Пређи на главни садржај

Istine i neistine o kafi


Njome počinjemo dan, ona nam je odličan razlog za pauzu na poslu, sredstvo za popodnevno opuštanje. Bez kafe uglavnom ne možemo, ali koliko o njoj znamo?



Svejedno je od koje se vrste kafe priprema napitak.

Netačno. Od 73 vrste drveta kafe, kultiviraju se samo dve, arabica i robusta. ali, postoje deseci njihovih varijanti, od kojih se za komercijalnu upotrebu uzgaja samo desetak varijanti arabice i pet robuste.

Kafa bez kofeina i nije kafa.

Netačno. Osobe koje ne žele uzimati kofein ili ga moraju izbegavati mogu uživati u pravoj kafi. Ta se kafa dobija od uobičajenih vrsta kafe kojima se posebnim postupkom oduzima kofein. Iako kafa bez kofeina nema isti ukus kao ona s kofeinom, ipak je to prava kafa.

Kofein šteti zdravlju.

Netačno. Kofein ima snažno stimulativno delovanje, a njegova lekovita svojstva poznata su još od 17. veka kada je kafa bila smatrana lekom, a ne napitkom za užitak. Naučna istraživanja pokazala su da kofein može imati štetno delovanje, ali samo ako se uzima u prekomjernim dozama. Otkriveno je i da umereno konzumiranje kafe (2-4 šolioce dnevno) može smanjiti rizik od nekih bolesti, poput astme, što se pripisuje učinku alkaloida teofilina.

Kafa deluje antioksidacijski.

Tačno. To se delovanje  pripisuje polifenolu koji ima snažno antioksidacijsko delovanje. Istraživanja su pokazala kako polifenol potiskuje aktivni kiseonik iz stanica i na taj način smanjuje broj i usporava štetne oksidacijske procese u telu. Takođe, utvrđeno je da polifenoli ublažavaju negativne promene do kojih dolazi u menopauzi. Zavisno o vrsti i načinu prerade, kafa sadrži 5–10 posto polifenola.

Kofein se ne preporučuje trudnicama.

Tačno i netačno. Umereno konzumiranje kafe u trudnoći ne izlaže se nikakvoj opasnosti ni po majku ni po dete. U trudnoći je dopušteno dnevno popiti 2-3 šolice kafe, što iznosi približno 300-400 mg kofeina. No, valja voditi računa o tome da tokom trudnoće telu treba dva puta više vremena za izlučivanje kofeina.

Instant kava nije prava kava.

Netačno. Instant kafa dobija se posebnim postupkom, zamrzavanjem tečnog ekstrakta kafe na -40°C. Tako zamrznuti ekstrakt oblikuje se u pahuljice koje se dovode u kontakt sa vazduhom zagrijanim na +50°C, pri čemu dolazi do isparavanja vode. Rezultat tog procesa je dobijanje sitnih, suvih granula instant kafe. Kvaliteta instant kafe zvisi od kvaliteta zrna kafe od kojih se dobija. Stručnjaci tvrde kako se najbolja instant kafa dobija od afričke robuste ili nekih vrsta brazilske arabice. Postupak dobijanja instant kafe količinu kofeina u njoj dvostruko povećava, pa instant kafa sadrži i 10 posto minerala više od "obične" kafe. Prema tome, instant kafa je prava kafa.

I kozmetički proizvodi sadrže kofein.

Tačno. Njegova svojstva poticanja površinske cirkulacije, djelovanje na tonus kože i sprečavanje dehidracije uvelike se koriste u kozmetici i negi. Kako potiče aktivnost enzima, kofein je vrlo koristan u sprečavanju isušivanja i obnovi procesa stvaranja prirodnih masnoća kože. Kofein se dodaje i anticelulitnim proizvodima i proizvodima za razgradnju potkožnih masnoća jer potiče razgradnju masti.

Kafa sadrži vitamine i minerale.

Tačno. Kafa je bogata vitaminom PP (vitamin B3), 100 g kafe sadrži 40 mg tog vitamina. Koristan jer učestvuje u stvaranje dva enzima neophodna za apsorpciju belančevina, šećera i lipida.

Što popijete u 100 ml (nezaslađene) kafe?

Dve kalorije, 99,3 g vode, 0,3 g šećera, 0,1 g masnoća, 66 mg kalijuma, 6 mg magnezijuma, 2 mg kalcijuma, 4 mg vitamina C.


Коментари

Популарни постови са овог блога

Zdravlje na blic: Rozetla

Rozetla (peralgonium graveolens) ili kako botaničari  često kažu „muškatla sa intezivnim mirisom ruže“ , trebalo bi da bude nezaobilazan sastojak svih slatkih zimnica i poslastica poput sutlijaša. Ova biljka je najvažnija tajna bakine kuhinje jer džemovima, kompotima i slatkom,posebno od šljiva, daju nezaboravnu, prepoznatljivu aromu.  Ali listovi rozetle u teglama nisu bili važni samo zbog ukrasa i posebnok ukusa, već i zato što ova biljka pomaže kod boljeg razlaganja šećera. Zato je u narodnoj medicini često preporučuju kao dodatak u terapiji kod dijabetisa,  a uzima se pola lista rozetle pre obroka.

Šta popiti kada nas nešto boli?

Kad god nas nešto zaboli, mašimo se za lekove protiv bolova koji su dostupni bez recepta. Uprkos tome što je do njih lako doći, to ne znači da ove nesteroidne antiinflamatorne lekove treba da koristite bez prethodne konsultacije s lekarom jer, kako kaže dr Aleksandar Stefoski, ne deluju svi na istu grupu organa. Uz to neki imaju manje, a neki više neželjenih dejstava. Za početak, evo osnovnih informacija o najčešće korišćenima. Brufen Generičko ime ibuprofen deluje protiv zapaljenja, povišene telesne temperature i bolova (analgoantipiretik), po mehanizmu sličnom dejstvu aspirina. To je nesteroidni antireumatik dobre podnošljivosti, koji se često preporučuje kao prvi izbor u terapiji reumatskih, akutnih infektivnih i drugih bolova. Doziranje je individualno, a prosečne dnevne doze za odrasle su 1.200 do 1.600 miligrama podeljeno u tri-četiri pojedinačne doze; kod dece je prosečna dnevna doza 20 miligrama po kilogramu telesne težine, a kod dece ispod 30 kilograma maksimalna dnevna doza

Ovas - ruski eliksir zdravlja

Za jedne - stočna hrana, za druge - hrana bogova. Drevni Grci i Skandinavci su imali potpuno različita mišljenja o zobi. Ova skromna žitarica je bila pravi spas od gladi za mnoge narode, ali u nekom periodu ljudi su je zaboravili. U naše vreme naučnici su otkrili izuzetna isceljujuća svojstva zobi, koja leči mnoge bolesti i pomaže pušačima da ostave cigarete. Zahvaljujući doktoru Vladimiru Izotovu, o „ruskom ovsenom eliksiru“ je saznao ceo svet. Po starim receptima Trideset tri medicinska preparata dnevno, konsultacije najboljih stručnjaka, najsavremenije metode terapije - i nikakvog progresa u lečenju. Sovjetski lekar Vladimir Izotov, koji je preboleo krpeljni encefalitis, nalazio se u teškom zdravstvenom stanju. Usled opasne virusne infekcije dobio je mnogobrojne komplikacije: bolest bubrega, išemiju, srčanu aritmiju, hipertenziju, pogoršanje sluha... Iako je Izotov bio doktor, nije uspeo da izleči sebe uz pomoć najnovijih preparata. Mnogobrojni lekovi, koje je uzimao po