Samo zdravo

Orijentalni specijalitet koji postaje sve popularniji kod nas, po imenu humus, sastoji se u stvari samo od na poseban način priređenog  nauta (ili leblebije) i susamovog semena. Ovo ukusno jelo ne samo da će osvežiti vašu svakodnevnu kuhinju, već će i značajno doprineti vašem zdravlju. Naut ili leblebija, kako je obično poznata kod nas, vodi poreklo iz Persije, odakle je preko stare Grčke i Rima došla do nas. U Evropu je stigao u 16. veku preko portugalskih i španskih istraživaća. Naut je mahunarka, i kao i druge mahunarke, odličan izvor proteina. Sadrži u sebi veliki procenat biljnih vlakana, za koja je poznato da pomažu u snižavanju nivo holesterola, koji predstavlja rizik za pojavu  kardiovaskularnih bolesti. Naut je lako svarljiv i blagotvorno deluje na organe za varenje, pa olakšava njihov rad posebno kada su creva nadražena, kao što je to u slučaju sindroma iritabilnog creva. Biljna vlakna koja sadrži naut, kao i činjenica da ova namirnica ima nizak glikemijski indeks, takođe

Zimi najčešće dolazi do povećanja telesne težine, javljaju se respiratorne infekcije a usled suženog izbora svežih namirnica može doći i do deficita određenih hranljivih materija. O svim ovim stvarima treba misliti na vreme. Kilogrami se vrlo lako dobiju, ali ne mogu se skinuti na brzinu u maju ili junu... Kako zaobići zamke obilnih zimskih obroka govori  Slavica Matić, dipl. dijetetičar-nutricionista. Ukoliko prilagodimo ishranu godišnjem dobu lakše ćemo podneti visoke odnosno niske temperature. Leti biramo namirnice koje hlade organizam, suprotno tome zimi su nam potrebne namirnice koje će nas ugrejati i pomoći da na neki način steknemo otpornost prema hladnoći. Ukoliko osluškujemo svoj organizam onda ćemo i sami primetiti da u letnjem periodu posežemo za jednom vrstom hrane a zimi za drugom. Svako godišnje doba prate određene pojave. Zimi najčešće dolazi do povećanja telesne težine, javljaju se respiratorne infekcije a usled suženog izbora svežih namirnica može doći i do def

Makrobiotičari ne preporučuju upotrebu mleka, poznato je. A izgleda da se i lekari u poslednje vreme slažu sa njima, jer je sve više članaka u ozbiljnim naučnim časopisima koji tvrde da mlečni proizvodi, uključujući mleko, sir i drugo, povećavaju rizik od srčanih oboljenja, ubice broj 1 u razvijenim zemljama.   U jednom proučavanju objavljenom u časopisu International Journal of Cardiology, istraživači su proučili 7 zemalja koje imaju visoku stopu konzumacije mlečnih proizvoda i otkrili da je smrtnost od srčanih oboljenja u njima rasla onako kako je rasla potrošnja mleka. “Brojne analize potvrdile su važnost mleka… kao faktora koji određuje varijaciju stope smrtnosti od srčanih oboljenja. Konzumacija mleka povezana je sa artetiosklerozom”, utvrdili su istraživači. “Nedavne epidemiološke studije potvrdile su blisku povezanost između količine konzumiranog mleka i arteriosklerotskih oboljenja srca”. Jedna druga grupa istraživača, koja je proučavala povezanost mlečnih proizvoda sa sr

Većina pravila o ishrani na koje nailazimo ili koje stalno slušamo u svakodnevnom životu su čiste besmislice. Poznati svetski nutricionista Monika Rajnagel tvrdi da se često u životu vodimo izmišljenim činjenicama koje nam diktiraju ponašanje. Ona je izdvojila pet pravila koja jednom zauvek možete da zaboravite. 1. Jedite svaka dva, tri sata kako biste sprečili usporavanje metabolizma Telo nećete izgladneti ako ne jedete duže od nekoliko sati. zapravo, potrebna su tri dana posta ili ozbiljne kalorijske restrikcije da bi telo počelo metabolički da se prilagođava. Zbog toga nema potrebe jesti svakih nekoliko sati da biste održali nivo šećera u krvi. Naprotiv, veći razmaci između obroka bolji su za regulaciju šećera u krvi i zdravlje uopšte. 2. Ne jedite kasno jer to goji Kalorije koje unesete nakon 21 sat neće pruzrokovati da se ugojite u odnosu na kalorije koje ste uneli ranije. Najvažnije je koliko ste kalorija uneli tokom dana, a ne u koje vreme ste ih pojeli. 3. Kofein loše

