Samo zdravo

Uopšteno o aditivima Dokazano je da neki aditivi mogu pokrenuti alergijske reakcije u osetljivom organizmu te delovati i na promjenu ponašanja osjetljivih osoba. Kad nabrojimo neke najpoznatije poput dima, soli, octa, začina, sredstava za zgrušavanje itd. vidimo da su to zapravo poznate i svakodnevno dostupne tvari.  Te tvari same po sebi nemaju nutritivnu vrednost ali bez njih hrana i jela ne bi imali ukus, boju, konzistenciju, a ni trajnost poput one na koju smo navikli. Bez aditiva pojedine se namirnice ne bi dugo mogle održati svežima: masnoće bi užegle, a voće i povrće izgubilo bi sebi svojstvenu boju i konzistenciju. Međutim, dokazano je da neki aditivi mogu pokrenuti alergijske reakcije u osjetljivom organizmu te delovati i na promenu ponašanja osetljivih osoba. Mnoge tvari koje se dodaju u pojedine namirnice i jela prilikom njihove pripreme pripadaju prirodnim stvarima ili su dobiveni ekstrakcijom iz prirodnih tvari. Drugu vrstu čine spojevi koji su dobiveni hemijskom sintezo

Medicinski istraživači su pronašli takozvanu "kariku koja nedostaje" koja objašnjava interakciju između mozga i neuronskih okidača odgovornih  za učenje. Dobra vest je što ona potencijalno otvara nove načine za jačanje kognitivnih funkcija kod bolesti kao što je Alchajmerova bolest, kao i jačanje memorije kod zdravih ljudi. Acetilholin se oslobađa u mozgu tokom učenja i bitan za sticanje novih uspomena. Njegova uloga je da olakša delatnost NMDA receptora, proteina koji kontrolišu vezu između nervnih ćelija u mozgu. Opisujući svoje nalaze u časopisu "Neuron", istraživači iz  Škole za fiziologiju i farmakologiju  u Bristolu pokazale su da acetilholin olakšava rad NMDA receptorima preko inhibicije aktivnosti drugih proteina koji se nazivaju  SK kanali čija je normalna uloga  da ograniči aktivnosti NMDA receptora. Ovo otkriće uloge SK kanala pruža novi uvid u mehanizme osnovnih učenja i memorije. SK kanali normalno deluju kao prepreka za normlano funkcionisanje NM

Dobro je poznato da je visok nivo holesterola sa lipoproteinom visoke gustine (HDL) , "dobar" holesterol, povezan sa manjim rizikom od srčanih bolesti. Nedavne studije su analizairale da li je farmakološko povećanja HDL holesterola korisni za pacijenta. Nova studija pokazuje da novo merenje HDL koje nazivamo holesterolsko isticanje kapaciteta, mnogo bliže povezana sa zaštitom od srčanih oboljenja nego sam nivo HDL-a u organizmu. Ateroskleroza se obično nastaje sa nagomilavanjem holesterola duž zida arterije. Holesterolsko isticanje kapaciteta, kao integrisana mera HDL funkcije, direktno obračunava efikasnost kojom HDL uklanja holesterol iz makrofage (vrsta belih krvnih zrnaca) - vrste koja se akumulira u arterijskom plaku. "Nedavna naučna saznanja su usmerena ka povećanju interesovanja konceptu merenja funkcije HDL-a, a ne samo njenog nivoa u krvi. Merenje funkcije HDL-a može biti važnije da se proceni kardiovaskularni rizik i evaluaciju nove HDL-ciljane terapije&quo

Bebe se tokom perioda grejanja, kao i tokom toplijeg perioda godine znoje više od odraslih, pa ih je potrebno često pojiti vodom. Evo šta sve treba da znate o tome… Od ukupne težine novorođenčeta 80% predstavlja voda. Stoga je neophodno osigurati detetu unos potrebne količine vode. I ne samo to, voda je nezamenljiva za pravilno funkcionisanje celog organizma jer: * u unutrašnjosti svake ćelije u kojoj se odvijaju hemijske reakcije kao osnova svih vitalnih procesa ima vode. * u prostoru između ćelija, voda omogućuje transport hranljivih materija. * voda je tečni deo krvi, pljuvačke, znoja, želudačnih i crevnih sokova, mokraće i limfe. Mokraćom, stolicom, znojenjem i disanjem ljudski organizam gubi veliku količinu vode. Za bebu je gubitak još veći jer učestalo mokri i kaki. Treba dodati i to da je bebin sistem za termoregulaciju još uvek nezreo, pa postoji rizik od dehidracije u slučaju da dobija manje vode nego što je gubi. Primera radi, leti se beba jako znoji, pa je opasnost od dehi

Izazvati pucanje vodenjaka kod prvorotke kojoj je indukovan porođaj smanjuje vreme porođaja za 10 procenata pokazuju rezultati nove studije. Istraživači su analizirali 585 porodilja koje su podvrgnute indukovanju u ili nakon 37 nedelje trudnoće. Žene koje su bile uključene u studiju imali su spontanu rupturu vodenjaka ili su bile podvrgnute amniotomiji. Amniotomija podrazumeva veštačku rupturu membrana, koju obično obavlja babica ili lekar. Rezultati su pokazali da rana amniotomija (izvodi se kada je žena 4 cm ili manje proširene), skraćuje vreme porođaja za više od dva sata. Ovi rezultati se ne održavaju nepovoljno na majku i novorođenče.  "Mislim da je ovo prva studija koja dokazuje da amniotomija na početku porođaja, može značajno da skrati vreme porođaja, bez ikakvih posledica za majku i dete", ističe dr George Macones,  autor studije. "To u velikoj meri povećava udobnost za majke."

