Пређи на главни садржај

Чипс и пржени кромпири највише гоје




Сматра се да су чипс и пржени кромпири заједно са  газираним пићима најодговорнији за гојење. То је закључак истраживача са Харвард универзитета донет на основу анализа које су рађене последњих 20 година.
Са друге стране, ако једемо храну која је богата целулозом уз јогурт, губимо тежину. Стручњаци указују на то да ћемо, ако једемо доста здраве хране, јести мање хране која није здрава. Такође, храна богата целулозом ствара нам осећај ситости, док пржени кромпири, слаткиши или газирана пића имају бољи укус, али смо након тога убрзо поново гладни.

Нема сумње да особе које пију јогурт чине пуно за   одржавање нормалне телесне тежине. Такође, особе које се здравије хране, ако при том не пуше и ако умерено пију и спавају 7-8 сати у току ноћи, имају много више енергије и много више физички вежбају.
У периоду од 1986. до 2003 године, истраживачи су анализирали 120.877 мушкараца и жена у САД-у који су имали номалну телесну тежину и поделили су их у три групе. У просеку су добијали на тежини 1,5 kg на сваке 4 године, што је износило око 7,5 килограма за 20 година и имали су повећан ризик од оболевања срца, шећерне болести и рака.
Студија је специјално била фокусирана на однос добијања на тежини и консумације одређене врсте хране код жена. Закључено је да све врсте кромпира, а нарочито чипс и пржени кромпир, доводе до гојења, али и да црвено месо, месне прерађевине, слаткиши и зашећерени воћни сокови имају исти ефекат. Поврће, воће, јогурт и коштуњави плодови – показали су се као најефикаснији у одржавању оптималне телесне тежине.


Чланак је објављен у часопису “New England Journal of Medicine” 


Коментари

Популарни постови са овог блога

Zdravlje na blic: Rozetla

Rozetla (peralgonium graveolens) ili kako botaničari  često kažu „muškatla sa intezivnim mirisom ruže“ , trebalo bi da bude nezaobilazan sastojak svih slatkih zimnica i poslastica poput sutlijaša. Ova biljka je najvažnija tajna bakine kuhinje jer džemovima, kompotima i slatkom,posebno od šljiva, daju nezaboravnu, prepoznatljivu aromu.  Ali listovi rozetle u teglama nisu bili važni samo zbog ukrasa i posebnok ukusa, već i zato što ova biljka pomaže kod boljeg razlaganja šećera. Zato je u narodnoj medicini često preporučuju kao dodatak u terapiji kod dijabetisa,  a uzima se pola lista rozetle pre obroka.

Šta popiti kada nas nešto boli?

Kad god nas nešto zaboli, mašimo se za lekove protiv bolova koji su dostupni bez recepta. Uprkos tome što je do njih lako doći, to ne znači da ove nesteroidne antiinflamatorne lekove treba da koristite bez prethodne konsultacije s lekarom jer, kako kaže dr Aleksandar Stefoski, ne deluju svi na istu grupu organa. Uz to neki imaju manje, a neki više neželjenih dejstava. Za početak, evo osnovnih informacija o najčešće korišćenima. Brufen Generičko ime ibuprofen deluje protiv zapaljenja, povišene telesne temperature i bolova (analgoantipiretik), po mehanizmu sličnom dejstvu aspirina. To je nesteroidni antireumatik dobre podnošljivosti, koji se često preporučuje kao prvi izbor u terapiji reumatskih, akutnih infektivnih i drugih bolova. Doziranje je individualno, a prosečne dnevne doze za odrasle su 1.200 do 1.600 miligrama podeljeno u tri-četiri pojedinačne doze; kod dece je prosečna dnevna doza 20 miligrama po kilogramu telesne težine, a kod dece ispod 30 kilograma maksimalna dnevna doza

Ovas - ruski eliksir zdravlja

Za jedne - stočna hrana, za druge - hrana bogova. Drevni Grci i Skandinavci su imali potpuno različita mišljenja o zobi. Ova skromna žitarica je bila pravi spas od gladi za mnoge narode, ali u nekom periodu ljudi su je zaboravili. U naše vreme naučnici su otkrili izuzetna isceljujuća svojstva zobi, koja leči mnoge bolesti i pomaže pušačima da ostave cigarete. Zahvaljujući doktoru Vladimiru Izotovu, o „ruskom ovsenom eliksiru“ je saznao ceo svet. Po starim receptima Trideset tri medicinska preparata dnevno, konsultacije najboljih stručnjaka, najsavremenije metode terapije - i nikakvog progresa u lečenju. Sovjetski lekar Vladimir Izotov, koji je preboleo krpeljni encefalitis, nalazio se u teškom zdravstvenom stanju. Usled opasne virusne infekcije dobio je mnogobrojne komplikacije: bolest bubrega, išemiju, srčanu aritmiju, hipertenziju, pogoršanje sluha... Iako je Izotov bio doktor, nije uspeo da izleči sebe uz pomoć najnovijih preparata. Mnogobrojni lekovi, koje je uzimao po