Samo zdravo

Ovde ću napisati koji se pregledi vrše kod oboljenja srca i otkrivanja nekih od koronarnih oboljenja srca i određivanje  daljeg načina lečenja. Koronarografija Kontrasni radiološki pregled koronarnih krvnih sudova predstavlja dijagnostičku proceduru koja j ezlatni standard za dijagnozu koronarne bolesti. Koronarografija se izvodi u sterilnim uslovima.Tokom ove procedure punktira se nekoliko od velikih arterija nakon što je pacijen dobio lokalnu anesteziju,obično femoralna arterija ( u preponi) a može se uraditi i preko radijalne i brahijalne arterije (na ruci). Preko igle za punkciju u arteriju se uvodi žica, preko nje se uvodi dilatator sa šitom preko koga se vrši izmena katetera. Kateter dolazi do početka koronarne arterije unutar aorte, a onda se špricem koji je na drugom kraju katetera ubrizgava kontrastno sredstvo na bazi joda. Snimanje ne traje dugo, a pacijent je svo vreme svestan. U timu koji izvodi koronarografiju učestvuje lekar,dve sestre instrumentarke,jedan r

Srce je središnji deo kardiovaskularnog sistema,mišićna pumpa koja svojima kontrakcijama omogućava stalni protok krvi kroz sva tkiva i tako obezbeđeuje normalnu razmenu materiju.                                              Smešteno je u sredograđu (medijastinumu) , srce jedne osobe ima veličinu njenoj stisnutoj pesnici,dok težina varira od 300-350 grama kod muškaraca a 250-300 grama kod žena. Srce je izgrađeno od specifičnog mišićnog tkiva čiji je rad regulisan autonomno(okidač za kontrakcije se nalazi u zidu pretkomore – SA ili sinoatrijalni čvor) , a trpi uticaje vegetativnog nervnog  i endokrinog sistema. Svakog dana srce se kontahuje  oko 100.000 puta, pri cemu svakog minuta ispumpa oko 5 litara krvi. Ovaj šuplji mišićni organ podeljen  je  mišićnim zidom na funkcionalno različitu levu I desnu stranu- u medicini se često koriste izrazi ˝levo˝I ˝desno˝srce.  Svaka strana deli se dalje na dva dela – manji je predkomora (atrium), a veći komora( vantrikulm). Elastične opne

Pšenica Sadrži: -Mineralne soli -Kalcijum -Magnezijum -Natrijum -Kalijum -Vitamnin B(folna kiselina,tiamin,Vitamin B6)                 Pšenica sadrži substancu Ocacsanol koja je poznata po tome što pomaže kod problema sa mišićima,smanjuje nivo holesterola,povećava energiju mišića i brzinu refleksa. Kukuruz Sadrži: -Vitamin B1 i B5 -Vitamin C -Vitamin E -Folnu kiselinu -Magnezijum -Fosfor -Bogat izvor kompleksnih ugljenih hidrata,hranljivih vlakana i esencijalnih kiselina Kukuruz je izvrstan izvor hranljivih vlakana koji pomažu da se smanji nivo holesterola u organizmu i pročišćava digestivni sistem. Masne kiseline su neophodne za kvalitetnu kožu, a Vitamin B1 za rad mozga. Pirinač Sadrži: -Vitamin D -Niacin -Kalcijum -Hranljiva vlakna -Gvožđe -Tiamin -Riboflavin Pirinač je odličan izvor ugljenih hidrata , a time i odličan izvor energije. Pun je vitamina i vlakana, a ne sadrži holesterol i štetne masti što ga čine odličnim integralnim delom i

Opstipacija (zatvor) je čest problem varenja. Mnogo ljudi pati od povremene ili hronične opstipacije. Osobe koje su tim problemom pogođene osećaju značajno opterećenje, pošto i sama opstipacija može biti propraćena drugim tegobama, kao što su: nadutost, bolovi u stomaku i osećaj punoće. KAKO FUNKCIONIŠE VARENJE?    Variti hranu znači iz nje izvući njene korisne sastavne delove, a to su belančevine (proteini), šećeri (ugljeni hidrati) i masti (lipidi), ali takođe, između ostalog, i minerale i vitamine. U tom cilju, hrana se najpre žvakanjem usitni, a zatim razgrađuje dodavanjem prirodnih fermenata i kiselina (‘sokovi za varenje'). Većina hranljivih materija biva upijena od strane sluzokože već u gornjim delovima sistema za varenje (želudac, tanko crevo), dok u debelom crevu dolazi pretežno do zgušnjavanja još uvek tečne hranljive kaše. Pritom, pored vode, dolazi do upijanja i mineralnih materija. Dnevno se konzumira oko 2 l hrane, koja se dopuni sa oko 7 l različitih so

Na promene vremena manje-više reaguju svi, a najviše žene srednjih godina. Čak 40 odsto njih su meteoropate, ali nauka još ne zna zašto je to tako. Međutim, nesporna je činjenica da ženski organizam može da predskaže i kišu i sunce, tako da uznemirenost, neraspoloženje, nesanica, umor, kostobolja često nisu simptom bolesti, već znak da će se promeniti neki meteorološki faktor. – Iako meteoropate ne moraju da budu hronični bolesnici već medicinski zdravi ljudi, osetljivost na vremenske promene govori o izvesnoj slabosti organizma ili latentnoj bolesti. Što nam je imunitet slabiji, to ćemo intenzivnije reagovati na vremenske prilike, i obrnuto. Što smo zdraviji i jači, to ćemo se lakše prilagođavati klimatskim uslovima – objašnjava dr Nada Macura, kardiolog i portparol Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu. Spavajte 8 sati Umoran čovek osetljiviji je na sve, pa i na promene vremena. Zato je zdrav san veoma važan za naš organizam. U snu se luče supstance k