Пређи на главни садржај

Paradajz i brokoli za plodnost


Namirnice pune antioksidanasa mogu da sačuvaju kvalitet muških polnih ćelija. Unos vitamina C, E, cinka i folata pomaže da sperma bude zdrava.

 Thinkstock
SREDOVEČNI i stariji muškarci koji kroz ishranu konzumiraju dovoljno antioksidanasa, jedući hranu kao što su brokoli i paradajz, imaju spermu boljeg kvaliteta od onih koji ne unose dovoljno antioksidanasa.
Stručnjaci kalifornijske Nacionalne laboratorije Lorens Berkli su istraživanje obavili na 80 muškaraca, nepušača, starosti od 22 do 80 godina, koji su popunili upitnik o svojoj ishrani i eventualnoj upotrebi dijetetskih dodataka i dali uzorak sperme, prenosi Rojters.

Među onima od 45 i više godina, koji su unosili najviše C vitamina, utvrđeno je 20 odsto manje oštećenja DNK sperme, nego među ispitanicima koji su unosili najmanje tog vitamina. Preporučeni dnevni unos C vitamina je 90 mg.
Slični su bili nalazi i kad su u pitanju E vitamin, cink i folati. I ovde su sredovečni i stariji ispitanici koji su unosili najviše dotičnih antioksidanasa imali manje oštećenja DNK sperme. Mada je njihov unos premašivao preporučenu dozu, bio je u granicama koje se smatraju bezbednim.
Preporučeni dnevni unos vitamina E je 15 mg, a bezbedni maksimum 1.000 mg. Preporučeni dnevni unos cinka je 11 mg i ne više od 40 mg, dok je preporučeni unos folata 400 mg i ne više od 1.000 mg.
Kod mlađih muškaraca nije ustanovljena veza između nivoa unosa antioksidanasa i kvaliteta sperme. Kalifornijski istraživači smatraju da je to zato što je mlađi organizam pod manjim „oksidantivnim stresom“ ili taj stres efikasnije neutrališe.
Izvori vitamina
Hrana bogata vitaminom C je citrusno voće, zelene i crvene paprike i paradajz. Vitaminom E su bogate neke vrste biljnih ulja, orašasti plodovi, naročito bademi, i zeleno povrće kao što su spanać i brokoli, dok su dobri izvori cinka morski plodovi, crveno meso, mahunarke, orašasti plodovi i mlečni proizvodi.


Izvor: novosti


Коментари

Популарни постови са овог блога

Zdravlje na blic: Rozetla

Rozetla (peralgonium graveolens) ili kako botaničari  često kažu „muškatla sa intezivnim mirisom ruže“ , trebalo bi da bude nezaobilazan sastojak svih slatkih zimnica i poslastica poput sutlijaša. Ova biljka je najvažnija tajna bakine kuhinje jer džemovima, kompotima i slatkom,posebno od šljiva, daju nezaboravnu, prepoznatljivu aromu.  Ali listovi rozetle u teglama nisu bili važni samo zbog ukrasa i posebnok ukusa, već i zato što ova biljka pomaže kod boljeg razlaganja šećera. Zato je u narodnoj medicini često preporučuju kao dodatak u terapiji kod dijabetisa,  a uzima se pola lista rozetle pre obroka.

Šta popiti kada nas nešto boli?

Kad god nas nešto zaboli, mašimo se za lekove protiv bolova koji su dostupni bez recepta. Uprkos tome što je do njih lako doći, to ne znači da ove nesteroidne antiinflamatorne lekove treba da koristite bez prethodne konsultacije s lekarom jer, kako kaže dr Aleksandar Stefoski, ne deluju svi na istu grupu organa. Uz to neki imaju manje, a neki više neželjenih dejstava. Za početak, evo osnovnih informacija o najčešće korišćenima. Brufen Generičko ime ibuprofen deluje protiv zapaljenja, povišene telesne temperature i bolova (analgoantipiretik), po mehanizmu sličnom dejstvu aspirina. To je nesteroidni antireumatik dobre podnošljivosti, koji se često preporučuje kao prvi izbor u terapiji reumatskih, akutnih infektivnih i drugih bolova. Doziranje je individualno, a prosečne dnevne doze za odrasle su 1.200 do 1.600 miligrama podeljeno u tri-četiri pojedinačne doze; kod dece je prosečna dnevna doza 20 miligrama po kilogramu telesne težine, a kod dece ispod 30 kilograma maksimalna dnevna doza

Ovas - ruski eliksir zdravlja

Za jedne - stočna hrana, za druge - hrana bogova. Drevni Grci i Skandinavci su imali potpuno različita mišljenja o zobi. Ova skromna žitarica je bila pravi spas od gladi za mnoge narode, ali u nekom periodu ljudi su je zaboravili. U naše vreme naučnici su otkrili izuzetna isceljujuća svojstva zobi, koja leči mnoge bolesti i pomaže pušačima da ostave cigarete. Zahvaljujući doktoru Vladimiru Izotovu, o „ruskom ovsenom eliksiru“ je saznao ceo svet. Po starim receptima Trideset tri medicinska preparata dnevno, konsultacije najboljih stručnjaka, najsavremenije metode terapije - i nikakvog progresa u lečenju. Sovjetski lekar Vladimir Izotov, koji je preboleo krpeljni encefalitis, nalazio se u teškom zdravstvenom stanju. Usled opasne virusne infekcije dobio je mnogobrojne komplikacije: bolest bubrega, išemiju, srčanu aritmiju, hipertenziju, pogoršanje sluha... Iako je Izotov bio doktor, nije uspeo da izleči sebe uz pomoć najnovijih preparata. Mnogobrojni lekovi, koje je uzimao po