Opstipacija (zatvor) je čest problem varenja. Mnogo ljudi pati od povremene ili hronične opstipacije. Osobe koje su tim problemom pogođene osećaju značajno opterećenje, pošto i sama opstipacija može biti propraćena drugim tegobama, kao što su: nadutost, bolovi u stomaku i osećaj punoće.
KAKO FUNKCIONIŠE VARENJE?
Variti hranu znači iz nje izvući njene korisne sastavne delove, a to su belančevine (proteini), šećeri (ugljeni hidrati) i masti (lipidi), ali takođe, između ostalog, i minerale i vitamine.
U tom cilju, hrana se najpre žvakanjem usitni, a zatim razgrađuje dodavanjem prirodnih fermenata i kiselina (‘sokovi za varenje'). Većina hranljivih materija biva upijena od strane sluzokože već u gornjim delovima sistema za varenje (želudac, tanko crevo), dok u debelom crevu dolazi pretežno do zgušnjavanja još uvek tečne hranljive kaše. Pritom, pored vode, dolazi do upijanja i mineralnih materija.
Dnevno se konzumira oko 2 l hrane, koja se dopuni sa oko 7 l različitih sokova za varenje. Primeri takvih tečnih ‘pomoćnika' varenja (sekreta) su pljuvačka, želudačni sok, sokovi žuči i pankreasa (gušterače), ali takođe i sekreti zida creva. Pri tome nastaju dnevne količine od oko 9 l koje treba svariti i preraditi. Ova količina se, na prvi pogled, čini veoma velikom. Međutim, pošto se voda iz hranljive kaše ponovo upija, ta se količina značajno smanjuje. Procesom zgušnjavanja, u debelo crevo dospeva samo oko 1-2 l , da bi se na kraju iz organizma izbacilo samo oko 100 ml neiskoristivih ostataka, pri čemu preostali sadržaj vode u prvom redu određuje zapreminu stolice.
ŠTA UTIČE NA VARENJE?
Procesima varenja upravlja vegetativni, odnosno ‘autonomni‘ nervni sistem. Ovaj sistem, koji takođe reguliše srčanu aktivnost, podložan je stresu. Primeri za takav uticaj su ‘nervozni želudac', zatim proliv, kao i njegova suprotnost-zatvor.
Za varenje su takođe važni i faktori kao što su: vrsta i sastav hrane, količina tečnosti koja se dnevno konzumira, redovno odlaženje u toalet bez vremenskog pritiska, dovoljno kretanja, dovoljno spavanja. Pored toga su, naravno, mogući i uticaji na varenje prouzrokovani bolešću, koji s jedne stane mogu biti posledica same bolesti, a sa druge posledica uzimanja neophodnih lekova.
ŠTA JE OPSTIPACIJA I KAKO MOŽE DA NASTANE?
Sama definicija opstipacije nije tako jednostavna. Prolaz hrane kroz creva i pražnjenje završnog dela creva mogu se veoma razlikovati od osobe do osobe. Dok za neke ljude, 2-3 pražnjenja creva dnevno mogu da budu normalna pojava, druge osobe imaju stolicu samo 2-3 puta nedeljno, a da pritom nemaju ‘zatvor'. Iz tog razloga se o opstipaciji uopšteno govori ukoliko je:
-pražnjenje stolice usporeno
-pražnjenje stolice otežano i iziskuje veliki napor i
-ispražnjena količina stolice suviše mala
MOGUĆI UZROCI OPSTIPACIJE SU:
• ORGANSKI UZROCI:
tu spadaju promene zida creva ili formiranje prepreka u prolasku hrane. Polipi ili drugi tumori mogu na taj način da ometaju transport hranljive kaše. U takvim slučajevima neophodna je primena specijalne medikamentozne terapije ili hirurških zahvata, o čemu će odlučiti ordinirajući lekar. U ovu grupu uzroka spadaju i poremećaji funkcije žlezda (npr. štitne žlezde, pankreasa, žuči), koji mogu da dovedu do opstipacije. I u ovom slučaju je hitno potrebna konsultacija lekara i lečenje.
• FUNKCIONALNI POREMEĆAJI:
su najčešći uzroci opstipacije. Varenje ne ‘funkcioniše' kratkotrajno ili trajno. Razloge za to čine mnoge stvari, koje su u zavisnosti od našeg načina života.
• Veliki značaj pridaje se sastavu hrane. Nesvarljivi ostaci povećavaju količinu stolice i omekšavaju je. Hrana od prerađenih hranljivih supstanci, koja se u potpunosti može svariti (npr. belo brašno ili šećer), dovodi do stvaranja malih količina stolice, koja je suva. Ona predstavlja vrlo slab nadražaj za pražnjenje creva. Previše masti usporava rad creva i pojačava opstipaciju.
