Пређи на главни садржај

Zašto je zdravo biti gladan?

Glad ima negativnu konotaciju u našem društvu. Naša prva reakcija na tu reč je da je u pitanju nešto loše, osećaj koji treba popraviti ili potisnuti. Međutim, glad je jako bitan deo celokupnog iskustva ishrane. Hrana jednostavno ima bolji ukus kada smo gladni.

Mnogi ljudi grickaju po ceo dan, nikada nisu potpuno siti, ali svom telu ipak ne daju vreme da ono postane gladno. Drugi će pokušati da ignorišu osećaj gladi u pokušaju da izgube koji kilogram. 


U pojedinim slučajevima može se desiti da ljudi razviju i strah od gladi. 


Francuzi instinktivno biraju pravo vreme za osećaj gladi: grickanje tokom dana je retko zato što je jako bitno sesti za sto sa dobrim apetitom, pogotovo kada je ukus hrane u pitanju. 

Pogledajte tri razloga da prihvatite glad u svakodnevnom životu: 

Jedenje u odsustvu gladi znači da preterujemo 
Pojedini stručnjaci za gubljenje težine ostvaruju veliki uspeh uz pomoć alatke nazvane Skala gladi. Koncept je vrlo prost: Kada koristite Skalu gladi, ne jedete dok ne primetite da ste prijatno gladni (ne umirete od gladi), i prestajete sa obrokom kada ste prijatno siti (ne puni). 

Ovo izlazi u susret svim potrebama tela za hranom ali ga ne preopterećuje prevelikim i preteranim unosom hrane. 

Dozvoljavanje deci da budu gladna smanjuje njihovu izbirljivost 

Deo odgovornosti u ishrani dece ima veze sa određivanjem pravilnog vremenskog intervala između obroka. Ukoliko ostavite detetu dovoljno vremena između obroka da ono postane gladno, hrana će imati bolji ukus i pomoćićete mu da bude spremnije da proba nove namirnice. 

Deci je vrlo lako da budu izbirljiva kada nisu gladna. 

Glad nam omogućava da uživamo u hrani 

Da bi hrana bila zaista dobra, potrebno je da budemo zaista gladni. A dobra glad stvara se pravovremenim pauzama između obroka.








Izvor: HUFFINGTON POST

Коментари

Популарни постови са овог блога

Zdravlje na blic: Rozetla

Rozetla (peralgonium graveolens) ili kako botaničari  često kažu „muškatla sa intezivnim mirisom ruže“ , trebalo bi da bude nezaobilazan sastojak svih slatkih zimnica i poslastica poput sutlijaša. Ova biljka je najvažnija tajna bakine kuhinje jer džemovima, kompotima i slatkom,posebno od šljiva, daju nezaboravnu, prepoznatljivu aromu.  Ali listovi rozetle u teglama nisu bili važni samo zbog ukrasa i posebnok ukusa, već i zato što ova biljka pomaže kod boljeg razlaganja šećera. Zato je u narodnoj medicini često preporučuju kao dodatak u terapiji kod dijabetisa,  a uzima se pola lista rozetle pre obroka.

Šta popiti kada nas nešto boli?

Kad god nas nešto zaboli, mašimo se za lekove protiv bolova koji su dostupni bez recepta. Uprkos tome što je do njih lako doći, to ne znači da ove nesteroidne antiinflamatorne lekove treba da koristite bez prethodne konsultacije s lekarom jer, kako kaže dr Aleksandar Stefoski, ne deluju svi na istu grupu organa. Uz to neki imaju manje, a neki više neželjenih dejstava. Za početak, evo osnovnih informacija o najčešće korišćenima. Brufen Generičko ime ibuprofen deluje protiv zapaljenja, povišene telesne temperature i bolova (analgoantipiretik), po mehanizmu sličnom dejstvu aspirina. To je nesteroidni antireumatik dobre podnošljivosti, koji se često preporučuje kao prvi izbor u terapiji reumatskih, akutnih infektivnih i drugih bolova. Doziranje je individualno, a prosečne dnevne doze za odrasle su 1.200 do 1.600 miligrama podeljeno u tri-četiri pojedinačne doze; kod dece je prosečna dnevna doza 20 miligrama po kilogramu telesne težine, a kod dece ispod 30 kilograma maksimalna dnevna doza

Ovas - ruski eliksir zdravlja

Za jedne - stočna hrana, za druge - hrana bogova. Drevni Grci i Skandinavci su imali potpuno različita mišljenja o zobi. Ova skromna žitarica je bila pravi spas od gladi za mnoge narode, ali u nekom periodu ljudi su je zaboravili. U naše vreme naučnici su otkrili izuzetna isceljujuća svojstva zobi, koja leči mnoge bolesti i pomaže pušačima da ostave cigarete. Zahvaljujući doktoru Vladimiru Izotovu, o „ruskom ovsenom eliksiru“ je saznao ceo svet. Po starim receptima Trideset tri medicinska preparata dnevno, konsultacije najboljih stručnjaka, najsavremenije metode terapije - i nikakvog progresa u lečenju. Sovjetski lekar Vladimir Izotov, koji je preboleo krpeljni encefalitis, nalazio se u teškom zdravstvenom stanju. Usled opasne virusne infekcije dobio je mnogobrojne komplikacije: bolest bubrega, išemiju, srčanu aritmiju, hipertenziju, pogoršanje sluha... Iako je Izotov bio doktor, nije uspeo da izleči sebe uz pomoć najnovijih preparata. Mnogobrojni lekovi, koje je uzimao po