Samo zdravo

Proso je ukusna žitarica blago slatkog ukusa, bez glutena (što je veoma važno za one koji su razvili preosetljivost na gluten iz pšenice i drugih žitarica). Sadrži mnoštvo korisnih hranljivih sastojaka: 15% belančevina, veliku količinu biljnih vlakana, vitamine B kompleksa (uključujući tiamin, riboflavin i niacin), vitamin E, esencijalne aminokiseline arginin, lizin, histidin i triptofan. Sadrži posebno velike količine gvožđa, magnezijuma, fosfora i kalijuma. Odličan je izvor silicijuma koji pozitivno utiče na zdravlje kože, kose i noktiju. Sprečava opadanje kose, krtost i lomljivost noktiju i čisti ten. Proso poboljšava rad želuca, slezine i pankreasa. Proso je jedina žitarica koja daje baznu pH vrednost krvi. Sto grama prosa sadrži: 364 kcal 11 g bel. 4 g masti 71 g uglj. hid. Recept za vas: Kolač od prosa i jabuke 1 šolja rendane jabuke, 1 šolja belog kukuruznog brašna, 1 šoljica prosa, 4 kašike rastopljenog kokosovog ulja, 50 g smeđeg šećera, cimet. Kukuruzno brašno p

Kad razmišljate o tome koje masti da koristite u ishrani, znajte da je maslinovo ulje jedan od najzdravijih izbora. Maslinovo ulje sadrži mononezasićene masnoće, zdraviju vrstu masnoća koja može da smanji rizik od srčanih oboljenja smanjujući i ukupni holesterol i holesterol male gustine (LDL), ili loši holesterol, u krvi. Za razliku od ovoga, zasićene masnoće životinjskog porekla, kao što su puter i masti iz mesa, hidrogenizovane masti i tzv. trans-masne kiseline (takođe dobijene hidrogenizacijom), kao i sva rafinisana ulja, bez obzira što su biljna, povećavaju rizik od srčanih oboljenja, zato što doprinose povećanju ukupnog nivoa holesterola. Maslinovo ulje i srce Po tvrđenju Američke uprave za hranu i lekove (FDA) konzumacija 2 supene kašike (oko 23 grama) maslinovog ulja svakodnevno može da smanji rizik od srčanih oboljenja. U stvari, najveće dobrobiti maslinovo ulje u ishrani može doneti ako se ono koristi umesto drugih masti (rafinisanog suncokretovog ulja, npr.), nego da se

Soja je idealna alternativa mesu jer je izuzetno bogata proteinima. Posebno je korisna u ishrani dijabetičara, preventivno deluje kod bolesti jetre, povišenog krvnog pritiska, raka dojke SOJA je idealna alternativa mesu jer je izuzetno bogata proteinima, a mnogo je zdravija. Posebno je korisna u ishrani dijabetičara, preventivno deluje kod bolesti jetre, povišenog krvnog pritiska, raka dojke, prostate i debelog creva, snižava holesterol. Pozitivno utiče na kosti, zahvaljujući izoflavonima smanjuje rizik od osteoporoze. Soja ublažava simptome menopauze zato sredovečne azijske žene koje često konzumiraju ovu namirnicu nemaju problema sa valunzima. Ova jednogodišnja biljka u svakoj mahuni ima dva do pet zrna žute ili svetlobraon nijanse. Osim proteina i celuloze, sadrži i aminokiseline, ugljene hidrate, kao i minerale fosfor, magnezijum, kalcijum, gvožđe i vitamina A, E, kompleksa B. Oko 0,5 procenata svetske populacije je alergično na soju, a to su uglavnom osobe koje su alergičn

Krumpir uz rižu, čini najzastupljeniju namirnicu u ljudskoj prehrani. A u obliku tanko prženih, zasoljenih i hrskavih ploškica omiljenja je grickalica diljem svijeta, a vjerujemo i u tvojem domu. Domovina čipsa je očekivano SAD, gdje je u tadašnjoj Novoj Engleskoj jednog vrućeg ljetnog dana davne 1853. godine posjetitelj restorana u Saratoga Springsu doveo do ludila kuhara vraćajući stalno tanjure pečenih krumpirića pod izlikom da su predebeli. Ozlojađeni je kuhar nakon nekoliko vraćenih tanjura odlučio pripremiti nešto nejestivo – krumpir toliko tanak i pržen da se ne može nabosti vilicom. Gosta je okus toliko oduševio da se „Saratoga Čips“ za čas našao na jelovniku restorana. Nakon toga povijesnog čina, popularnost čipsa rasla je munjevito i u različitim varijacijama je preplavio svijet. Naime, gastronomska prednost čipsa leži u tome što krumpirova podloga trpi čitav niz začinskih „eksperimenata“ , stoga nije bilo okusa, boje, začina ili oblika u kojem se čips nije s više ili

