Zbog nepravilnog disanja ne ishranjuju se podjednako svi organi i tkiva. Normalna respiracija podrazumeva 12 do 15 udisaja i izdisaja u minuti, sve ispod toga je loše.
Zbog lošeg, nepravilnog disanja trpe svi organi: srce, mozak, gornji i donji respiratorni putevi, a "kvari" se i krvna slika. Neravnomereno udisanje i izdisanje vazduha, ili čak prekid disanja, što je često kod slip apnee, smanjuju dotok kiseonika u organizam, a on je važan za rad svih organa.
Na udaru su najpre gornji disajni putevi, jer su oni prva "stanica" gde se udahnuti vazduh zadržava. Ako već tu postoji problem, dovoljna količina kiseonika neće stići do drugih organa i tkiva. Sa disanjem najviše imaju problema oni koji imaju veoma iskrivljenu nosnu pregradu, ili stalno otečenu sluzokožu nosa usled hroničnih rinoloških bolesti.
Prema rečima majora dr Aleksandra Perića, specijaliste ORL, iz Klinike za otorinolaringologiju Vojnomedicinske akademije, posledica lošeg kvaliteta disanja je nedovoljno provetravanje paranazalnih sinusa:
- Slabo provetravanje šupljina dovodi do sakupljanja ustajalog vazduha i sekreta u njima. A, to je pogodno tle za naseljavanje bakterija. Takođe, u sinusima se tada stvara pritisak koji je niži od spoljašnjeg, atmosferskog, pa višak tečnosti iz krvnih sudova "prelazi" u šupljine. Sve to dovodi do češćih hroničnih i akutnih zapaljenja.
Zadebljanje sluzokože, koje nastaje usled stalnih zapaljenja, najčešće je kod alergijskog i drugih vrsta rinitisa, kao i kad postoje polipi u nosu. Ova stanja sužavaju nozdrve i prolaz vazduha. Međutim, i previše raširene nozdrve, koje se pojavljuju nakon nekih loše odrađenih operacija nosa, podjednako predstavljaju problem:
- Ako je prostor u nosu isuviše veliki, može da dođe do pojave atrofijskog rinitisa. Ni tada provetravanje nije dovoljno dobro, a posledice su iste.
Zbog toga što se ne udiše pravilno na nos, već na usta, pluća ne dobijaju topao, vlažan i pročišćen vazduh.
- Posledice mogu da budu učestali bronhitisi, pa i nastanak astme, čak i kod onih koji nemaju sklonost ka alergiji - objašnjava pukovnik dr Slobodan Aćimović pneumoftiziolog i načelnik Klinike za plućne bolesti na VMA.- Kada su gornji disajni putevi zapušeni, sekrecija se sliva niz grlo, i izaziva stalnu iritaciju disajnih puteva, što stvara podlogu infekcijama, a učestale infekcije vode u ponavljanje bronhitisa.
Normalno disanje, prema rečima dr Aćimovića, podrazumeva od 12 do 15 udisaja i izdisaja u minuti. Ono može da bude narušeno kada su poremećene funkcije pluća, srca ili bubrega. Kad ovi organi ne rade dobro, vremenom se javlja hipoksija, odnosno nedostatak kiseonika:
- Kad organizam prima manje kiseonika, pluća rade ubrzano, kako bi nadoknadila manjak. S druge strane, i usporavanjem disanja dolazi do nedostatka kiseonika što može da bude kritično za vitalne organe, mozak i srce - kaže dr Aćimović.
Usporavanje disanja izazivaju i neki lekovi kao što su sedativi, narkotici ili prevelika količina alkohola, što može da dovede do poremećaja centara u mozgu za kontrolu srčanog rada i disanja.
Zbog prekida disanja tokom sna usled slip apnee, najviše ipak, trpi srce. Slip apnea je, prema rečima dr Predraga Mitrovića, interniste kardiologa iz Kliničkog centra Srbije, jedan od vodećih faktora rizika za nastanak srčanih bolesti:
- Tokom prekida disanja koje kod nekog može da traje i do pedeset sekundi, srce usporava rad gotovo do potpunog prekida, što trenutno može da izazove infarkt.
I "obična" devijacija nosne pregrade, koja ne dopušta dovoljno unošenje kiseonika, vremenom ostavlja trajne posledice po srce. Prva je, kaže dr Mitrović, tahikardija. Srce, ubrzanim radom pokušava da nadoknadi manjak kiseonika, ili se pojačanim pritiskom trudi da dopremi kiseonik u ostala tkiva. Taj stalni pojačani pritisak s godinama može da preraste u hipertenziju.
- Druga posledica se ogleda na samom mišiću srca. Zbog ubrzanog rada, nekad i tri puta bržem nego što je normalno, srce vremenom gubi snagu. To može da izazove nastanak angine pektoris, a kasnije i srčani udar - objašnjava dr Mitrović.
Ometa i rad želuca
Zbog lošeg, nepravilnog disanja trpe svi organi: srce, mozak, gornji i donji respiratorni putevi, a "kvari" se i krvna slika. Neravnomereno udisanje i izdisanje vazduha, ili čak prekid disanja, što je često kod slip apnee, smanjuju dotok kiseonika u organizam, a on je važan za rad svih organa.
Na udaru su najpre gornji disajni putevi, jer su oni prva "stanica" gde se udahnuti vazduh zadržava. Ako već tu postoji problem, dovoljna količina kiseonika neće stići do drugih organa i tkiva. Sa disanjem najviše imaju problema oni koji imaju veoma iskrivljenu nosnu pregradu, ili stalno otečenu sluzokožu nosa usled hroničnih rinoloških bolesti.
