Пређи на главни садржај

Kratke pauze smanjuju nivo šećera

Pauza na svakih 20 minuta da bi se malo prošetalo, umesto višesatnog neprekidnog sedenja, smanjuje nivo šećera i insulina u krvi posle obroka, ukazuje australijska studija, obavljena na melburnškom Bejker institutu sa srce i dijabetes.





Victor1558 / Flickr.comPoznato je da veliki rast šećera i insulina u krvi nakon obroka povećavaju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa, izveštava Rojters. 

"Kada sedimo naši mišići su neaktivni, ne kontrahuju se i ne pomažu organizmu da reguliše mnoge metaboličke telesne procese", objašnjava Dejvid Danstan, rukovodilac studije. 




Istraživanje je obavljeno na 19 odraslih ljudi s viškom kilograma, koji su pri svakoj seansi morali da presede sedam sati, pri čemu im je svakog sata meren nivo šećera i insulina u krvi. 

Posle prva dva sata ispitanicima je davan napitak od 763 kalorije, bogat šećerom i mastima, a potom bi odsedeli još pet sati. Svaki ispitanik je imao ukupno tri seanse, u razmacima od nedelju do dve. 

Prilikom jedne seanse oni su provodili sve vreme u sedenju, a jedina pauza im je bila odlazak u WC. Prilikm druge seanse, ispitanici su posle popijenog napitka na svakih 20 minuta pravili pauzu od dva minuta da prošetaju, dok su prilikom treće takodje pravili pauze u sedenju, ali su tokom ta dva minuta obavljali nešto življu fizičku aktivnost. 

Tokom dana kada su samo sedeli, šećer u krvi bi im posle ispijanja napitka "skočio" sa oko 90 miligrama po decilitru, na oko 144 mg/dl.
Kada su pravili dvominutne pauze u sedenju, nivo šećera u krvi je posle ispijenog napitka dostizao samo 125 mg/dl. 

Dakle, kada se svakih 20 minuta prave pauze radi male šetnje (čak i samo jednog kruga po sobi) povećanje šećera u krvi posle obroka se u proseku smanjuje za 24 odsto, a kada je fizička aktivnost tokom pauze nešto intenzivnija, rast šećera u krvi se smanjuje za gotovo 30 odsto. Slična medjuzavisnost ustanovljena je i u nivou insulina. 

Ono što još uvek nije jasno je da li bi stalno pridržavanje režima aktivnih pauza u sedenju dovelo do trajnog zdravstvenog boljitka i da li bi taj boljitak obuhvatao i smanjenje rizika od ateroskleroze, napomoinju melburnški stručnjaci.









Izvor vesti: B 92

Коментари

Популарни постови са овог блога

Zdravlje na blic: Rozetla

Rozetla (peralgonium graveolens) ili kako botaničari  često kažu „muškatla sa intezivnim mirisom ruže“ , trebalo bi da bude nezaobilazan sastojak svih slatkih zimnica i poslastica poput sutlijaša. Ova biljka je najvažnija tajna bakine kuhinje jer džemovima, kompotima i slatkom,posebno od šljiva, daju nezaboravnu, prepoznatljivu aromu.  Ali listovi rozetle u teglama nisu bili važni samo zbog ukrasa i posebnok ukusa, već i zato što ova biljka pomaže kod boljeg razlaganja šećera. Zato je u narodnoj medicini često preporučuju kao dodatak u terapiji kod dijabetisa,  a uzima se pola lista rozetle pre obroka.

Ovas - ruski eliksir zdravlja

Za jedne - stočna hrana, za druge - hrana bogova. Drevni Grci i Skandinavci su imali potpuno različita mišljenja o zobi. Ova skromna žitarica je bila pravi spas od gladi za mnoge narode, ali u nekom periodu ljudi su je zaboravili. U naše vreme naučnici su otkrili izuzetna isceljujuća svojstva zobi, koja leči mnoge bolesti i pomaže pušačima da ostave cigarete. Zahvaljujući doktoru Vladimiru Izotovu, o „ruskom ovsenom eliksiru“ je saznao ceo svet. Po starim receptima Trideset tri medicinska preparata dnevno, konsultacije najboljih stručnjaka, najsavremenije metode terapije - i nikakvog progresa u lečenju. Sovjetski lekar Vladimir Izotov, koji je preboleo krpeljni encefalitis, nalazio se u teškom zdravstvenom stanju. Usled opasne virusne infekcije dobio je mnogobrojne komplikacije: bolest bubrega, išemiju, srčanu aritmiju, hipertenziju, pogoršanje sluha... Iako je Izotov bio doktor, nije uspeo da izleči sebe uz pomoć najnovijih preparata. Mnogobrojni lekovi, koje je uzimao po ...

Dijeta kod oboljenja žučne kese

Uputstvo: 1. Neophodno je da se pridržavate uputstva za ishranu. 2. Osnovu dijete sačinjavaju namirnice sa malo nesvarljivih materija. 3. Naročito treba izbegavati jela koja nadimaju. 4. Koristite namirnice bogate ugljenih hidratima i proteinima, a siromašne masnoćama. 5. Sva jela treba sveže pripremati. 6. Način pripreme namirnica je kuvano,bareno i dinstano. 7. Treba česće uzimati manje obroke.