se i ne pomažu organizmu da reguliše mnoge metaboličke telesne procese", objašnjava Dejvid Danstan, rukovodilac studije.
Istraživanje je obavljeno na 19 odraslih ljudi s viškom kilograma, koji su pri svakoj seansi morali da presede sedam sati, pri čemu im je svakog sata meren nivo šećera i insulina u krvi.
Posle prva dva sata ispitanicima je davan napitak od 763 kalorije, bogat šećerom i mastima, a potom bi odsedeli još pet sati. Svaki ispitanik je imao ukupno tri seanse, u razmacima od nedelju do dve.
Prilikom jedne seanse oni su provodili sve vreme u sedenju, a jedina pauza im je bila odlazak u WC. Prilikm druge seanse, ispitanici su posle popijenog napitka na svakih 20 minuta pravili pauzu od dva minuta da prošetaju, dok su prilikom treće takodje pravili pauze u sedenju, ali su tokom ta dva minuta obavljali nešto življu fizičku aktivnost.
Tokom dana kada su samo sedeli, šećer u krvi bi im posle ispijanja napitka "skočio" sa oko 90 miligrama po decilitru, na oko 144 mg/dl.
Kada su pravili dvominutne pauze u sedenju, nivo šećera u krvi je posle ispijenog napitka dostizao samo 125 mg/dl.
Dakle, kada se svakih 20 minuta prave pauze radi male šetnje (čak i samo jednog kruga po sobi) povećanje šećera u krvi posle obroka se u proseku smanjuje za 24 odsto, a kada je fizička aktivnost tokom pauze nešto intenzivnija, rast šećera u krvi se smanjuje za gotovo 30 odsto. Slična medjuzavisnost ustanovljena je i u nivou insulina.
Ono što još uvek nije jasno je da li bi stalno pridržavanje režima aktivnih pauza u sedenju dovelo do trajnog zdravstvenog boljitka i da li bi taj boljitak obuhvatao i smanjenje rizika od ateroskleroze, napomoinju melburnški stručnjaci.
Izvor vesti: B 92
Poznato je da veliki rast šećera i insulina u krvi nakon obroka povećavaju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa, izveštava Rojters. "Kada sedimo naši mišići su neaktivni, ne kontrahuju se i ne pomažu organizmu da reguliše mnoge metaboličke telesne procese", objašnjava Dejvid Danstan, rukovodilac studije.
Istraživanje je obavljeno na 19 odraslih ljudi s viškom kilograma, koji su pri svakoj seansi morali da presede sedam sati, pri čemu im je svakog sata meren nivo šećera i insulina u krvi.
Posle prva dva sata ispitanicima je davan napitak od 763 kalorije, bogat šećerom i mastima, a potom bi odsedeli još pet sati. Svaki ispitanik je imao ukupno tri seanse, u razmacima od nedelju do dve.
Prilikom jedne seanse oni su provodili sve vreme u sedenju, a jedina pauza im je bila odlazak u WC. Prilikm druge seanse, ispitanici su posle popijenog napitka na svakih 20 minuta pravili pauzu od dva minuta da prošetaju, dok su prilikom treće takodje pravili pauze u sedenju, ali su tokom ta dva minuta obavljali nešto življu fizičku aktivnost.
Tokom dana kada su samo sedeli, šećer u krvi bi im posle ispijanja napitka "skočio" sa oko 90 miligrama po decilitru, na oko 144 mg/dl.
Kada su pravili dvominutne pauze u sedenju, nivo šećera u krvi je posle ispijenog napitka dostizao samo 125 mg/dl.
Dakle, kada se svakih 20 minuta prave pauze radi male šetnje (čak i samo jednog kruga po sobi) povećanje šećera u krvi posle obroka se u proseku smanjuje za 24 odsto, a kada je fizička aktivnost tokom pauze nešto intenzivnija, rast šećera u krvi se smanjuje za gotovo 30 odsto. Slična medjuzavisnost ustanovljena je i u nivou insulina.
Ono što još uvek nije jasno je da li bi stalno pridržavanje režima aktivnih pauza u sedenju dovelo do trajnog zdravstvenog boljitka i da li bi taj boljitak obuhvatao i smanjenje rizika od ateroskleroze, napomoinju melburnški stručnjaci.
Izvor vesti: B 92
Коментари
Постави коментар