Samo zdravo

Vranilovka je višegodišnja zeljasta razgranata biljka koja raste do 80 centimetara visine. Ima je u svim delovima zemlje, od pobrđa do srednjeg planinskog pojasa. U narodu poznata kao mravinac, mirišijavac, origanj, vranilova trava, raste po šumarcima, na kamenjaru, po ivicama svetlih šuma, pokraj puteva i ograda. Listovi su joj jajoliki, dužine do dva centimetra, a cvetovi crvenkastobeličasti opojnog mirisa. Ime vranilovka dobila je tako što se pre otkrića sintetičkih boja koristila za farbanje vune u crno, vrano. ŠTA LEČI Za spremanje lekovitih preparata koristi se gornja polovina cele biljke, koja se suši u hladu. Glavni sastojci vranilovke su biteri i tanini koji smanjuju nadutost i pomažu kod dijareje. Osim toga, oni podstiču sekreciju i izbacivanje telesnih tečnosti, dok esencijalna ulja leče infekcije usne duplje i grla, umanjuju kašalj i uklanjaju bolove u grlu. Vranilovka se pokazala kao odličan lek za smirenje, protiv raznih upala kože i sluznice. PROVERENI RECEPTI Čaj

Uvođenje hleba u dečiju ishranu je od velikog značaja za pravilan rad sistema za varenje, ali i zbog žvakanja što će pripomoći u učvršćivanju desni i navići sluznicu usne šupljine na kruću hranu. - Hleb je zbog obilja žitarica koje sadrže celulozu veoma zdrav i neophodan u dečijoj ishrani, objašnjava nutricinistkinja Branka Mirković. - Celuloza olakšava rad creva jer sprečava začepljenje i održava crevnu floru. Ovo svojstvo celuloze posebno je važno za decu u prvim godinama života jer sistem za varenje upoznaje sve više hrane i mora se nositi sa sve više zahteva - dodaje ona. Koliko hleba dnevno? U uzrastu do godinu i po dana detetu je dovoljno da dnevno pojede 40 - 60 g belog hleba, iako je bolje ako mu ponekad ponudite komadić raženog ili crnog. Od druge godine života detetu možete da dajete hleb od krupno mlevenog brašna, na primer kukuruzni hleb ili hleb sa mekinjama. Kriška hleba s maslacem biće odličan doručak, a osušene kockice crnog hleba upotrebite u supi umesto rez

Proizvođači probiotika zarađuju milijarde evra, a još se ispituje koliko su "dobri" mikroorganizmi zapravo zdravi. Za dvadeset godina otkako su počeli da ih dodaju namirnicama, probiotici su osvojili rafove sa mlečnim proizvodima. Posle silnih reklama i dizanja u nebesa te "funkcionalne hrane", nije čudo što na svetskom tržištu proizvodi koji na etiketama nose reč "probiotik" zarađuju više od 500 milijardi evra u samoposlugama i još 600 milijardi u apotekama, pišu ˝novosti". U poslednje vreme, sve stroža pravila o reklamiranju proizvoda dovode, međutim, u pitanje mnoga "probiotička" svojstva. Jer, da li je zaista, i u kojoj meri, dokazano da su ti proizvodi toliko zdravi, gotovo lekoviti? Kakve dobrobiti oni donose? Teorijski gledano, svakom organizmu je, da bi održavao zdravlje, potrebna uravnotežena ishrana uz ispravan način života. Terapije antibioticima, iscrpljivanje na poslu ili u provodu, pušenje, stres, infekcije, zatvor... sve s

U Srbiji trenutno oko sto ljudi čeka na operaciju kojom se leči gojaznost. Prvi pacijenti biće operisani oko 20. maja, za kada je dr Đorđe Bajec, direktor Kliničkog centra Srbije, najavio početak ovih hirurških procedura u našoj zemlji. Pacijenti ne plaćaju ovaj vid lečenja, već troškove pokriva RZZO, a za prvih 30 operacija obezbeđen je i sav potreban potrošni materijal. Trenutno 100 ljudi čeka operaciju - Kraj rekonstrukcije odeljenja u kojem će se izvoditi laparoskopske operacije na ekstremno gojaznim osobama očekuje se za dvadesetak dana. Da bi ovi pacijenti bili zbrinuti i operisani na odgovarajući način, potreban je specijalni operacioni sto, instrumenti i aparati, ali i uslovi boravka na odeljenju moraju da budu prilagođeni njima. S obzirom na to da su neki pacijenti teži od 300 kilograma, potrebni su ojačani kreveti, šira vrata, posebni toaleti - objašnjava dr Bajec.      INDEKS TELESNE MASE    Predstavlja težinu u kilogramima podeljenu s visinom izraženom u metrima na kva

Paradajz zauzima prvo mesto na listi deset najkorisnijih namirnica za ljudsko zdravlje, sastavljenoj od strane britanskih stručnjaka. Titulu najzdravije namirnice paradajzu je omogućio visok sadržaj posebno aktivnog antioksidansa likopena, a takođe i vitamina C. Mnogobrojne studije u poslednjih nekoliko godina pokazuju da paradajz obezbeđuje zdrav kardiovaskularni sistem. Likopen i vitamin C sprečavaju oksidaciju štetnog holesterolo (LDL) i sprečavaju njegovo taloženje na zidovima krvnih sudova i formiranje opasnog plaka. Ovi sastojci paradajza, takođe, sprečavaju pojavu nekih oblika raka, pre svega pluća, pankreasa i grlića materice. Na drugom mestu nalazi se ovsena kaša. Ona sadrži veliku količinu vitamina E, kao i proteine i dijetna vlakna, neophodne za normalno odvijanje telesnih funkcija. U prvu trojku spada i kivi. On sadrži vitamine A, C i E, najaktivnije u jačanju imuniteta organizma. Semenke ovog ploda sadrže omega-3 masne kiseline, važne za zdravlje srca i krvnih sudova.

Hipotireoza je bolest koja nastaje zbog nedostatka hormona štitne žlezde ili njenog nereagovanja na prisutne hormone. Ova bolest je znatno češća kod žena nego muškaraca. Ispoljava se poremećajem metabolizma, koji dovodi do opšte psihičke i fizičke usporenosti organizma. Uzrok Hipotireoza najčešće nastaje zbog oštećenja štitne žlezde, što dovodi do nedovoljnog stvaranja njenih hormona (T3 i T4). Najčešće je to posledica autoimune bolesti gde sopstveni imunitet (i celularni i humoralni) napada štitnu žlezdu postepeno dovodeći do njenog propadanja (atrofije). To nastaje pod uticajem zapaljenja i velikog broja antitela protiv žlezde. Antitela blokiraju receptore za TSH. TSH je hormon koji kod žlezde dovodi do lučenja hormona T3 i T4. Kod nekih bolesnika ova je bolest udružena sa drugim endokrinim bolestima (dijabetes tip 1, Adisonova bolest, hipoparatireoizam, hipogonadizam) ili sa bolestima drugih sistema ( sistemski eritemski lupus, reumatiodni artritis, perniciozna anemija, Sjegren