Kako previše sedenja utiče na naša tela?
Provođenje previše vremena u sedećem položaju vas ubija.
Sedeti ceo dan za stolom ili kasnije na kauču kod kuće imaju dokazano negativan uticaj na zdravlje čoveka. Kako možete to da promenite a da usput ne menjate život iz korena?
Zdravstveni rizici koji proističu iz dugog sedenja brzo se javljaju. Naučnici su dokazali da sedenje satima (dovoljno je samo nekoliko sati u nizu) stavlja telo u proces skladištenja masti i usporava proces kojim insulin deluje na glukozu. To se dešava iz razloga što kada sedimo, mišići se ne grče normalnom brzinom, i usporavaju se za oko 40% u odnosu na hodanje.
Kada se sedi nekoliko sati dnevno za redom nekoliko dana za redom, tek onda se javljaju pravi problemi. Naučnici su ispitali šta se dešava sa ljudima koji sede do 6 sati dnevno.
Ako sedite 6 ili više sati svaki dan, rizik od kardiovaskularnih bolesti povećava se i do 64%, i možete lako izgubiti 7 godina kvalitetnog života. Mnogi ljudi sede do 15 sati dnevno. Tako se povećava rizik i od nekoliko vrsta raka.
Dve nedelje za stolom
Posle prve 2 nedelje sedenja, naučnici su primetili porast nivoa insulina koji označava povećanje nivoa šećera u krvi, kao i povećanje lošeg holesterola i molekula masti. To znači da su mišići prestali da pretvaraju masti u energiju, a potrošnja kiseonika se smanjila. Šta sve ovo zaista znači? Telo započinje proces akumuliranja masti, i osetićete da se lako zadišete tokom žustrije šetnje ili penjanja uz stepenice.
12 meseci za stolom
Kada se rutina ustali, opasnosti od sedenja duže od 6 sati dnevno postaju očigledne i dugoročne. Verovatno ćete primetiti promene u vašem telu. Gomilanje masti je gotovo neizbežno, uz gubitak mišićne mase, pa čak i smanjenje gustine kostiju. Žene koje sede šest sati dnevno gube 1% gustine kostiju svake godine.
Naše telo nije sačinjeno da sedi nekoliko sati bez prestanka. Ljudi su stvoreni da se kreću. Postoji nekoliko jednostavnih stvari koje možete učiniti kako bi povratili godine dobrog zdravlja i kvalitetnog života koje sedelački način života preti da vam oduzme.
Šta možete da učinite?
Ustanite barem na svakih sat vremena
Ustanite i istegnite se i napravite par koraka svakih sat vremena. Potrudite se da nađete neki izgovor da se odvojite od stola.
Nabavite pedometar
Zdrava osoba bi trebalo da napravi 10 000 koraka svakog dana. Mnogi koji nabave pedometar budu šokirani koliko malo koraka naprave. Mnogi hodaju samo po kući, do kola i do kancelarijskog stola. Tako se napravi oko 2000 koraka dnevno. Iako možda nemate vremena za šetnju, postoje drugi načini da napravite više koraka svaki dan
- Koristite stepenice umesto lifta
- Parkirajte se malo dalje od mesta na koje ste se uputili.
Imajte u vidu da se svaki korak računa, pa nekad idite namerno dužim putem do kantine, kopirnice ili nekog drugog mesta do koga idete svaki dan.
Bavite se nekom fizičkom aktivnošću 30 minuta dnevno
Dnevna preporuka fizičke aktivnosti je najmanje 30 minuta dnevno. To nije mnogo, ali može da zbuni one koji nisu sigurni šta je umerena aktivnost. To nije trčanje na traci, dizanje tegova i slično.
Trideset minuta umerene fizičke aktivnosti može biti bilo šta od teških kućnih poslova, održavanja bašte, žustrog hodanja, i slično. Na umerenu aktivnost se čovek lako navikne ako je radi svakodnevno. Aktivnosti visokog intenziteta su trčanje, džogiranje, penjanje uzbrdo, pešačenje, dizanje tegova, igranje košarke ili fudbala. Što više možete da uradite, to bolje!
Razbijte aktivnost u delove
Možete da razbijete vašu aktivnost na dva ili čak tri dela koja zajedno traju 30 minuta. To može da bude 10 minuta aktivnosti ujutru, 10 minuta na pauzi za ručak, i deset minuta na putu do kuće, ili uveče.
Ako se vozite javnim prevozom na posao, možete da prošetate do udaljenije stanice, ili da siđete ranije kada se vraćate kući.
Kada postanete aktivniji i počnete da prekidate duge periode sedenja, osećaćete se bolje, budnije, energičnije.
izvor: steadyhealth.com
Коментари
Постави коментар