Пређи на главни садржај

Ovo sigurno niste znali o svojoj težini

Imate problema s kilogramima i teško se borite s mršavljenjem? Pročitajte 10 činjenica o mršavljenju koje će vam pomoći da postignete cilj.




1. Da, ima nešto i u genetici 

Još odavno je utvrđeno da neki ljudi imaju veću genetsku predispoziciju da budu gojazni, što u realnosti uvećava njihovu šansu za debljanjem čak i do 60 odsto. Loša vest je što najnovija istraživanja pokazuju da ovih gena ima još više. 

2. Broj masnih ćelija je predodređen 

Lekari sa švedskog Instituta Karolinska kažu da neki ljudi imaju duplo više masnih ćelija od drugih i da to utiče na njihov pokušaj da izgube kilažu. Ipak kako lekari tvrde bolje ih je imati više nego manje, jer se manji broj zbog punjenja masnoćama stalno povećava, što nije dobro. Masne ćelije se stiču u period adolescencije i ostaju za ceo život. 

3. Možete ubrzati metabolizam 
Skandinavski tim iz Helsinkija ima ohrabrujuće vesti. Gojenjem usporavamo metabolizam, ali to se može veoma lako promeniti redovnim fizičkim aktivnostima. 

4. Stres 

Nerviranje i stres povećavaju želju za ugljenim hidratima, a svi znamo kako oni utiču na naš organizam. Izbjegavajte brzu, masnu hranu i razne grickalice u takvim situacijama jer ćete začas primetiti negativne rezultate na vagi. 

5. Početak problema 

Neka su istraživanja potvrdila da je naša kilaža zapravo posledica isharane majke u toku trudnoće. Savet svim trudnicama je da se zdravo hrane kako njihovo dete ne bi kasnije imalo problema s kilažom. 

6. Spavanje 
Američki stručnjaci iz Čikaga potvrdili su da manjak sna loše utiče na glad, odnosno smanjuje lučenje hormona leptin koji je odgovoran za osećaj sitosti u organizmu, pa kada smo neispavani imamo utisak da smo stalno gladni. 

7. Partnerova težina 

Istraživanje objavljeno u časopisu "New England Journal of Medicine" ukazuje da ukoliko vam je partner gojazan i vi se lakše prepuštate čarima nezdrave hrane. Rezultati pokazuju da je to slučaj s čak 37 odsto ispitanika. 

8. Slatkiši stvaraju zavisnost 

Naučnici iz Filadelfije su sproveli istraživanje u kojem je beležena reakcija mozga kada su ljudima pokazivali omiljenu hranu. Zaključak je da naš mozak zaista reaguje na omiljenu hranu pri čemu se luči hormon dopamin koji je zaslužan za osećaj zadovoljstva. 

9. Upala uha 

Doktor Derek Snider sa Univerziteta u Floridi otkrio je da upala uha ima veze s boljim apetitom. Upale mogu oštetiti živce koji reaguju na ukus, što može smanjiti osećaj slatkoće i masnoće u hrani, pa čovek više jede. 

10. Antioksidansi 

Slobodni radikali u hrani zaslužni su za otvaranje apetita, a to znači da treba izbaciti brzu hranu i prebaciti se na raznovrsnu ishranu s puno povrća, voća i žitarica. 






Izvor:Tportal

Коментари

Популарни постови са овог блога

Zdravlje na blic: Rozetla

Rozetla (peralgonium graveolens) ili kako botaničari  često kažu „muškatla sa intezivnim mirisom ruže“ , trebalo bi da bude nezaobilazan sastojak svih slatkih zimnica i poslastica poput sutlijaša. Ova biljka je najvažnija tajna bakine kuhinje jer džemovima, kompotima i slatkom,posebno od šljiva, daju nezaboravnu, prepoznatljivu aromu.  Ali listovi rozetle u teglama nisu bili važni samo zbog ukrasa i posebnok ukusa, već i zato što ova biljka pomaže kod boljeg razlaganja šećera. Zato je u narodnoj medicini često preporučuju kao dodatak u terapiji kod dijabetisa,  a uzima se pola lista rozetle pre obroka.

Šta popiti kada nas nešto boli?

Kad god nas nešto zaboli, mašimo se za lekove protiv bolova koji su dostupni bez recepta. Uprkos tome što je do njih lako doći, to ne znači da ove nesteroidne antiinflamatorne lekove treba da koristite bez prethodne konsultacije s lekarom jer, kako kaže dr Aleksandar Stefoski, ne deluju svi na istu grupu organa. Uz to neki imaju manje, a neki više neželjenih dejstava. Za početak, evo osnovnih informacija o najčešće korišćenima. Brufen Generičko ime ibuprofen deluje protiv zapaljenja, povišene telesne temperature i bolova (analgoantipiretik), po mehanizmu sličnom dejstvu aspirina. To je nesteroidni antireumatik dobre podnošljivosti, koji se često preporučuje kao prvi izbor u terapiji reumatskih, akutnih infektivnih i drugih bolova. Doziranje je individualno, a prosečne dnevne doze za odrasle su 1.200 do 1.600 miligrama podeljeno u tri-četiri pojedinačne doze; kod dece je prosečna dnevna doza 20 miligrama po kilogramu telesne težine, a kod dece ispod 30 kilograma maksimalna dnevna doza ...

Ovas - ruski eliksir zdravlja

Za jedne - stočna hrana, za druge - hrana bogova. Drevni Grci i Skandinavci su imali potpuno različita mišljenja o zobi. Ova skromna žitarica je bila pravi spas od gladi za mnoge narode, ali u nekom periodu ljudi su je zaboravili. U naše vreme naučnici su otkrili izuzetna isceljujuća svojstva zobi, koja leči mnoge bolesti i pomaže pušačima da ostave cigarete. Zahvaljujući doktoru Vladimiru Izotovu, o „ruskom ovsenom eliksiru“ je saznao ceo svet. Po starim receptima Trideset tri medicinska preparata dnevno, konsultacije najboljih stručnjaka, najsavremenije metode terapije - i nikakvog progresa u lečenju. Sovjetski lekar Vladimir Izotov, koji je preboleo krpeljni encefalitis, nalazio se u teškom zdravstvenom stanju. Usled opasne virusne infekcije dobio je mnogobrojne komplikacije: bolest bubrega, išemiju, srčanu aritmiju, hipertenziju, pogoršanje sluha... Iako je Izotov bio doktor, nije uspeo da izleči sebe uz pomoć najnovijih preparata. Mnogobrojni lekovi, koje je uzimao po ...