Najnovija istraživanja opovrgla su tvrdnju da jaja podižu nivo holesterola i triglecirida. Jedno jaje dnevno povećava nivo dva antioksidansa odgovorna za zdravlje očiju.
Dobro je poznato da je doručak najbolji način da se započne dan. Stručnjaci tvrde da oni koji ne preskaču doručak duže žive, imaju manju verovatnoću da će se ugojiti tokom života, kao i smanjen rizik od pojave dijabetesa. A za doručak se naročito preporučuje kokošije jaje, jer predstavlja odličan izvor proteina. Osim proteina, žumance poseduje čak 7,2 miligrama veoma svarljivog gvožđa. Jaja su bogata i nutritijentima, a u značajnim količinama poseduju skoro sve esencijalne vitamine i minerale, kao i druge sastojke koji povoljno deluju na zdravlje. Naime, istraživanja su pokazala da jaje za doručak može da poboljša pamćenje i kognitivne sposobnosti. Takođe su savršeno rešenje za dijetu, kojom se unosi malo ugljenih hidrata.
Jajaprava superhrana
Najnovija istraživanja opovrgla su i tvrdnju da jaja treba izbegavati jer podižu nivo holesterola i triglicerida. Istina je potpuno drugačija. Jedno jaje dnevno povećava nivo luteina u krvi za 26 procenata, a zeksantina za 38 odsto. Ovo je od posebne važnosti jer su lutein i zeksantin dva ključna karotenoida za održavanje zdravlja očiju. Tačnije, ova dva antioksidansa su jedina koja koriste makuli retine, odnosno rožnjače, odgovornoj za centralni vid.
Zanimljivo je da kada se razdvoje žumance i belance, sadržaj hranljivih sastojaka bitno se menja. Masti ostaju u žumancetu, proteini se dele, ali ih više ostaje u žumancetu. I svi ostali vredni sastojci ostaju u žumancetu, tako da belance ostaje čak i bez minerala i vitamina.
Proteini jaja su visoke biološke vrednosti, sadrže sve esencijalne aminokiseline potrebne za organizam u rastu i razvoju. Jaje je odličan izvor fosfora, selena, riboflavina, pantotenske kiseline, vitamina B12, A i D. Najzdravije je jesti kuvano jaje, jer ljuska zadržava sve njegove lekovite i hranljive sastojke, dok se pečenjem ili prženjem oni većinom gube.
Kad ste umorni,pojedite jaje!
Jaje je jedna od najznačajnijih namirnica u ishrani male dece, zbog njegove hranljive i biološke vrednosti i niske kaloričnosti. Jaje može za njih biti odgovarajuća zamena za meso, a preporuka je da dete jede jedno do dva jajeta dnevno, pogotovo ako meso jede u malim količinama. Ona su važna za decu i zbog toga što su izvor gradivnih materija - prvoklasnih belančevina, vitamina A, D, B2, gvožđa, cinka, kalcijuma, magnezijuma i riboflavina. Jaje kokošaka hranjenih na prirodan način sadrži više folne kiseline i vitamina B12 u odnosu na jaja proizvedena na farmama.
Ćureća, guščija, pačija...
Ćureća i guščija jaja slične su nutritivne vrednosti kao kokošija, ali su krupnija. Pačija jaja su hranljivija od kokošijih, ali ih treba duže kuvati da bi se uništile bakterije u njima. Jaje prepelica u odnosu na kokošije sadrži više fosfolipida, a manje esencijalnih masnih kiselina - linolinske, linolenske i arahidonske i veoma je bogato vitaminima C, E, B1, B2, B6, B12, biotinom, folnom kiselinom, beta-karotenom, karotinoidom, nikotinskom i pantotenskom kiselinom. Od minerala najviše sadrži kalijum, fosfor i gvožđe.
Sveukupno, ova jaja blagotvorna su za ljudski organizam, a naročito za krvotok, srce, bubrege, jetru, želudac i mozak. Među njima, jaja prepelice posebno su korisna za decu u razvoju i rekonvalescente. Ona jačaju imunološki sistem, a zahvaljujući lecitinu pomažu razvoj dece. Međutim, ako se kuvaju lecitin gubi svoju moć, pa ih je bolje ispržiti ili ispeći.
Izvor vesti: B92
Коментари
Постави коментар