Da li je bolje jesti neorgansko voće, ili ne jesti ga uopšte?
Zavisi, jer nije sve voće isto. Organsko voće je svakako najbolji izbor za izbegavanje pesticida i drugih hemikalija, ali neke vrste voća su prilično „čiste“. Međutim, ako volite: breskve, jabuke, paprike, celer, nektarine, jagode, višnje, kruške, uvozno grožđe, spanać, salatu i krompir, bolje je da se odlučite za organske varijante.
Da li je visok sadržaj soli zaista veliki problem?
Jeste i po pravilu je najviši u prerađenoj hrani, odnosno, gotovim obrocima. Naime, dnevno nam je potrebno svega od 1.500 do 2.300 mg soli dnevno, a neki gotovi obroci imaju toliku koncentraciju soli u samo jednoj porciji. Ako ne brinete o unosu soli, rizikujete visok krvni pritisak, srčani napad, moždani udar, otkazivanje srca, pa čak i bubrega.
Da li svi moramo da doručkujemo?
Mame nas nisu lagale: doručak je najvažniji obrok u toku dana. Čak kada spavate, telo radi i potrebno mu je „gorivo“ kad se probudite. Umesto da nadoknadi gubitak energije po buđenju, vaše telo preskakanjem doručka usporava metabolizam, kako bi sačuvalo snagu.
Ne morate se prejedati. Dovoljno je da pojedete neku voćku ili ovsenu kašu.
Zavisi, jer nije sve voće isto. Organsko voće je svakako najbolji izbor za izbegavanje pesticida i drugih hemikalija, ali neke vrste voća su prilično „čiste“. Međutim, ako volite: breskve, jabuke, paprike, celer, nektarine, jagode, višnje, kruške, uvozno grožđe, spanać, salatu i krompir, bolje je da se odlučite za organske varijante.
Da li je visok sadržaj soli zaista veliki problem?
Jeste i po pravilu je najviši u prerađenoj hrani, odnosno, gotovim obrocima. Naime, dnevno nam je potrebno svega od 1.500 do 2.300 mg soli dnevno, a neki gotovi obroci imaju toliku koncentraciju soli u samo jednoj porciji. Ako ne brinete o unosu soli, rizikujete visok krvni pritisak, srčani napad, moždani udar, otkazivanje srca, pa čak i bubrega.
Da li svi moramo da doručkujemo?
Mame nas nisu lagale: doručak je najvažniji obrok u toku dana. Čak kada spavate, telo radi i potrebno mu je „gorivo“ kad se probudite. Umesto da nadoknadi gubitak energije po buđenju, vaše telo preskakanjem doručka usporava metabolizam, kako bi sačuvalo snagu.
Ne morate se prejedati. Dovoljno je da pojedete neku voćku ili ovsenu kašu.
Ako ste žedni, pijte vodu. Zaboravite na gazirana pića (Foto: quinn.anya/Flickr.com)
Treba li da verujemo etiketama?
Deklaracije na prehrambenim proizvodima svakako treba čitati, ali nemojte verovati u natpise poput „bez masti“ (no fat), „niskomasno“ (low fat) ili „bez šećera“ (sugar-free) jer to ne znači da je ta hrana dobra. „Niskomasno“ obično znači da pojedina namirnica ima manje od 30 odsto vaših dnevnih potreba za mastima, ali je možda prepun šećera i aditiva koji obezbeđuju primamljiv ukus. Isto važi i za hranu na kojoj piše „bez šećera“.
Da li su dijetalni gazirani napici loši?
Da. Bez obzira što piše da su „bez šećera“, sve te limenke prosto "pucaju" od aditiva. Neke studije su pokazale da dijetalni gazirani napici povećavaju rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Takođe, kad prečesto zavaravate mozak veštačkim zaslađivačima, nećete se osloboditi zavisnosti od slatkog, što vam je i bio početni cilj.
Da li je dovoljno zdravo umereno jesti sve?
Šta je to sve? Sladoled svakog dana kada sunce sija ili jednom mesečno? Problem sa pravilom „umereno u svemu“ je u tome što ne postoji tačna kontrola porcija i njihovog dnevnog i nedeljnog rasporeda. Ako se „čašćavamo“ nekoliko puta nedeljno nezdravim namirnicama, onda to nije umereno, bez obzira na to što vam se čini da niste mnogo pojeli.
Naučnici, međutim, smatraju da osobe koje uspešno održavaju kilažu, mogu sebe na nekom rođendanu počastiti parčetom torte ili pice, ali ne svaki put kad idete u posetu prijateljima ili izlazite u grad.
