Пређи на главни садржај

Eklampsija



Eklampsija je najteži oblik graviditetnih toksikoza. Najčešće se javlja pri kraju trudnoće ili u toku porođaja, uglavnom kod prvorotkinja i obično se nadovezuje na preeklampsiju. Uz edeme, proteinuriju (protini u mokraći) i hipertenziju ( povišen krvni pritisak), praćena je i gubitkom svesti, a zatim pojavom toničnih i kloničnih ( trzajevi i ukočenost) grčeva, nakon čega nastupa kraće ili duže komatozno stanje.

   Uzrok nastanka


Kao i kod ostalih grviditetnih toksikoza, pravi uzrok eklampsije do danas nije otkriven. Eklampsija se češće javlja kod višeplodne trudnoće, kod dijabetičarki, kod gojaznih žena i žena koje boluju od povišenog krvnog pritiska. Uglavnom se javlja u krajevima gde se trudnice obilno i neracionalne hrane.

    Klinička slika


Pre izbijanja pravog eklamptičnog napada, od subjektivnih simptoma žena se žali na glavobolju, treperenje i svetlucanje pred očima, zujanje u ušima i opštu slabost. Zapaža se slabije izlučivanje mokraće (oligurija), koja može ići do potpunog prestanka izlučivanja (anurija). Proteinurija je veoma izražena. Trudnica je otečena u licu, nogama i donjim delovima tela. Ima izrazito podaduo izgled. Krvni pritisak je veoma visok, i uporno se održava.

U jednom momentu, često posle delovanja neke spoljnje draži ili bez nje trudnica dobije eklamptični napad. Pri tome bolesnica gubi svest i javljaju se tonični i klonični grčevi mišića. U toničnim grčevima učestvuju i trbušni, torakalni, leđni mišići i dijafragma. Trudnica zadržava disanje, pomodri, vilice, zubi i usnice su čvrsto stegnuti. Tonične kontrakcije ne traju duže od jednog minuta, po njihovom popuštanju, bolesnica prodiše i koža i vidljive sluzokože dobijaju normalnu boju. Zatim se javljaju klonični grčevi gotovo svih mišića, naročito su izraženi grčevi mimičnih mišića lica i očnih jabučica, tako da se vide različite grimase uz kolutanje očiju, sem toga nastaje bacakanje ruku i nogu, na ustima se pojavljuje pena koja je, ako se trudnica ugrize za jezik, krvava. Po prestanku napada bolesnica se smiruje, još nekoo vreme je u nesvesti, polusvesti, najzad se budi i ničega se ne seća.
Pri najtežem stanju (status eclampticus) bolesnica uopšte ne dolazi svesti, već se smenjuju napad za napadom i često se završava smrću. Uzroci smrti kod eklampsije su : cirkulatorni kolaps (zastoj srčanog rada, edem pluća, šok), krvarenje u mozgu, ugušenje aspiriranim sadržajem i insuficijencija bubrega. Plod je takđe ugrožen, rađa se sa manjom telesnom težinom, ali je i smrtnost ploda pre rođenja visoka.

    Dijagnoza


U suštini dijagnostikuje se preeklampsija, a zatim se prevenira nastanak eklampsije. Pritisak iznad 140/90, ili povećanje "gornjeg" za 30 mmHg, a "donjeg" za 15 mmHgm, predstavlja signal upozorenja. Ukoliko se još u pregledanom urinu nađu belančevine, a mereno u 24 satnoj mokraći pređu količinu od 0.5 g, onda je dijagnoza preeklampsije veoma jasna i potvrđena.

    Lečenje


Bolesnicu treba odmah hospitalizovati i ako je to moguće smestiti u zasebnu, mirnu, zamračenu sobu. Bolesnica se položi na stranu kako bi se smanjila opasnost od aspiracije, ako dođe do povraćanja. Svakodenvno je treba kontrolisati i nadgledati da ne bi došlo do napada. U slučaju napada, treba dati magnezijum sulfat intravenski, i uz to velike količine vitamina B i C, glikozu. Ishrana ima veliki značaj. Treba izbaciti so, masti i u prvo vreme proteine. U najtežim formama se daje samo voće. Svakodnevno treba kontrolisati telesnu težinu, više puta dnevno krvni pritisak, količinu izlučene mokraće i proteina.







Izvor vesti:Stetoskop

Коментари

Популарни постови са овог блога

Zdravlje na blic: Rozetla

Rozetla (peralgonium graveolens) ili kako botaničari  često kažu „muškatla sa intezivnim mirisom ruže“ , trebalo bi da bude nezaobilazan sastojak svih slatkih zimnica i poslastica poput sutlijaša. Ova biljka je najvažnija tajna bakine kuhinje jer džemovima, kompotima i slatkom,posebno od šljiva, daju nezaboravnu, prepoznatljivu aromu.  Ali listovi rozetle u teglama nisu bili važni samo zbog ukrasa i posebnok ukusa, već i zato što ova biljka pomaže kod boljeg razlaganja šećera. Zato je u narodnoj medicini često preporučuju kao dodatak u terapiji kod dijabetisa,  a uzima se pola lista rozetle pre obroka.

Šta popiti kada nas nešto boli?

Kad god nas nešto zaboli, mašimo se za lekove protiv bolova koji su dostupni bez recepta. Uprkos tome što je do njih lako doći, to ne znači da ove nesteroidne antiinflamatorne lekove treba da koristite bez prethodne konsultacije s lekarom jer, kako kaže dr Aleksandar Stefoski, ne deluju svi na istu grupu organa. Uz to neki imaju manje, a neki više neželjenih dejstava. Za početak, evo osnovnih informacija o najčešće korišćenima. Brufen Generičko ime ibuprofen deluje protiv zapaljenja, povišene telesne temperature i bolova (analgoantipiretik), po mehanizmu sličnom dejstvu aspirina. To je nesteroidni antireumatik dobre podnošljivosti, koji se često preporučuje kao prvi izbor u terapiji reumatskih, akutnih infektivnih i drugih bolova. Doziranje je individualno, a prosečne dnevne doze za odrasle su 1.200 do 1.600 miligrama podeljeno u tri-četiri pojedinačne doze; kod dece je prosečna dnevna doza 20 miligrama po kilogramu telesne težine, a kod dece ispod 30 kilograma maksimalna dnevna doza

Ovas - ruski eliksir zdravlja

Za jedne - stočna hrana, za druge - hrana bogova. Drevni Grci i Skandinavci su imali potpuno različita mišljenja o zobi. Ova skromna žitarica je bila pravi spas od gladi za mnoge narode, ali u nekom periodu ljudi su je zaboravili. U naše vreme naučnici su otkrili izuzetna isceljujuća svojstva zobi, koja leči mnoge bolesti i pomaže pušačima da ostave cigarete. Zahvaljujući doktoru Vladimiru Izotovu, o „ruskom ovsenom eliksiru“ je saznao ceo svet. Po starim receptima Trideset tri medicinska preparata dnevno, konsultacije najboljih stručnjaka, najsavremenije metode terapije - i nikakvog progresa u lečenju. Sovjetski lekar Vladimir Izotov, koji je preboleo krpeljni encefalitis, nalazio se u teškom zdravstvenom stanju. Usled opasne virusne infekcije dobio je mnogobrojne komplikacije: bolest bubrega, išemiju, srčanu aritmiju, hipertenziju, pogoršanje sluha... Iako je Izotov bio doktor, nije uspeo da izleči sebe uz pomoć najnovijih preparata. Mnogobrojni lekovi, koje je uzimao po