Kada su četrdesetih godina prošlog veka, žene koje su radile ove vežbe obavestile izumitelja Arnolda Kegela, ginekologa i akušera da je sporedan efekat intenzivniji i brže doživljeni orgazam, retko koja žena ih je radila zbog njihove prave namene a to je problem nekontrolisanog mokrenja (inkontinencija bešike). Šta rade Kegelove vežbe?   Dno ženske karlice ima mišiće koji okružuju otvore mokraćnog kanala, vagine i analnog otvora. Mišići su vezani za bočne, prednji i zadnji deo karličnih kostiju. Mišići karlice mogu oslabiti vremenom, zbog prekomernih kilograma ili rođenjem deteta što za posledicu ima urinarnu inkontinenciju. Kegelove vežbe imaju za cilj da ojačaju mišiće dna karlice i time izazovu bolju kontrolu nad bešikom. Samo nekoliko minuta tih vežbi na dan može značajno poboljšati simptome nekontrolisanog mokrenja. Uz to, koriste se i za pojačavanje seksualne moći kako žena, tako i muškaraca. Za neke žene može biti teško da kontrahuju tačnu grupu mišića, zbog slabog o

Kad god nas nešto zaboli, mašimo se za lekove protiv bolova koji su dostupni bez recepta. Uprkos tome što je do njih lako doći, to ne znači da ove nesteroidne antiinflamatorne lekove treba da koristite bez prethodne konsultacije s lekarom jer, kako kaže dr Aleksandar Stefoski, ne deluju svi na istu grupu organa. Uz to neki imaju manje, a neki više neželjenih dejstava. Za početak, evo osnovnih informacija o najčešće korišćenima. Brufen Generičko ime ibuprofen deluje protiv zapaljenja, povišene telesne temperature i bolova (analgoantipiretik), po mehanizmu sličnom dejstvu aspirina. To je nesteroidni antireumatik dobre podnošljivosti, koji se često preporučuje kao prvi izbor u terapiji reumatskih, akutnih infektivnih i drugih bolova. Doziranje je individualno, a prosečne dnevne doze za odrasle su 1.200 do 1.600 miligrama podeljeno u tri-četiri pojedinačne doze; kod dece je prosečna dnevna doza 20 miligrama po kilogramu telesne težine, a kod dece ispod 30 kilograma maksimalna dnevna doza

Visok nivo triglicerida može biti važniji faktor rizika za moždani udar, od visokog nivoa holesterola, otkriveno je u novoj studiji. Danski istraživači otkrili su da visok nivo holesterola povećava šanse od moždanog udara kod muškaraca čiji je nivo triglicerida takođe bio visok.  Za žene, nivoi triglicerida povećavaju šanse od moždanog udara nevezano za nivo holesterola.  Trigliceridi su slični “lošem” LDL holesterolu, a za oba se veruje da vode stvaranju plaka u krvnim sudovima i arteroskleroze koja sprečava da krv dopre do mozga i uzrokuje šlog.  U sklopu istraživanja naučnici su pratili 7.579 žena i 6.372 muškaraca koji su bili deo sveobuhvatnog istraživanja zdravlja srca kod građana Kopenhagena tokom 33 godine.  Rezultati su pokazali da je čak 837 žena od ukupnog broja ispitanika pretrpelo šlog koji je povezan sa visokim nivoom triglicerida.  Zaključak studije je da žene imaju 1,2 puta veći rizik od moždanog udara ako im nivo triglicerida u krvi iznosi više od 89 - 177 mg/dl, dok

Tokom zimskog perioda godine vrlo često su deca, ali i odrasli izloženi učestalim respiratornim infekcijama koje su gotovo uvek praćene kašljem. Kašalj kao jedan od simptoma bolesti ume da bude uporan i neprijatan, da nas ometa u našim aktivnostima tokom dana, ali i da remeti san noću. Kašalj je, inače, prirodan , pozitivan, odbrambeni mehanizam našeg organizma i simptom koji upozorava na mnoge bolesti-bezazlene prehlade, ali i ostale bolesti kao što su grip, upala pluća, bronhitis, astma i druge. Uloga kašlja je i čišćenje disajnih puteva od sekreta i stranih tela.  Kako razlikovati kašalj?   Postoje dve vrste kašlja:  1. Suv ili neproduktivan kašalj, kada se ne iskašljava sadržaj tj. sekret.  2. Zreo ili produktivan kašalj kada se prilikom kašljanja iskašljava sekret. Takav kašalj ima zaštitnu ulogu jer se sa sekretom iskašljavaju i uzročnici kašlja.  Kao što smo rekli, kašalj se javlja kod dece, tako i kod odraslih i stoga je neophodno tretirati ga na način koji je najbolje prilago