Пређи на главни садржај

Da li postoje muški i ženski grip?



Jedno jako zanimljivo istraživanje i razrešenje dileme da li postoji muški i ženski grip ili sve to zato što žene misle da muškarci preteruju u svojim rekacijama kada dobiju grip..

Istraživanje londonske Škole za higijenu i tropsku medicinu pokazuje kako žene, koje su i podložnije gripu, u 16 odsto slučajeva priznaju da su bolesne i da se osećaju slabo. Žene su podložnije gripu jer provode više vremena s decom od muškaraca. 

"Žene češće obolevaju ukoliko imaju decu mlađu od 18 godina", rekla je vođa projekta dr Alma Adler. 

Dokazano je i da ljudi koji imaju mlađu decu obolevaju od gripa 14 posto više od onih koji nemaju. 

Istraživači su se bavili i pitanjem da li postoji muški grip. Razlog za to je što muškarci često prebole grip na nogama i bez žaljenja, a čak se smatra da imaju i drugačije simptome od žena. 

"Svaki virus je drugačiji i zavisi od toga koliko je naporan za organizam. Nikada ne znamo kako će tačno delovati na ljude. Virusi različito utiču na muškarce, žene i decu", rekao je dr Daglas Fleming. 

Istraživači tvrde da ne postoji naučni dokaz kako muškarci i žene imaju različite simptome kada obole od gripa, ali da se to može objasniti različitim ponašanjem tokom bolesti ova dva pola. 

"Znamo da žene različito reaguju na infekcije. One su osetljivije na svoje zdravlje. Muškarci vole da se hvale okolo. Ali kada su bolesni oni misle da će umreti, legnu u krevet i očekuju da će ih žena paziti", tvrde istraživači s Oksforda. 


Izvor:B92

Коментари

Популарни постови са овог блога

Zdravlje na blic: Rozetla

Rozetla (peralgonium graveolens) ili kako botaničari  često kažu „muškatla sa intezivnim mirisom ruže“ , trebalo bi da bude nezaobilazan sastojak svih slatkih zimnica i poslastica poput sutlijaša. Ova biljka je najvažnija tajna bakine kuhinje jer džemovima, kompotima i slatkom,posebno od šljiva, daju nezaboravnu, prepoznatljivu aromu.  Ali listovi rozetle u teglama nisu bili važni samo zbog ukrasa i posebnok ukusa, već i zato što ova biljka pomaže kod boljeg razlaganja šećera. Zato je u narodnoj medicini često preporučuju kao dodatak u terapiji kod dijabetisa,  a uzima se pola lista rozetle pre obroka.

Šta popiti kada nas nešto boli?

Kad god nas nešto zaboli, mašimo se za lekove protiv bolova koji su dostupni bez recepta. Uprkos tome što je do njih lako doći, to ne znači da ove nesteroidne antiinflamatorne lekove treba da koristite bez prethodne konsultacije s lekarom jer, kako kaže dr Aleksandar Stefoski, ne deluju svi na istu grupu organa. Uz to neki imaju manje, a neki više neželjenih dejstava. Za početak, evo osnovnih informacija o najčešće korišćenima. Brufen Generičko ime ibuprofen deluje protiv zapaljenja, povišene telesne temperature i bolova (analgoantipiretik), po mehanizmu sličnom dejstvu aspirina. To je nesteroidni antireumatik dobre podnošljivosti, koji se često preporučuje kao prvi izbor u terapiji reumatskih, akutnih infektivnih i drugih bolova. Doziranje je individualno, a prosečne dnevne doze za odrasle su 1.200 do 1.600 miligrama podeljeno u tri-četiri pojedinačne doze; kod dece je prosečna dnevna doza 20 miligrama po kilogramu telesne težine, a kod dece ispod 30 kilograma maksimalna dnevna doza

Ovas - ruski eliksir zdravlja

Za jedne - stočna hrana, za druge - hrana bogova. Drevni Grci i Skandinavci su imali potpuno različita mišljenja o zobi. Ova skromna žitarica je bila pravi spas od gladi za mnoge narode, ali u nekom periodu ljudi su je zaboravili. U naše vreme naučnici su otkrili izuzetna isceljujuća svojstva zobi, koja leči mnoge bolesti i pomaže pušačima da ostave cigarete. Zahvaljujući doktoru Vladimiru Izotovu, o „ruskom ovsenom eliksiru“ je saznao ceo svet. Po starim receptima Trideset tri medicinska preparata dnevno, konsultacije najboljih stručnjaka, najsavremenije metode terapije - i nikakvog progresa u lečenju. Sovjetski lekar Vladimir Izotov, koji je preboleo krpeljni encefalitis, nalazio se u teškom zdravstvenom stanju. Usled opasne virusne infekcije dobio je mnogobrojne komplikacije: bolest bubrega, išemiju, srčanu aritmiju, hipertenziju, pogoršanje sluha... Iako je Izotov bio doktor, nije uspeo da izleči sebe uz pomoć najnovijih preparata. Mnogobrojni lekovi, koje je uzimao po