Kontrola težine je delotvornija ako unosite optimalne količine vitamina, jer on i održavaju vitalne funkcije i učestvuju u više od 100.000 procesa. "Igraju" ulogu u održavanju zdravlja, a mi vam predstavljamo pregled vitamina koji podstiču mršavljenje, kao i u kojim namirnicama se nalaze. VITAMIN A Održava kožu glatkom i čvrstom. Optimalan dnevni unos tog vitamina od 0,8mg nalazi se u jednoj šargarepi. Važno je da je jedete sa malo masnoća, recimo maslinovim uljem. VITAMIN B1 Podstiče potrošnju ugljenih hidrata i jača mišiće. Potrebna dnevna doza od 1 mg nalazi se u šaci semenki suncokreta ili u jednoj većoj porciji graška. VITAMIN B2 Vitamin B2 podstiče smanjenje masnoća, proteina i ugljenih hidrata. Preporučena dnevna doza je 1,2 mg, a sadrži je 3 šolje jogurta. VITAMIN B3 Vitamin B3 utiče na nivo šećera u krvi i važan je za razgradnju masnoća. Preporučuje se 13 mg vitamina B3. Tu količinu možete naći u 4 banane ili u 2 manja pileća fileta. VITAMIN B5 Nedostatak

Uskršnji post je jedan od najstožijih i traje sedam nedelja. Ukoliko ste se odlučili da postite, poslušajte savete Branke Mirković, nutricioniste koja daje odgovore na najvažnija pitanja.     Pravilnim izborom namirnica možete da obezbedite dovoljan unos kako kalcijuma tako i svih nutritivnih elemenata. Međutim, za zdravu primenu i izbor namirnica neophodno je znati i primeniti neka pravila. KALCIJUM   Da bi se hranom životinjskog porekla unelo dovoljno kalcijuma, potrebno je svakodnevno uneti na primer 200 gr. mleka - jedna šolja i 70 gr. sira ili 2 šolje mleka ili jogurta i 40gr. sira. Namirnice biljnog porekla mogu takođe da zadovolje potrebe za kalcijumom pre svega mak koji je veoma bogat izvor kalcijuma, zatim, rogač, suve smokve, badem, lešnik, pasulj, lisnati kelj, susam. Namirnice sa srednjim sadržajem kalcijuma su blitva, salata endivija i bob. Da bi se zadovoljile dnevne potrebe najbolje je kombinovati razne vrste biljnih namirnica. Dakle, jedite integralne žitarice, p

Ovas ili zob je skrivenosemenica koja pripada familiji trava. Nekad se isključivo upotrebljavao za ishranu konja pošto se od njega nije mogao praviti hleb. Kako sadrži sve važne minerale i vitamine, danas je podjednako zastupljen u ishrani domaćih životinja i ljudi.  Nutricionisti mu pridaju sve veći značaj tako da se trenutno nalazi na listi 20 najzdravijih namirnica. Dostupan je kao celo zrno, u obliku pahuljica, mekinja, brašna i pri tom uopšte nije skup. Primera radi, u prodavnicama zdrave hrane pakovanje oljuštenog ovsa od 200 grama košta 91 dinar, ista količina pahuljica je 83 dinara, 300 grama mekinja je 135 dinara, a kilogram brašna 141 dinar. Štiti srce Seme ovsa, koje se i koristi u ishrani, sadrži esenciju hranljivog potencijala ove biljke. Prednjači u proteinima, naravno biljnog porekla, koji sadrže najmanje zasićenih masti. Recimo, u 100 grama ovsa ima ukupno 6,9 grama masti, od kojih je 1,2 grama zasićenih, a 4,9 nezasićenih. Dakle, ne morate biti stručnjak pa da s