Pripremite se za sezonu alergija

Sa prvim toplim danima kreće sezona cvetanja drveća, što kod osoba alergičnih na polen izaziva niz neprijatnih simptoma, kao što su kijavica, crveni, otečeni kapci, crvenilo na licu i telu, umor i iscrpljenost. U otklanjanju tegoba pomažu lekovi antihistaminici i kortizon, ali najefikasnija je vakcina koja ublažava ili potpuno otklanja simptome alergije i alergijskog rinitisa.

- Na samom početku sezone prvo cveta drveće, i to među prvima leska. Osobe alergične na polen drveća već od tog trenutka mogu da imaju tegobe. Krajem marta i početkom aprila počinju da cvetaju trave, a od sredine jula pa sve dok to vremenske prilike dozvoljavaju cvetaju korovske biljke. Ukoliko je vreme lepo, cvetanje može da se produži do kraja oktobra. Osobe koje su alergične na sve tri vrste polena, drveća, trava i korova teorijski imaju tegobe od početka do kraja sezone cvetanja - navodi dr Zorica Plavšić, pulmolog i alergolog.

Alergija se najčešće ispoljava na organima za disanje i na koži. Najčešći simptom je zapušen nos ili pojačana sekrecija iz nosa, učestalo kijanje pet do deset puta i više puta zaredom, svrab u nosu i očima, zapušen nos. Ovo su karakteristični simptomi za alergijsku kijavicu.

Netolerancija Trećina stanovništva u Srbiji pati od nekog oblika alergije, a pored uobičajenih izazivača kao što su polen, grinje ili ambrozija, sve je više ljudi kod kojih je zabeležena netolerancija na određene insekte, lekove ili dodatke u hrani.

- Direktni kontakt kože sa polenom biljke izaziva promene na koži, najčešće u vidu koprivnjače. Na manjoj ili većoj površini kože javljaju se manji ili veći otoci koji su iznad nivoa kože, jasno ograničeni ili sliveni, koji jako svrbe. Ukoliko osoba boluje od alergijske astme, pri kontaktu sa alergenom može da dobije napad gušenja. Kontakt može biti boravak u prirodi, rad u bašti ili košenje trave - objašnjava alergolog.

Zbog neprijatnih simptoma koji mogu da dovedu i do gušenja kod osoba za koje se posumnja da su alergične na polene neophodno je uraditi test kod alergologa.

Klikni za uvećanje (+)

- Test može da uradi samo stručna za to obučena medicinska sestra ili tehničar, a lekar specijalista alergolog treba da pročita i protumači test. Nakon testiranja na mešavine polene drveće, trava ili korova, treba uraditi test sa pojedinačnim polenima iz grupe na koju je osoba reagovala. Test nije bolan i može da se radi i kod dece. Pouzdan je i upućuje lekara koje analize dalje treba da uradi - objašnjava naša sagovornica.

Opasna zrna - Samo sedam-osam zrna ambrozije na kubnom metru vazduha može da izazove alergije kod osoba osetljivih na ovu travu; - Oko 30 zrna polena ambrozije u kubnom metru vazduha je u proseku količina na koju ljudi počinju da reaguju; - Preko 800 zrna ambrozije na kubnom metru vazduha bio je prosek prošle godine u oktobru; - Najbolja zaštita alergičnih na ambroziju je košenje trave, ali pre cvetanja u maju i junu.

Ukoliko je test pozitivan, kaže dr Plavšić, treba proveriti koncentraciju specifičnih belančevina u krvi (IgE) koje su odgovorne za nastanak simptoma.

Test se radi na Institutu za alergologiju i imunologiju “Torlak”. Lečenje alergije mora da odredi lekar specijalista alergolog. U Srbiji, kaže dr Plavšić, postoje isti lekovi koji se koriste svuda u svetu.

- Jedini lek koji može da izmeni reakciju organizma i u većini slučajeva oslobodi osobu alergije jesu alergijske vakcine. Proizvode se u Institutu “Torlak”. Vakcine su u obliku kapi koje pacijent koristi kod kuće uz povremene kontrole kod alergologa. Pacijenti koji pet godina zaredom koriste alergijske vakcine za polen u velikom procentu mogu da se oslobode tegoba u sezoni cvetanja - navodi dr Plavšić.

Odbrana od polena Najbolji lek za alergiju je pobeći od onoga na šta si alergičan. To nije uvek moguće, zato se osobama alergičnim na polene savetuje da: - u sezoni cvetanja što manje vremena provode u prirodi; - da nikako ne kose travu i da ne stoje u blizini mesta gde se kosi trava; - stanove, a posebno sobu u kojoj spavaju, da provetravaju samo u kasnim noćnim satima, kada je smanjena koncentracija polena u vazduhu; - pre ulaska u stan da istresu jaknu, mantil ili džemper; - da raščešljaju kosu kako ne bi uneli polen u stan; - nikako da ne gaje i drže u stanu biljku na koju su alergični, ali ni rezano cveće.

Izvor vesti: Blic