Neke zdrave navike, ishrane i vežbe, kao i neki ustaljeni načini razmišljanja i informacije o telesnim mastima i hranljivim materijama mogu zapravo da vam naškode. Ovo su najčešće greške koje pravi svako od nas. Opsednutost vitkošću Ako postanemo ekstremni na nekom životnom području, bilo na poslu ili u teretani, vreme je za uzbunu. Verovatno vas brine nešto sasvim drugo, a vi ste usredsređeni na kontrolu onih stvari koje uopšte nemaju veze s vašim pravim problemom. Ako se previše žestoko okomite na masno tkivo, oštetićete nerve, unutrašnje organe, kao i hormonalnu sliku koja zavisi od estrogena, a njega proizvode baš masne ćelije. Ako procenat masnog tkiva padne ispod normale, telo se nalazi u stanju izgladnjivanja. Tada se obustavljaju sve druge funkcije, poput ovulacije i stvaranja novog koštanog tkiva. Šteta može da bude trajna. Estrogen je uključen u izgradnju koštanog tkiva, što je uglavnom gotovo do 20. godine. Ako zaustavite ovaj proces, možete celog života da imate proble

                                                                        Celijakija je hronična autoimuna bolest koju karakteriše netolerancija organizma na gluten - belančevinu pšenice, ječma, raži i zobi. Bolest se najčešće javlja kod dece mlađe od dve godine, u prvih šest meseci po uvođenju cerealija u ishranu. Tok i simptomi bolesti zavise od starosti deteta. Kod dece mlađe od devet meseci početak bolesti je nagao, dete zaostaje u rastu, prisutni su povraćanje i dijareja, stomačić je nadut. Kod dece starosti između devet i 36 meseci, problemi nastaju postepeno, sa simptomima koji nisu karakteristični samo za celijačnu bolest, što često odlaže vreme do konačne dijagnoze. A kod dece starije od tri godine, bolest je neprimetna, dete neupadljivo zaostaje u rastu, prisutna je anemija, pa čak i rahitis. Kako se bolest utvrđuje? Deca sa ovim crevnim oboljenjem ispoljavaju širok spektar simptoma: 70 odsto njih ima dijareju, koja se manifestuje kroz svetle, obilne, brojne penušave sto

Jedno od najzapaženijih dejstava gljive Cordyceps sinensis i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste njen uticaj na stabilizaciju pulsa i na ispravljanje srčane aritmije. Ova gljiva danas u Kini predstavlja jednu od prvih linija odbrane u lečenju ozbiljnih oboljenja te vrste. Kineski carevi su pridavali veliki značaj  Cordycepsu , smatrajući ga Božjim darom koji omogućava dugovečnost. Takav ugled Cordyceps je stekao zahvaljujući njegovom specifičnom sastavu. U njegovom sastavu se nalazi 77 mikro- i makroelemenata, više od 80 tipova fermenata, aminokiselina, nezasićenih masnih kiselina itd. Bogat je beta-karotinom, vitaminima E i C, mineralima selenom i cinkom, koenzimom Q10, imunomodelirajućim polisaharidima i raznim drugim supstancama, usled čega ima jako antioksidantno dejstvo. Istraživanja pokazuju: jača srce Iako je mehanizam dejstva Cordycepsa u kontroli aritmije samo delimično poznat, smatra se da ga, bar jednim delom, pokreće prisustvo adenozina (Pelleg i ostali, 1990).

Salata od krastavaca i badema Sastojci: 2 veća mlada krastavca, 50g badema ili oraha, ¼ kašičice morske soli, 1 kašika hladno ceđenog ulja, ½ limuna ili kašika jabukovog sirćeta Priprema: Oprati i oljuštiti krastavce, iseći ih na kockice veličine oko 1 cm. Popariti badem u vreloj vodi, skloniti sa vatre i ostaviti 5-10 min da se kožica odvoji. Procediti, oljuštiti badem, osušiti ga salvetom i iseckati. Dodati ga krastavcu i začiniti salatu. Salata od povrća sa klicama od suncokreta Sastojci: ½ gl kupusa, 2 cvekle, 2 šargarepe, 1 koren peršuna, 1 veza peršunovog lista - samo listovi, 1 celer, klice suncokreta, 2 kašike maslinovog ulja, 1 limun ili kašika jabukovog sirćeta, 1 kašičica morske soli, ¼ kašičice bosiljka, ¼ kašičice origana, ¼ kašičice bibera Priprema: Oprati i očistiti povrće. Kupus iseći na pola. Oštrim nožem izrezati ga na tanke rezance. Šargarepu i koren peršuna iseći na što manje kockice ili sitno izrendati. Peršunov list krupno iscepkati prstima. Pomešati povrće