Prema rečima majora dr Aleksandra Perića, specijaliste ORL, iz Klinike za otorinolaringologiju Vojnomedicinske akademije, posledica lošeg kvaliteta disanja je nedovoljno provetravanje paranazalnih sinusa:
- Slabo provetravanje šupljina dovodi do sakupljanja ustajalog vazduha i sekreta u njima. A, to je pogodno tle za naseljavanje bakterija. Takođe, u sinusima se tada stvara pritisak koji je niži od spoljašnjeg, atmosferskog, pa višak tečnosti iz krvnih sudova "prelazi" u šupljine. Sve to dovodi do češćih hroničnih i akutnih zapaljenja.
Zadebljanje sluzokože, koje nastaje usled stalnih zapaljenja, najčešće je kod alergijskog i drugih vrsta rinitisa, kao i kad postoje polipi u nosu. Ova stanja sužavaju nozdrve i prolaz vazduha. Međutim, i previše raširene nozdrve, koje se pojavljuju nakon nekih loše odrađenih operacija nosa, podjednako predstavljaju problem:
- Ako je prostor u nosu isuviše veliki, može da dođe do pojave atrofijskog rinitisa. Ni tada provetravanje nije dovoljno dobro, a posledice su iste.
Zbog toga što se ne udiše pravilno na nos, već na usta, pluća ne dobijaju topao, vlažan i pročišćen vazduh.
- Posledice mogu da budu učestali bronhitisi, pa i nastanak astme, čak i kod onih koji nemaju sklonost ka alergiji - objašnjava pukovnik dr Slobodan Aćimović pneumoftiziolog i načelnik Klinike za plućne bolesti na VMA.- Kada su gornji disajni putevi zapušeni, sekrecija se sliva niz grlo, i izaziva stalnu iritaciju disajnih puteva, što stvara podlogu infekcijama, a učestale infekcije vode u ponavljanje bronhitisa.
Normalno disanje, prema rečima dr Aćimovića, podrazumeva od 12 do 15 udisaja i izdisaja u minuti. Ono može da bude narušeno kada su poremećene funkcije pluća, srca ili bubrega. Kad ovi organi ne rade dobro, vremenom se javlja hipoksija, odnosno nedostatak kiseonika:
- Kad organizam prima manje kiseonika, pluća rade ubrzano, kako bi nadoknadila manjak. S druge strane, i usporavanjem disanja dolazi do nedostatka kiseonika što može da bude kritično za vitalne organe, mozak i srce - kaže dr Aćimović.
Usporavanje disanja izazivaju i neki lekovi kao što su sedativi, narkotici ili prevelika količina alkohola, što može da dovede do poremećaja centara u mozgu za kontrolu srčanog rada i disanja.
Zbog prekida disanja tokom sna usled slip apnee, najviše ipak, trpi srce. Slip apnea je, prema rečima dr Predraga Mitrovića, interniste kardiologa iz Kliničkog centra Srbije, jedan od vodećih faktora rizika za nastanak srčanih bolesti:
- Tokom prekida disanja koje kod nekog može da traje i do pedeset sekundi, srce usporava rad gotovo do potpunog prekida, što trenutno može da izazove infarkt.
I "obična" devijacija nosne pregrade, koja ne dopušta dovoljno unošenje kiseonika, vremenom ostavlja trajne posledice po srce. Prva je, kaže dr Mitrović, tahikardija. Srce, ubrzanim radom pokušava da nadoknadi manjak kiseonika, ili se pojačanim pritiskom trudi da dopremi kiseonik u ostala tkiva. Taj stalni pojačani pritisak s godinama može da preraste u hipertenziju.
- Druga posledica se ogleda na samom mišiću srca. Zbog ubrzanog rada, nekad i tri puta bržem nego što je normalno, srce vremenom gubi snagu. To može da izazove nastanak angine pektoris, a kasnije i srčani udar - objašnjava dr Mitrović.
Ometa i rad želuca
Kod većine ljudi prilikom disanja dijafragma nepravilno radi, ili uopšte ne radi. Zbog toga se grudni koš rasteže nepravilno, a u pluća ne može da smesti ni peti deo vazduha koji bi trebalo u njih da uđe.
- Nekretanje dijafragme utiče na rad želuca, koji je posebno pogođen kod onih koji imaju želudačnu kilu - kaže dr Berislav Vekić, degestivni hirurg iz KBC "Dragiša Mišović". - Ako dijafragma nije dovoljno pokretljiva, a želudac se nadima prekomerno, deo želuca iz trbušne duplje, kroz prorez na dijafragmi, lako sklizne u gornju duplju, prema plućima i srcu. Zbog toga bi i oni koji boluju od hijatus hernije morali da nauče pravilno da dišu.
- Nekretanje dijafragme utiče na rad želuca, koji je posebno pogođen kod onih koji imaju želudačnu kilu - kaže dr Berislav Vekić, degestivni hirurg iz KBC "Dragiša Mišović". - Ako dijafragma nije dovoljno pokretljiva, a želudac se nadima prekomerno, deo želuca iz trbušne duplje, kroz prorez na dijafragmi, lako sklizne u gornju duplju, prema plućima i srcu. Zbog toga bi i oni koji boluju od hijatus hernije morali da nauče pravilno da dišu.
Izvor: B92
Коментари
Постави коментар