Пређи на главни садржај

Sta raditi sa hranom koja ostane posle praznika

Сви који су јуче себи дали одушка и претерали са храном и пићем, данас морају да буду опрезни, нарочито ако им је храна остала. Намирнице држите у расхладним уређајима, а ако то не учините последице по здравље могу бити бројне.

На менију, по правилу, од меса у свим облицима до лука, јаја, сира, салата, пецива и слаткиша. На калорије и количину се не мисли, па често након празновања преостане хране. Углавном се преостала храна носи кући или се подели са пријатељима.


Међутим, уколико се сва та храна не поједе ни наредног дана, правила су јасна.
Припремљена храна никако не сме да се држи на собној температури, већ у расхладним уређајима. Тако се намирнице неће покварити, па самим тим ни стомак.
„Када је храна термички припремљена, као што је печено месо, торте, колачи, они могу без проблема да се замрзну и то је једини сигурни и безбедни начин да се на дуже време очува намирница и да се спречи њено кварење. Када су у питању намирнице као што су пиринач или кромпир, од тих остатака се може припремити неко друго јело. Све оно што се термички не обрађује рецимо остаци руске салате и свега тога није препоручљиво замрзавати и најбоље је то потрошити у року од два дана, држећи у фрижидеру“, каже начелница Сектора ВМА за превентивну медицину проф. др Соња Радаковић.
Кршењу ових правила највише се радују микроорганизми, а најмање наш стомак.
„На собној температури се могу умножити до броја који ће зацело изазвати гастро обољење, али могућа су и друга обољења“, истиче Радаковићева.
Др Светлана Мићић из Дома здравља „Савски венац“ каже да се дешава да је повећан број пацијената који се јављају после празника и већег празновања.
„Углавом су то гастроинтестиналне тегобе - мучнине, надимања, нека повраћања, па до оних озбиљнијих поремаћаја када су у питању цревне инфекције“, објашњава Мићићева.
Ова стања се могу избећи, ако се придржава основних смерница припреме и чувања хране, јер је увек боље спречити него лечити.
Храну треба спремати у хигијенски одговарајућим условима, што значи на чистој радној површини и са чистим прибором, а пре припреме, обавезно је опрати руке сапуном.




Izvor: RTS

Коментари

Популарни постови са овог блога

Zdravlje na blic: Rozetla

Rozetla (peralgonium graveolens) ili kako botaničari  često kažu „muškatla sa intezivnim mirisom ruže“ , trebalo bi da bude nezaobilazan sastojak svih slatkih zimnica i poslastica poput sutlijaša. Ova biljka je najvažnija tajna bakine kuhinje jer džemovima, kompotima i slatkom,posebno od šljiva, daju nezaboravnu, prepoznatljivu aromu.  Ali listovi rozetle u teglama nisu bili važni samo zbog ukrasa i posebnok ukusa, već i zato što ova biljka pomaže kod boljeg razlaganja šećera. Zato je u narodnoj medicini često preporučuju kao dodatak u terapiji kod dijabetisa,  a uzima se pola lista rozetle pre obroka.

Šta popiti kada nas nešto boli?

Kad god nas nešto zaboli, mašimo se za lekove protiv bolova koji su dostupni bez recepta. Uprkos tome što je do njih lako doći, to ne znači da ove nesteroidne antiinflamatorne lekove treba da koristite bez prethodne konsultacije s lekarom jer, kako kaže dr Aleksandar Stefoski, ne deluju svi na istu grupu organa. Uz to neki imaju manje, a neki više neželjenih dejstava. Za početak, evo osnovnih informacija o najčešće korišćenima. Brufen Generičko ime ibuprofen deluje protiv zapaljenja, povišene telesne temperature i bolova (analgoantipiretik), po mehanizmu sličnom dejstvu aspirina. To je nesteroidni antireumatik dobre podnošljivosti, koji se često preporučuje kao prvi izbor u terapiji reumatskih, akutnih infektivnih i drugih bolova. Doziranje je individualno, a prosečne dnevne doze za odrasle su 1.200 do 1.600 miligrama podeljeno u tri-četiri pojedinačne doze; kod dece je prosečna dnevna doza 20 miligrama po kilogramu telesne težine, a kod dece ispod 30 kilograma maksimalna dnevna doza

Ovas - ruski eliksir zdravlja

Za jedne - stočna hrana, za druge - hrana bogova. Drevni Grci i Skandinavci su imali potpuno različita mišljenja o zobi. Ova skromna žitarica je bila pravi spas od gladi za mnoge narode, ali u nekom periodu ljudi su je zaboravili. U naše vreme naučnici su otkrili izuzetna isceljujuća svojstva zobi, koja leči mnoge bolesti i pomaže pušačima da ostave cigarete. Zahvaljujući doktoru Vladimiru Izotovu, o „ruskom ovsenom eliksiru“ je saznao ceo svet. Po starim receptima Trideset tri medicinska preparata dnevno, konsultacije najboljih stručnjaka, najsavremenije metode terapije - i nikakvog progresa u lečenju. Sovjetski lekar Vladimir Izotov, koji je preboleo krpeljni encefalitis, nalazio se u teškom zdravstvenom stanju. Usled opasne virusne infekcije dobio je mnogobrojne komplikacije: bolest bubrega, išemiju, srčanu aritmiju, hipertenziju, pogoršanje sluha... Iako je Izotov bio doktor, nije uspeo da izleči sebe uz pomoć najnovijih preparata. Mnogobrojni lekovi, koje je uzimao po