Пређи на главни садржај

Zdravo je jesti hleb

Prema najnovijim istraživanjima jako je zdravo jesti hleb,i ako se mislilo a i dalje misli da je uzročnik mnogih bolesti i alergija.
E sada,to mišljenje su oborile Britankse fondacije za ishranu..


Najnovija istraživanja Britansk fondacije za ishranu pokazuju da je hleb zdrava namirnica koja zbog vitamina i minerala koje sadrži mora biti redovan deo naše ishrane. 




















Ejn О’Коnor, jedan od vodećih stručnjaka u ovom istraživanju, ističe da je hleb denominizovan netačnim tvrdnjama zdravstvenih stručnjaka i televizijskim emisijama posvećenim ishrani.

- Naučnici moraju da spreče širenje ovih mitova, jer je hleb važan deo ljudske ishrane - izjavio je on za "Dejli Mejl".

Prema najnovijoj britanskoj studiji, upozorenja nutricionista o opasnostima konzumiranja hleba više ne važe. Ova namirnica ne utiče, kako se do sada navodilo, na pojavu umora, bolova u stomaku, nadimanja i glavobolje.

Beli hleb se dugo označavao kao najnepoželjnija vrsta hrane za sve one koji žele da izgube suvišne kilograme. Dijete, poput Atkisonove i Dukanove, strogo su zabranjivale njegovu upotrebu.

Ejn О’Коnor negira ovakve postavke navodeći podatak da je, uprkos masovnom padu potrošnje hleba u Britaniji, gojaznost u ovoj zemlji najveća u Evropi.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju i da podaci o velikom porastu alergije na hleb nisu verodostojni. Broj obolelih od ove bolesti se ne povećeva. U javnosti postoji slika o velikoj rasprostranjenosti alergija na sastojke hleba, ali  je to uglavnom zasnovano na pogršenim uverenjima ljudi da pate od ovog oboljenja.

Nekonzumiranjem hleba ljudi ostaju uskraćeni za minerale i vitamine koji su od ključnog značaja za njihovo zdravlje.





Izvor:Blic


Коментари

Популарни постови са овог блога

Zdravlje na blic: Rozetla

Rozetla (peralgonium graveolens) ili kako botaničari  često kažu „muškatla sa intezivnim mirisom ruže“ , trebalo bi da bude nezaobilazan sastojak svih slatkih zimnica i poslastica poput sutlijaša. Ova biljka je najvažnija tajna bakine kuhinje jer džemovima, kompotima i slatkom,posebno od šljiva, daju nezaboravnu, prepoznatljivu aromu.  Ali listovi rozetle u teglama nisu bili važni samo zbog ukrasa i posebnok ukusa, već i zato što ova biljka pomaže kod boljeg razlaganja šećera. Zato je u narodnoj medicini često preporučuju kao dodatak u terapiji kod dijabetisa,  a uzima se pola lista rozetle pre obroka.

Šta popiti kada nas nešto boli?

Kad god nas nešto zaboli, mašimo se za lekove protiv bolova koji su dostupni bez recepta. Uprkos tome što je do njih lako doći, to ne znači da ove nesteroidne antiinflamatorne lekove treba da koristite bez prethodne konsultacije s lekarom jer, kako kaže dr Aleksandar Stefoski, ne deluju svi na istu grupu organa. Uz to neki imaju manje, a neki više neželjenih dejstava. Za početak, evo osnovnih informacija o najčešće korišćenima. Brufen Generičko ime ibuprofen deluje protiv zapaljenja, povišene telesne temperature i bolova (analgoantipiretik), po mehanizmu sličnom dejstvu aspirina. To je nesteroidni antireumatik dobre podnošljivosti, koji se često preporučuje kao prvi izbor u terapiji reumatskih, akutnih infektivnih i drugih bolova. Doziranje je individualno, a prosečne dnevne doze za odrasle su 1.200 do 1.600 miligrama podeljeno u tri-četiri pojedinačne doze; kod dece je prosečna dnevna doza 20 miligrama po kilogramu telesne težine, a kod dece ispod 30 kilograma maksimalna dnevna doza

Ovas - ruski eliksir zdravlja

Za jedne - stočna hrana, za druge - hrana bogova. Drevni Grci i Skandinavci su imali potpuno različita mišljenja o zobi. Ova skromna žitarica je bila pravi spas od gladi za mnoge narode, ali u nekom periodu ljudi su je zaboravili. U naše vreme naučnici su otkrili izuzetna isceljujuća svojstva zobi, koja leči mnoge bolesti i pomaže pušačima da ostave cigarete. Zahvaljujući doktoru Vladimiru Izotovu, o „ruskom ovsenom eliksiru“ je saznao ceo svet. Po starim receptima Trideset tri medicinska preparata dnevno, konsultacije najboljih stručnjaka, najsavremenije metode terapije - i nikakvog progresa u lečenju. Sovjetski lekar Vladimir Izotov, koji je preboleo krpeljni encefalitis, nalazio se u teškom zdravstvenom stanju. Usled opasne virusne infekcije dobio je mnogobrojne komplikacije: bolest bubrega, išemiju, srčanu aritmiju, hipertenziju, pogoršanje sluha... Iako je Izotov bio doktor, nije uspeo da izleči sebe uz pomoć najnovijih preparata. Mnogobrojni lekovi, koje je uzimao po