Za jedne - stočna hrana, za druge - hrana bogova. Drevni Grci i Skandinavci su imali potpuno različita mišljenja o zobi. Ova skromna žitarica je bila pravi spas od gladi za mnoge narode, ali u nekom periodu ljudi su je zaboravili. U naše vreme naučnici su otkrili izuzetna isceljujuća svojstva zobi, koja leči mnoge bolesti i pomaže pušačima da ostave cigarete. Zahvaljujući doktoru Vladimiru Izotovu, o „ruskom ovsenom eliksiru“ je saznao ceo svet.
Po starim receptima
Trideset tri medicinska preparata dnevno, konsultacije najboljih stručnjaka, najsavremenije metode terapije - i nikakvog progresa u lečenju. Sovjetski lekar Vladimir Izotov, koji je preboleo krpeljni encefalitis, nalazio se u teškom zdravstvenom stanju. Usled opasne virusne infekcije dobio je mnogobrojne komplikacije: bolest bubrega, išemiju, srčanu aritmiju, hipertenziju, pogoršanje sluha...
Iako je Izotov bio doktor, nije uspeo da izleči sebe uz pomoć najnovijih preparata. Mnogobrojni lekovi, koje je uzimao po savetu kolega, nisu olakšali njegovo stanje, već su izazvali jaku alergiju.
Očajno tražeći efikasno sredstvo protiv svojih bolesti, doktor Izotov se setio starog narodnog napitka – ovsenog kiselja. Rusi su ga oduvek koristili za jačanje imuniteta, poboljšanje probave i lečenje mnogih oboljenja.
Na osnovu starih recepata Izotov je napravio sopstvenu formulu „ruskog eliksira“, koji je brzo postao poznat u celom svetu. Zahvaljujući svom koktelu od zobi, doktor Izotov se potpuno izlečio i tokom mnogih godina dobijao je hiljade pisama od pacijenata, koji su takođe rešili zdravstvene probleme uz pomoć „ruskog eliksira“.
Tajna dugovečnosti
O lekovitim svojstvima zobi je pisao još Hipokrat, koji je preporučivao ovseni čaj kao lek protiv mnogih bolesti. Ali drevni Grci su ipak smatrali ovu biljku korovom i stočnom hranom.
U Severnoj Evropi ovas je, naprotiv, bio veoma cenjen. Skandinavci su govorili: „Zob i haringa su hrana bogova“. Isto mišljenje su imali i Škoti, koji su pravili od ovsa čuvenu kašu. Njihove komšije Englezi su u početku ismejavali ovaj običaj. Samjuel Džonson, sastavljač prvog rečnika engleskog jezika, napisao je u svom radu: „U Engleskoj ovas je hrana za konje, a u Škotskoj – za ljude“. Na ovu prezrivu poruku je odgovorio škotski pisac Džejms Bosvel: „Baš zato vi u Engleskoj gajite najbolje konje, dok mi u Škotskoj gajimo najbolje ljude“.
U Francuskoj ovas je postao popularan zahvaljujući lekaru Žanu de Sen-Katerinu. On je tokom dugog vremena konzumirao ovseni odvar i doživeo je 120 godina.
Ovseno mleko umesto majčinog
U Rusiji su zob vekovima koristili i kao hranu, i kao lek. Ljudi su odavno primetili da ovu biljku obožavaju mnoge životinje. Ruski lovci su znali da je ovas omiljena poslastica za medvede, zato su često pravili zasede na poljima zobi.
U narodnoj medicini ovas su obično koristili za lečenje stomačnih tegoba. Osim toga, odvar od zrna i brašna zobi su davali bebama u slučaju ako majka nije imala dovoljno mleka. Savremena istraživanja su potvrdila da ovas ima u svom sastavu većinu mikroelemenata i vitamina, koje sadrži majčino mleko.
Najčešće su Rusi kuvali od zobi dva popularna jela: kiselj i kašu. Kiselj je odvar žitarice ili bobice zgusnut skrobom ili brašnom. U 20. veku u Rusiji je postao popularan desertni kiselj od voća, a ovseni napitak je bio potpuno zaboravljen – sve dok Vladimir Izotov nije napravio čuveni „ruski eliksir“ po starim receptima.
