Srce je
središnji deo kardiovaskularnog sistema,mišićna pumpa koja svojima
kontrakcijama omogućava stalni protok krvi kroz sva tkiva i tako obezbeđeuje
normalnu razmenu materiju.
Smešteno je u sredograđu (medijastinumu) , srce jedne osobe
ima veličinu njenoj stisnutoj pesnici,dok težina varira od 300-350 grama kod
muškaraca a 250-300 grama kod žena. Srce je izgrađeno od specifičnog mišićnog
tkiva čiji je rad regulisan autonomno(okidač za kontrakcije se nalazi u zidu
pretkomore – SA ili sinoatrijalni čvor) , a trpi uticaje vegetativnog
nervnog i endokrinog sistema. Svakog
dana srce se kontahuje oko 100.000 puta,
pri cemu svakog minuta ispumpa oko 5 litara krvi.
Ovaj šuplji mišićni organ podeljen je
mišićnim zidom na funkcionalno različitu levu I desnu stranu- u medicini
se često koriste izrazi ˝levo˝I ˝desno˝srce.
Svaka strana deli se dalje na dva dela – manji je predkomora (atrium), a
veći komora( vantrikulm). Elastične opne –srčani zalisci(valvule) regulišu
prolaz krvi iz predkomore u komoru. Oni imaju ulogu ventila, jer propuštaju krv u jednom smeru , iz predkomore
u komoru, I gde rastući pritisak krvi zatvara srčane zalistke I onemogućava vraćane krvi. Slične valvule
postoje I u velikim arteriskim krvnim sudovma (aorta I plućna arterija),koji
primaju krv iz iz srčanih komora.
Oboljenjima srca u medicini, pored lekara opšte medicine,
bave se I lekari specijalisti kardiologije, koja je grana interne medicine I
specijalisti kardiohirurgije. Najčešća
oboljenja srca je koronarna bolest,odnosno ishemijska bolest srca koja obuhvata
bolesti srca koje nastaju usled smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije. U
čestaoboljenja svrstavaju se još I povećani
krvni pritisak (arterijska hipertenzija) ,poremećaj srčanog ritma(aritmija),
kao I stečena oboljenja zalistaka. Urođene anomalije srca su relativno retke ,
ali se obično javljaju u težim obliku,
kao kombinovane srčane mane.
Koronarna bolest srca
Pod ovim pojmom podrazumeva se sindrom čiji je glavni uzrok
smanjen protok krvi kroz srčane arterije,
a u korenu ovih poremećaja je ateroskleroza. Kao posledica koronarne
bolesti srca javlja se isufinencija ,
odnosno stanje u kojem srčani mišić ne dobija potrebnu količinu kiseonika. U
razvijenim zemljama ishemiska bolest srca je najčešći uzrok smrti.
Angina pektoris predstavlja najčešću manifestaciju hronične ishemijske
bolesti srca I najčešće se opisuje kao ˝bol u grudima˝. Manifestuje se osećajem
nelagodnosti ,težine pritiska, stiskanja ili bola u predelu grudne kosti ili
širem pojasu (leđa, unutrašnja strana ruke,predeo želudca). Često se ovaj
osećaj meša sa lošim varenjem.
Angina pectoris se najčešće manifestuje u dva oblika-
stabilnom I nestabilnom. Stabulnu angina pectoris karakteriše bol u grudima
koji je predvidiv I prisutan je samo tokom fozičkogopterećenja ili ekstremnih
emocionalnih stresova, a nestaje mirovanjem I odmaranjem. Nestabilna angina
pectoris je ozbiljniji poremećaj, jer
može da najavi srčani udar. Bol kod nestabilne angine pectoris javlja se
češće,traje duže ili se javlja I kod najmanje aktivnosti, a obično ga nije
moguće predvideti. Takođe ovaj bol može
biti izazvan I lekovima, nestabilan je I može dovosti I do srčanog udara.
Poseban tip pektoralne angine je I Princmetalova angina , oblik bolesti koji se
javlja tokom odmora, spavanja pri izlaganju niskim temperaturama.
Akutni infrakt srčanog
mišića predstavla
izumiranje dela srčanog mišića zbog
naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Akutni
infrakt je poslednja faza I samo jedna od oblika u razvoju koronarne
bolesti(ishemijska bolest srca), ali on može biti I prava manifestacija
koronarne bolesti! U našoj zemlji srčani udar je I vodeći urok umiranja u
opštoj populaciji.
Akutni ifrakt miokarda prate različiti simptomi, od kojih je
najvažniji bol. Bol se najčešće javlja ujutru, posle fizičkih aktivnosti,
obilnog obroka ili kada je hladno. Bol je lociran iza grudne kosti, veoma je
jakog inteziteta a po karakteru liči na stezanje, pečenje ili čak cepanje u grudima. Bol u
infraktu traje preko pola sata I obično
je jači I duži od svih dotadašnjih napada ukoliko je pacjent ranije imao napade
bolova u grudima. Bol se najčršćr širi u levo rame, levu ruku ili donju vilicu.
Može biti praćen obilnim preznojavanjem ,naglo nastalom slabošću I malaksalošću
I gušenjem, tj.osećajem nedostatka vazduha I vrlo često jakim strahom od smrti.
Međutim,bol kao symptom može biti I odsutan (pogotovu kod pacijenata sa
dijabetisom)I tada ostali prateći simptomi mogu ukazivati da se radi o infraktu miokarda.
U slučaju pojave ovakvog bola prva mera koju treba preduzei
je prestanak aktivnosti koja je dovela do bola, stavljanje nitroglicerina pod
jezik I brz kontakt sa ovlašćenim medicinskim osobljem. Veoma je korisno
sažvakati jednu tabletu andola (300mg). Po dolasku medicinskog osoblja treba se
striktno pridržavati njihovih saveta. Povremeno ukazana pomoć je od vitalnog značaja. Oporavak od infrakta
miokarda je višestepen. U prvih nekoliko dana potrebno je mirovanje, zatim se
započinje process rehabilitacije. Svim bolesnicima koji su imali infrakt
potrebno je uradeti koronografiju(invazivna kardiološka dijagnostika) posle
čega se donosi odluka o daljem načinu lečenja: nastavak medikamente
terapije,operacija na krvnim sudovima srca(tkz.baj-pas) ili ugradnja stenova u
koronarne arterije.
Коментари
Постави коментар