Deklaracije na prehrambenim proizvodima svakako treba čitati, ali nemojte verovati u natpise poput „bez masti“ (no fat), „niskomasno“ (low fat) ili „bez šećera“ (sugar-free) jer to ne znači da je ta hrana dobra. „Niskomasno“ obično znači da pojedina namirnica ima manje od 30 odsto vaših dnevnih potreba za mastima, ali je možda prepun šećera i aditiva koji obezbeđuju primamljiv ukus. Isto važi i za hranu na kojoj piše „bez šećera“.
Da li su dijetalni gazirani napici loši?
Da. Bez obzira što piše da su „bez šećera“, sve te limenke prosto "pucaju" od aditiva. Neke studije su pokazale da dijetalni gazirani napici povećavaju rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Takođe, kad prečesto zavaravate mozak veštačkim zaslađivačima, nećete se osloboditi zavisnosti od slatkog, što vam je i bio početni cilj.
Da li je dovoljno zdravo umereno jesti sve?
Šta je to sve? Sladoled svakog dana kada sunce sija ili jednom mesečno? Problem sa pravilom „umereno u svemu“ je u tome što ne postoji tačna kontrola porcija i njihovog dnevnog i nedeljnog rasporeda. Ako se „čašćavamo“ nekoliko puta nedeljno nezdravim namirnicama, onda to nije umereno, bez obzira na to što vam se čini da niste mnogo pojeli.
Naučnici, međutim, smatraju da osobe koje uspešno održavaju kilažu, mogu sebe na nekom rođendanu počastiti parčetom torte ili pice, ali ne svaki put kad idete u posetu prijateljima ili izlazite u grad.
Mahunarke su odličan izvor proteina biljnog porekla
Da li su ugljeni hidrati loši?
Zavisi od vrste – da li jedete složene ili proste ugljene hidrate? Složeni ugljeni hidrati odnosno oni koji potiču of integralnih žitarica, mahunarki i povrća su uvek dobar izbor, dok prosti, poput belog brašna, rafinisanog šećera i kukuruznog sirupa svakako treba izbegavati. Međutim, ako rešite da smršate tako što ćete izbaciti sve ugljene hidrate iz ishrane, takva dijeta može vam brzo dosaditi, a kasnije dovesti i do jo-jo efekta.
Koliko čaša vode treba da popijem dnevno?
Zavisi od toga šta jedete. Ako unosite voće i povrće koji su izuzetno sočni, potrebno vam je nešto manje vode. Najbolji su krastavci, paradajz, lubenica i narandža.
Da li neka hrana uzrokuje akne?
Verovatno ne, ali je tačno da hrana koju unosite može delimično doprineti određenom hormonalnom disbalansu koji je odgovoran za pojavu akni. Poznato je da je hrana sa visokim glikemičkim indeksom (slatkiši, naprimer) veliki neprijatelj lepog tena.
U lečenju akni može vam pomoći cink, mineral koji se bori protiv bakterija i zapaljenja. Ostrige su odličan izbor, a vegeterijanski izbor su bundevino seme, sočivo i pasulj.
Zašto mi se lome nokti?
Najbolji način da ojačate nokte i tanku kosu je da povećate unos biotina. To je jedan od vitamina iz B kompleksa koji je veoma važan za metabolizam masti i ugljenih hidrata. Dakle, jedite mahunarke, avokado, žumanca i soju.
Zavisi od vrste – da li jedete složene ili proste ugljene hidrate? Složeni ugljeni hidrati odnosno oni koji potiču of integralnih žitarica, mahunarki i povrća su uvek dobar izbor, dok prosti, poput belog brašna, rafinisanog šećera i kukuruznog sirupa svakako treba izbegavati. Međutim, ako rešite da smršate tako što ćete izbaciti sve ugljene hidrate iz ishrane, takva dijeta može vam brzo dosaditi, a kasnije dovesti i do jo-jo efekta.
Koliko čaša vode treba da popijem dnevno?
Zavisi od toga šta jedete. Ako unosite voće i povrće koji su izuzetno sočni, potrebno vam je nešto manje vode. Najbolji su krastavci, paradajz, lubenica i narandža.
Da li neka hrana uzrokuje akne?
Verovatno ne, ali je tačno da hrana koju unosite može delimično doprineti određenom hormonalnom disbalansu koji je odgovoran za pojavu akni. Poznato je da je hrana sa visokim glikemičkim indeksom (slatkiši, naprimer) veliki neprijatelj lepog tena.
U lečenju akni može vam pomoći cink, mineral koji se bori protiv bakterija i zapaljenja. Ostrige su odličan izbor, a vegeterijanski izbor su bundevino seme, sočivo i pasulj.
Zašto mi se lome nokti?
Najbolji način da ojačate nokte i tanku kosu je da povećate unos biotina. To je jedan od vitamina iz B kompleksa koji je veoma važan za metabolizam masti i ugljenih hidrata. Dakle, jedite mahunarke, avokado, žumanca i soju.
Preuzeto sa B92
Коментари
Постави коментар