Bolesti bez upozorenja

Neke bolesti su očite, no neke se razvijaju polako, pa ljudi obično ne primete da se bolest pojavila sve dok ne bude kasno. Evo na šta treba obratiti posebnu pažnju. Sitnice koje jako znače...a pak ljudi ih zanemaruju.




Nizak nivo vitamina D 

Iako možda nećete primetiti da se događa išta opasno, ako vam je nivo vitamina D duže vreme ispod 30 ng/ml, to može da doprinese razvoju srčanih bolesti, dijabetesa, nekih vrsta raka, kao i multiple skleroze. 

Budući da crvena krvna zrnca prenose kiseonik, ovaj nedostatak može da ošteti organe i poveća rizik za srčani udar. Vitamin D pomaže i u apsorpciji kalcijuma, pa manjak loše utiče i na vaše kosti. Nivo niži od 20 ng/ml može se smatrati manjkom. Srećom, provera i nadoknada vitamina D su jednostavni. 

Ne bežite panično od sunca i vaše telo će stvoriti dovoljno vitamina D samo od sebe. Ako imate ozbiljan manjak, to možda treba da nadoknadite dodacima u ishrani. Stanje ponovo proverite za nekoliko meseci. 

Hipotireoza 

Štitna žlezda reguliše metabolizam, te niz ključnih sistema i procesa. 

Kad je nedovoljno aktivna, ne proizvodi dovoljno hormona (TSH) i telo ne funkcioniše ispravno. Simptomi hipotireoze, kao što su umor i netolerancija na hladnoću, lako se mogu prevideti jer su suptilni i mogu se pojaviti postepeno. 

Usporena štitna može da dovede do debljanja, bolesti srca, visokog holesterola, neplodnosti, deprese i oštećenja nerava. 

Dijabetes tipa 2 

Ako vaše telo ne proizvodi dovoljno insulina, razvija se dijabetes. On se često javlja polako i postepeno, jer se proizvodnja insulina u gušterači usporava. 

“Možete imati dijabetes godinama, a da to ne znate”, kaže dr Melina Jampolis, autorka knjige “The Calendar Diet”. Dijabetes može da ošteti oči, srce, bubrege i nervne završetke. 

Od 2009. lekari najviše preporučuju test A1C, koji meri prosečan nivo glukoze tokom prethodnih nekoliko meseci iz uzorka krvi i bez potrebe da gladujete pre testa. 

Povišen krvni pritisak/hipertenzija 

Zbog starenja i uzroka rizika kao što su porodična istorija bolesti i prekomerna telesna težina, pritisak krvi na arterije može postati prevelik. To na kraju dovodi do hipertenzije. 

Eventualne komplikace uključuju srčani udar, moždani udar i bolesti bubrega. 

“Kao kardiolog znam da pacijenti mogu da imaju asimptomatske hipertenzije godinama pre dijagnoze”, kaže dr Melisa Kong i dodaje: “To naglašava važnost godišnjih sistematskih pregleda, čak i ako se osećate zdravo.” 

Imajte na umu da je normalni pritisak oko 120/80 mmHg. 

Visoki holesterol 

Bilo to zbog loše ishrane ili genetike, povišene količine lošeg holesterola u krvi mogu da začepe arterije, što dovodi do lošeg protoka krvi u vitalne organe, kao što su srce i mozak. 

Na kraju to može da izazove srčani ili moždani udar, kaže kardiološkinja dr Sara Kollins. 

“Osim toga, visok nivo holesterola i hipertenzija su faktori rizika za bolesti srca, što ubija više žena nego sledeća tri uzroka smrti u kombinaciji.' 

No, visok nivo holesterola ne može da se oseti. Pođite zato na rutinski pregled krvi. Ako je holesterol visok, doktor će vam verovatno preporučiti vežbe i promenu načina ishrane kao početno lečenje, a zatim vas uputiti na kontrolni test. 

Fibromialgija 

Fibromialgija je hronično stanje ili bolni sindrom kojeg karakteriše bol mišića, ligamenata i tetiva praćeno umorom. Karakteristične su i određene tačke u telu koje su vrlo bolne na dodir. 

Većina ljudi oseća umeren do jak umor, ima smetnje spavanja, osetljiva je na dodir, svetlo i zvuk i ima kognitivne smetnje. Mnogi pojedinci trpe i od preklapajućih komorbidnih stanja, kao što su sindrom iritabilnog creva, lupus i artritis. 



Izvor:b92