Što se tiče ovsene kaše, ona je i danas „zakon” za ruski doručak. Lekari posebno preporučuju ovo jelo za decu i za starije ljude jer je ono lako svarljivo, sadrži puno hranljivih materija, snabdeva organizam energijom i pojačava imunitet. Naučnici ističu da je ovas u zrnu mnogo vredniji za zdravlje nego pahuljice.
Lekovita svojstva
Ovas u zrnu ima u svom sastavu puno belančevina, amino-kiselina, eteričnih ulja, vitamina A, S, V i K, cinka, kalijuma, magneziuma, gvožđa, hroma, fosfora, flora i joda. Osim toga, on sadrži amide antranilove kiseline, koji sprečavaju razvoj malignih ćelija u debelom crevu.
Polifenoli, koji se takođe nalaze u zobi, blagotvorno utiču na rad jetre i podstomačne žlezde, a tireostatin – na funkcionisanje štitne žlezde.
Ovas stimuliše metabolizam, poboljšava probavu, izbacuje iz organizma toksine i deluje kao blagi diuretik.
U narodnoj medicini ovas se koristi u lečenju bolesti želudačno-crevnog trakta, gastritisa, pankreatitisa, holecistitisa, anemije, šećerne bolesti, astme, ekzeme, oboljenja bubrega i zglobova.
Osim toga, odvar od ovasa je efikasno prirodno sredstvo, koje pomaže pušačima da ostave cigarete.
RECEPTI
Kaša od ovsa
Na jednu šolju oljuštenog ovsa u zrnu (ne pahuljuca!) uzmite četiri šolje mleka. Kada mleko proključa, dodajte u njega ovas i malo soli. Pustite da ponovo provri pa smanjite vatru. Kuvajte kašu, povremeno mešajući, tokom 20 minuta. Kada zrno omekša, a mleko ispari, skinite šerpu sa vatre i dodajte u kašu malo maslaca ili meda.
Odvar protiv pušenja
Sto grama neoljuštenog ovsa u zrnu prelijte sa tri litara ključale vode. Kuvajte na slaboj vatri 60 minuta. Nakon toga dodajte u napitak supenu kašiku nevena i kuvajte još pet minuta. Sačekajte sat vremena da odstoji pa procedite.
Konzumirajte odvar u malim dozama svaki put kada osetite želju za cigaretom. Tretman traje 30 dana.
Ruski eliksir Izotova
Prvo napravite kvasac za kiselj. U veliku teglu (tri litra) stavite pola kilograma ovsenih pahuljica i sedam supenih kašika mlevenog oljuštenog zrna ovsa. Dodajte sto grama kefira ili domaćeg kiselog mleka, pa napunite teglu mlakom vodom (nemojte da punite do vrha, ostavite sedam do deset centimetara da vam tegla ne eksplodira).
Stavite poklopac na teglu pa ostavite da odstoji dva dana na tamnom mestu. Nakon toga procedite napitak. Ostatke pahuljica i mlevenog zrna operite sa tri-četiri čaše vode, pa dobro iscedite. Vodu, u kojoj ste oprali pahuljice, dodajte u proceđeni napitak i sačekajte još 18 sati da odstoji.
Uskoro napitak će se razdvojiti na dva sloja: providna tečnost u gornjem delu je ovseni kvas (njega možete da konzumirate kao osvežavajuće piće); a bela mutna masa u donjem delu je kvasac, koji ćete da koristite za pripremu kiselja.
Prelijte tri-četiri supene kašike kvasca sa čašom vode ili ovsenog kvasa, pa kuvajte dok ne provri. Čim primetite mehuriće, skinite kiselj sa vatre. Dodajte u napitak malo meda, maslaca , voća ili oraha. Konzumirajte dva puta dnevno.
Izvor: vecernjenovosti
Коментари
Постави коментар