Mnogima u svakodnevnoj jurnjavi više nisu dovoljni obični stimulansi poput kafe. Koriste se razna sredstva sa ciljem da se poveća nivo koncentracije. Međutim, to je uglavnom utopija.
Mesc dana odmaranja, a zatim pet neprospavanih noći uoči ispita – to je taktika mnogih studenata. Gorivo za kampanjsko učenje najčešće je kafa, jer kofein bistri um i održava budnost. Mnogi idu i korak dalje i posežu za kofeinskim tabletama, energetskim pićima pa i medikamentima. U pitanju je takozvani doping za mozak.
„Radi se o psihoaktivnim supstancama koje utiču na mozak kako bi pospešile koncentraciju. Ove stvari nisu u slobodnoj prodaji“, objašnjaka Klaus Lib, direktor Psihijatrijske klinike u Majncu.
Ova institucija nedavno je sprovela studiju na ovu temu. OKo 2.600 studenata je odgovaralo na pitanje da li i koliko često uzimaju supstance za povećanje koncentracije.
„Svaki peti student je u poslednjoj godini najmanje jednom posegnuo za tabeltama kofeina, amfetamina ili ritalina“, priča Lib.
On veruje da su rezultati realni pošto je ispitivanje sprovedeno anonimno.
Tablete kofeina kupuju se u apoteci bez recepta. Za ritalin je, međutim, recept neophodan pošto se ovaj lek daje osobama sa hiperkinetičkim poremećajem koji odlikuju nemogućnost koncentracije, nepredvidivo ponašanje i hiperaktivnost. Ritalin povećava nivoe dopamina, supstance poznate kao „hormon sreće“.
Reakcije na psihoaktivne stvari, pa čak i na kofein – vrlo su različite.
„Osobe koje uzimaju veću količinu ovih lekova često precenjuju svoje mogućnosti“, kaže Tim Fajfer, psiholog iz Minhena.
Nakon skoka koncentracije, neminovno dolazi pad. Tada se ponovo poteže za stimulansima i to je začarni krug.
Istraživanja pokazuju da „guarana efekat“ često ne donosi više koncentracije, ali izaziva impulsivno reagovanje. Ako se zadržimo na primeru studenata i ispita, moguće je da će oni pod uticajem psihoaktivnih supstanci brzo i neodmereno odgovarati na ispitna pitanja.
„Ukoliko imate zadatak da zapamtite što više brojeva u nizu ili igrate igru pamćenja – onda ćete verovatno uz pomoć ovih supstanci imati nešto bolje rezultate. Međutim, kada su zadaci kompleksniji, ova sredstva mogu delovati kontraproduktivno“, tvrdi Stefan Šlejm, profesor neurofilozofije na Univerzitetu u MInhenu.
On podseća kako zaboravljanje ima i važnu prirodnu ulogu.
“Naš mozak nije aparat koji jednostavno pamti sve informacije, nego je njegova funkcija i zaboravljanje nevažnog”, kaže Šlejm.
Šlejm takođe naglašava da se ljudi već vekovima zanose idejama veće koncentracije uz manje sna, ali da čarobni štapić još nije otkriven.
AUTORI: GUDRUN HEISE/NEMANJA RUJEVIĆ/UREDNIK: NENAD KREIZER
Mesc dana odmaranja, a zatim pet neprospavanih noći uoči ispita – to je taktika mnogih studenata. Gorivo za kampanjsko učenje najčešće je kafa, jer kofein bistri um i održava budnost. Mnogi idu i korak dalje i posežu za kofeinskim tabletama, energetskim pićima pa i medikamentima. U pitanju je takozvani doping za mozak.
„Radi se o psihoaktivnim supstancama koje utiču na mozak kako bi pospešile koncentraciju. Ove stvari nisu u slobodnoj prodaji“, objašnjaka Klaus Lib, direktor Psihijatrijske klinike u Majncu.
Ova institucija nedavno je sprovela studiju na ovu temu. OKo 2.600 studenata je odgovaralo na pitanje da li i koliko često uzimaju supstance za povećanje koncentracije.
„Svaki peti student je u poslednjoj godini najmanje jednom posegnuo za tabeltama kofeina, amfetamina ili ritalina“, priča Lib.
On veruje da su rezultati realni pošto je ispitivanje sprovedeno anonimno.
Tablete kofeina kupuju se u apoteci bez recepta. Za ritalin je, međutim, recept neophodan pošto se ovaj lek daje osobama sa hiperkinetičkim poremećajem koji odlikuju nemogućnost koncentracije, nepredvidivo ponašanje i hiperaktivnost. Ritalin povećava nivoe dopamina, supstance poznate kao „hormon sreće“.
Reakcije na psihoaktivne stvari, pa čak i na kofein – vrlo su različite.
„Osobe koje uzimaju veću količinu ovih lekova često precenjuju svoje mogućnosti“, kaže Tim Fajfer, psiholog iz Minhena.
Nakon skoka koncentracije, neminovno dolazi pad. Tada se ponovo poteže za stimulansima i to je začarni krug.
Istraživanja pokazuju da „guarana efekat“ često ne donosi više koncentracije, ali izaziva impulsivno reagovanje. Ako se zadržimo na primeru studenata i ispita, moguće je da će oni pod uticajem psihoaktivnih supstanci brzo i neodmereno odgovarati na ispitna pitanja.
„Ukoliko imate zadatak da zapamtite što više brojeva u nizu ili igrate igru pamćenja – onda ćete verovatno uz pomoć ovih supstanci imati nešto bolje rezultate. Međutim, kada su zadaci kompleksniji, ova sredstva mogu delovati kontraproduktivno“, tvrdi Stefan Šlejm, profesor neurofilozofije na Univerzitetu u MInhenu.
On podseća kako zaboravljanje ima i važnu prirodnu ulogu.
“Naš mozak nije aparat koji jednostavno pamti sve informacije, nego je njegova funkcija i zaboravljanje nevažnog”, kaže Šlejm.
Šlejm takođe naglašava da se ljudi već vekovima zanose idejama veće koncentracije uz manje sna, ali da čarobni štapić još nije otkriven.
AUTORI: GUDRUN HEISE/NEMANJA RUJEVIĆ/UREDNIK: NENAD KREIZER
Коментари
Постави коментар