Пређи на главни садржај

Prve transplantacije srca u Srbiji na proleće

Donorske kartice potpisalo je više od 70.000 građana Srbije, a od početka godine u našoj zemlji obavljeno je 45 kadaveričnih transplantacija. Prve transplantacije srca mogle bi da budu izvedene početkom 2013.




Transplantacija srca u Srbiji mogla bi početi da se izvodi na proleće iduće godine, a do tada će biti omogućeno da pacijenti koji čekaju na ovu intervenciju odlaze u bečku AKH bolnicu, a jedan broj lekara na edukaciju u Ameriku, najavio je danas državni sekretar Ministarstva zdravlja prof. dr Vladimir Đukić. 

Na konferenciji za novinare povodom Evropskog dana donacije organa, Đukić je istakao da je planiran tvining ugovor sa bolnicom u Beču kako bi pacijenti o trošku RFZO mogli da odu na transplantaciju srca, a da će posebna pažnja biti posvećena edukaciji kadrova. 

On je rekao da će jedan deo stručnjaka otići na usavršavanje u inostranstvo, a da će i strani eksperti iz ovih oblasti dolaziti u Srbiju i obučavati naše lekare. 

Na konferenciji za novinare u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" iznet je podatak da je u Srbiji od početka ove godine obavljeno 45 kadaveričnih transplantacija i to 41 transplantacija bubrega i četiri jetre, a 23 porodice su dale saglasnost da se sa klinički mrtvih srodnika doniraju organi. 

U Srbiji ima 70.000 donorskih kartica, a direktorka Uprave za biomedicinu Danica Mihailović rekla je da će biti izrađen jedinstven registar dobrovoljnih davalaca organa. 

"Kada je u pitanju lista čekanja, 728 pacijenata čeka bubreg, 64 jetru, a podaci za srce ne postoje ali su procene da oko 100 ljudi čeka transplantaciju, od čega je za njih desetoro potrebna hitna intervencija", rekla je Mihailovićeva Tanjugu. 

Načelnik transplantacionog centra Kliničkog centra Srbije doc. dr Radomir Naumović rekao je da je transplantacija metoda koja se poboljšava kvalitet života. 

On je istakao da bi ta oblast morala da se popravi i da je u Srbiji još uvek nedovoljno kadaveričnih transplantacija. 


Izvor:Tanjug

Коментари

Популарни постови са овог блога

Zdravlje na blic: Rozetla

Rozetla (peralgonium graveolens) ili kako botaničari  često kažu „muškatla sa intezivnim mirisom ruže“ , trebalo bi da bude nezaobilazan sastojak svih slatkih zimnica i poslastica poput sutlijaša. Ova biljka je najvažnija tajna bakine kuhinje jer džemovima, kompotima i slatkom,posebno od šljiva, daju nezaboravnu, prepoznatljivu aromu.  Ali listovi rozetle u teglama nisu bili važni samo zbog ukrasa i posebnok ukusa, već i zato što ova biljka pomaže kod boljeg razlaganja šećera. Zato je u narodnoj medicini često preporučuju kao dodatak u terapiji kod dijabetisa,  a uzima se pola lista rozetle pre obroka.

Šta popiti kada nas nešto boli?

Kad god nas nešto zaboli, mašimo se za lekove protiv bolova koji su dostupni bez recepta. Uprkos tome što je do njih lako doći, to ne znači da ove nesteroidne antiinflamatorne lekove treba da koristite bez prethodne konsultacije s lekarom jer, kako kaže dr Aleksandar Stefoski, ne deluju svi na istu grupu organa. Uz to neki imaju manje, a neki više neželjenih dejstava. Za početak, evo osnovnih informacija o najčešće korišćenima. Brufen Generičko ime ibuprofen deluje protiv zapaljenja, povišene telesne temperature i bolova (analgoantipiretik), po mehanizmu sličnom dejstvu aspirina. To je nesteroidni antireumatik dobre podnošljivosti, koji se često preporučuje kao prvi izbor u terapiji reumatskih, akutnih infektivnih i drugih bolova. Doziranje je individualno, a prosečne dnevne doze za odrasle su 1.200 do 1.600 miligrama podeljeno u tri-četiri pojedinačne doze; kod dece je prosečna dnevna doza 20 miligrama po kilogramu telesne težine, a kod dece ispod 30 kilograma maksimalna dnevna doza

Ovas - ruski eliksir zdravlja

Za jedne - stočna hrana, za druge - hrana bogova. Drevni Grci i Skandinavci su imali potpuno različita mišljenja o zobi. Ova skromna žitarica je bila pravi spas od gladi za mnoge narode, ali u nekom periodu ljudi su je zaboravili. U naše vreme naučnici su otkrili izuzetna isceljujuća svojstva zobi, koja leči mnoge bolesti i pomaže pušačima da ostave cigarete. Zahvaljujući doktoru Vladimiru Izotovu, o „ruskom ovsenom eliksiru“ je saznao ceo svet. Po starim receptima Trideset tri medicinska preparata dnevno, konsultacije najboljih stručnjaka, najsavremenije metode terapije - i nikakvog progresa u lečenju. Sovjetski lekar Vladimir Izotov, koji je preboleo krpeljni encefalitis, nalazio se u teškom zdravstvenom stanju. Usled opasne virusne infekcije dobio je mnogobrojne komplikacije: bolest bubrega, išemiju, srčanu aritmiju, hipertenziju, pogoršanje sluha... Iako je Izotov bio doktor, nije uspeo da izleči sebe uz pomoć najnovijih preparata. Mnogobrojni lekovi, koje je uzimao po