• Isto tako je važno i konzumiranje dovoljne količine tečnosti. Kod unošenja suviše male količine tečnosti, organizam mora da posegne za većim upijanjem vode iz hrane. U skladu sa temperaturom i stvaranjem znoja, dnevno je potrebno uneti između 1.5 i 3-4 l. Prema tome, svakoga dana bi trebalo konzumirati oko 2 l tečnosti, po mogućnosti bez ili sa malo kalorija.
• Nedostatak kretanja može izazvati lenjost creva ili je pojačati.
• Žurba u svakodnevnom životu, naročito pri konzumiranju hrane, ometa varenje. Neobaziranje na nagon na pražnjenje stolice smanjuje reagovanje nerava koji taj signal šalju. Osećaj da se mora otići u toalet biva samo površno konstatovan.
ŠTA MOŽETE UČINITI PROTIV OPSTIPACIJE?
Već na osnovu uzroka opstipacije mogu se prepoznati prve mere pomoći koje olakšavaju varenje i prolazak hrane kroz creva.
Najpre se to odnosi na sastav hrane. Trebalo bi jesti raznoliku hranu, sa velikim udelom integralnih žitarica, povrća i voća! Voće sadrži voćne kiseline koje pojačavaju nagon za pražnjenje creva. Sve tri pobrojane grupe namirnica, posebno proizvodi od žitarica, sadrže takozvane balastne materije. Ove materije koje se samo delimično vare povećavaju zapreminu crevnog sadržaja. Pritisak na zid creva izaziva nadražaj koji omogućava pražnjenje creva. Balastne materije dodatno vezuju vodu koja se ne može resorbovati, te na taj način potenciraju ovo dejstvo. Posebno bogate u balastnim materijama su integralne žitarice, u prvom redu mekinje, ali takođe i seme lana, mahunasti plodovi i sušeno voće.
Trebalo bi piti dovoljno tečnosti. Čak iako ne osećate žeđ, trebalo bi da svakoga dana popijete najmanje 1.5 - što više, to bolje. Kalorična i alkoholna pića kod procene bilansa vode deluju više negativno, te se prema tome ‘uračunavaju' samo mineralna voda, čaj i kafa, delimično i voćni sokovi, odnosno mlaćenica. Čaša vina ili piva kao dodatak takođe ne škodi. Može biti od pomoći ako se već pre doručka popije čaša vode, da bi se u toku prepodneva obavilo pražnjenje creva. Uopšte uzev, pijenje čaše vode pre drugih obroka je povoljno.
Vodite računa o tome da se svakodnevno dovoljno krećete. To može biti, npr. šetnja radi varenja, ali i penjanje uz stepenice, gimnastika ili druge sportske aktivnosti.
Dovoljno i redovno spavanje je isto tako važno za varenje. Nakon jedne neprospavane noći, često je i aktivnost creva smanjena i ‘umorna'.
Obezbedite sebi vreme za jelo i nemojte jesti suviše mnogo odjednom. Pet malih obroka će vaš sistem za varenje lakše savladati, nego dva ili tri veća obroka.
Obezbedite sebi vreme za odlazak u toalet i nemojte zanemarivati čak i mali nagon na stolicu. Naviknite vaša creva na redovno pražnjenje, npr. posle doručka.
KOJE MEDIKAMENTOZNE MOGUĆNOSTI STOJE NA RASPOLAGANJU KOD OPSTIPACIJE?
Ovde treba napomenuti tri grupe lekova:
- Pošto naša ishrana često ne sadrži dovoljne količine balastnih materija, one se nude u obliku koncentrovanih preparata. Takvi ‘punioci' creva se na tržištu nalaze u veoma velikom broju i različitim oblicima.
- Druga mogućnost da se eliminiše postojeća lenjost creva sastoji se u uzimanju takozvanih ‘nadražajnih materija', ili crevnih iritanasa. To su supstance koje na takav način stimulišu nervne završetke da dolazi do refleksa pražnjenja stolice. Ove supstance se mogu naći kako u čajevima, tako i u drugim lekovima. Njih bi, po mogućstvu, trebalo retko uzimati i ni u kom slučaju ‘na duge staze', iz razloga što mogu dovesti do navikavanja i do oštećenja osetljivih nervnih završetaka.
- Treća grupa lekova sadrži aktivne supstance koje naš sistem za varenje ne može da preradi, ili je ta prerada nepotpuna. Ideja je bila da se te supstance ne resorbuju u crevima, pa da tako i ne predstavljaju opterećenje za organizam. Iz toga proizilazi veoma dobra podnošljivost. Te materije tek u zoni debelog creva prerađuju tu nastanjene bakterije i zatim dovode do efekta pražnjenja creva.
Коментари
Постави коментар