субота, 10. септембар 2011.

Faktori koji utiču na gojaznost dece




U Srbiji prema nezvaničnim podacima čak 10 odsto dece mlađe od pet godina ima problema sa viškom kilograma ili je gojazno...


U Srbiji prema nezvaničnim podacima čak 10 odsto dece mlađe od pet godina ima problema sa viškom kilograma ili je gojazno. Debljina može da izazove dijabetes, visok pritisak, infarkt, ali i moždani udar. Čak ni bebe nisu pošteđene ove babaroge.



- Ovo je veoma ozbiljna situacija jer su gojazna deca izložena većem riziku od problema sa viškom kilograma ne samo u adolescenciji već i kada odrastu - objašnjava dr Biljana Đurić, pedijatar.

Naime, stepen gojaznosti je porastao čak 300 odsto u periodu od 1989. do 2009. a usled toga su i deca počela da obolevaju od bolesti koje su karakteristične samo za odrasle.
 
- Sada je već postala uobičajena praksa da se tokom sistematskog pregleda deci meri nivo holesterola u krvi.

1. Dojenje kraće od šest meseci
Nutricionisti Univerziteta Sao Paolo smatraju da dete treba dojiti minimum šest meseci. Tokom istraživanja u kome je učestvovalo 118 mladih ljudi ona je došla do zaključka da je kod onih koje je majka dojila duže od šest meseci nivo hormona adiponektina znatno veći. Ovaj hormon je važan jer smanjuje rizik od zapaljenja i povećava osetljivost insulina. S druge strane, nivo hormona rezistina, koji podstiče mehanizme vezane za gojaznost, nalazi se u mnogo većoj koncentraciji kod dece koja su počela da uzimaju drugu vrstu hrane ranije.

2. Carski rez
Kod dece koja se rode na ovakav način rizik od gojaznosti je veći za čak 58 odsto kada odrastu. Ovo je potvrdilo istraživanje spovedeno na Univerzitetu Faculdade de Medicina de Ribeirão Preto iz Sao Paola. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da se tokom ovakvog porođaja menja flora creva kod beba. “Naši podaci pokazuju da određene grupe bakterija iz creva podstiču gojaznost”, navodi profesor Marko Antonio Barbijeri, koji je bio na čelu tog istraživanja. Tokom 2008. godine u Srbiji je carskim rezom na svet donešeno 43 odsto beba, a taj broj ne bi trebalo da premašuje 15 odsto.   

3. Hranjenje na bočicu nakon druge godine
Prema podacima do kojih su došli istraživači sa Univerziteta Ohajo u Sjedinjenim Državama, hranjenje beba na bočicu nakon druge godine direktno podstiče gojaznost. U istraživanju je učestvovalo sedam miliona dece koja su flašicu koristila kao glavno sredstvo za uzimanje tečnosti, nakon čega je višku kilograma bio širom otvoren put. Prema rečima Parae Klovaisa Konstantina, problem je u tome što beba nema kontrolu nad time koliko pije i zbog toga uzima do dva puta veću količinu soka ili mleka od one koja joj je potrebna. A ako tome pridodamo i činjenicu da dete sa dve godine jede normalnu hranu, a da se sok ili mleko u ovom uzrastu smatraju utešnom hranom, onda je to samo puko gomilanje kalorija.

4. Nedostatak igre
Ovo je jedan od možda najznačajnijih faktora koji utiču na gojaznost - nedostatak igranja i sedelački način života.

Tako se apsolutno gomilaju kilogrami i kalorije. Američki univerzitet za sportsku medicinu je dokazao da što su deca aktivnija i što su im igre aktivnije, kao npr. igranje sa loptom, a manje sede za kompjuterom ili igraju video igre, manje su šanse da se udebljaju.  

5. Nedostatak medicinske pažnje
Ne treba zaboraviti da je gojaznost vrsta bolesti, te da kao takva može da izazove različite sindrome: disfunkciju hormona, ali i samih genetskih faktora. “Na ovakve promene kod dece koja su gojazna reaguje samo pet odsto roditelja”, kaže Gregorio Sauza. Ali zbog toga ne treba zanemarivati taj problem. Problem sa tiroidnom žlezdom, na primer, kada ova žlezda radi mnogo sporije, izaziva gojaznost i zahteva odgovarajući medicinski tretman. Takođe, ne treba zanemariti ni biološki faktor koji može da stoji iza gojaznosti i takve stvari uvek treba istražiti na vreme i otići kod pedijatra ili endokrinologa.

6. Leti, leti avion
Treba da se rodi majka koja nikada neće preterivati sa hranjenjem svoga deteta. Šalimo se, naravno. Svesni smo toga da svaka majka želi da njeno dete uvek bude sito, da se sekira kada ne jede, pa smišlja različite igre ne bi li mališana naterala da ruča. Ali, specijalisti sa univerziteta Sao Paolo insistiraju na tome da dete ne treba da jede istu količinu hrane kao odrasla osoba. “Najbolje bi bilo da detetu date manju količinu, pa ako bude htelo još vi mu dodajte još malo na tanjir, ali nemojte da preterujete” kaže nutricionista Julijana Bonato sa univerziteta Sao Paolo. Ona još navodi da ukoliko od najranijih dana ne povedete računa o količinama, rizikujete da dete navikne da jede ogromne količine hrane bez potrebe. Drugim rečima, navikavate ga da se prejeda.   

7. Sistem nagrada
Prema rečima Julije Bonato, ukoliko detetu obećavate nešto što nećete ispuniti kako biste ga ubedili da jede, strategija vam je loša. “Ovo može da izazove otpor deteta prema nekoj vrsti hrane”, kaže ona. Jedna od tehnika manipulacija jeste da naterate mališana da pojede sve što je na tanjiru, pa će posle toga smeti da navali na ukusan desert. E sad, ako je glavni obrok povezan sa slatkišem, to će ga uvek činiti dosadnim. Štaviše, na ovaj način dete shvata da to što ga roditelji teraju da pojede pre deserta ili slatkiša nije baš ukusno, čime se kod njega odmah stvara otpor.

8. Nepoznavanje zdravih načina ishrane porodice
U detinjstvu počinje da se razvija ukus. Ukus je u direktnoj vezi sa zadovoljstvom. A, osećaj zadovoljstva je veoma važan u relaciji sa hranom. Zato treba podsticati taj osećaj kada je u pitanju voće i povrće. Ne kažemo da je ovaj proces lak, ali malo soli će svakako pomoći. VI ste trudite da kao roditelji budete primer. Ne možete da zahtevate od mališana da jede brokoli, ako vi ne vadite hamburger iz usta. Na drugom mestu, treba da budete istrajni. Svaka hrana koja je nova treba da se da detetu da proba makar dva puta, kažu stručnjaci.Tajna je u varijacijama, nekada detetu dajte nešto sveže, nekada kuvano, a nekada pečeno.  

9. Stresno okruženje
Preseljenje, bolest ili rođenje novog deteta su samo neke od situacija koje mogu da izazovu stres kod mališana. Ali postoje i odnosi u kojima se deca ne osećaju sigurno sa roditeljima. Da bi se dete osetilo sigurnim, morate da naučite da budete tolerantni, savetuju psiholozi. Ovo je potvrdilo i istraživanje stručnjaka sa Univerziteta Ohajo, koji su otkrili da je kod mališana uzrasta od dve godine koji su se osećali nesigurno i nezaštićeno sa svojim roditeljima rizik od gojaznosti bio 30 odsto veći u onosu na ostalu decu.



Нема коментара:

Постави коментар