Samo zdravo

Sta je dijabetes (secerna bolest)? Dijabetis ili secerna bolest je oboljenje zbog kojeg tijelo ne proizvodi ili nepravilno upotrebljava insulin. Insulin je hormon koji pretvara secer, skrob ili drugu hranu u energiju koja je potrebna za tvoj svakodnevni zivot.  Dijabetes se danas ubraja među najčešćaendokrinološka oboljenja , sa prevalencom u stalnom porastu (naročito u razvijenim zemljama sveta ).  To je posledica modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost . Šećerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu (koja zahvataju i pankreas ), a kod mladih osoba može nastati usled genetskih poremećaja ili oštećenja pankreasa  kod određenih zaraznih oboljenja . Kako rukovoditi sa dijabetisom? Rukovodjenje dijabetisom se obavlja na tri nacina: Zdrava ishrana Fizicke aktivnosti Lekovi (ako su potrebni) Kako ja mogu kontrolisati moj

«Daleko u planinama kojima ljudska noga nije koračala, iznad nepristupačnih okomitih  litica, žive čudne džinovske ptice koje u svoja gnezda ugrađuju grančice biljke koju Feničani zovu kinnamonum. Kako se do tih gnezda ne može doći, domišljati Arapi love zveri, seku ih na velike komade i ostavljaju u podnožju tih tajanstvenih planina. Ptice uzimaju krupne komade mesa i nose ih u svoja gnezda koja se pod velikom težinom plena raspadaju. Trgovci samo to čekaju. Iz ostataka gnezda biraju grančice cimeta i svojim velikim karavanima ga razvoze širom sveta» Ovo je samo jedna od priča u poreklu toliko obožavanog začina zapisana u knjigama čuvenog grčkog istoričara Herodota koji je po svoj prilici u nju iskreno verovao. Cimet, karanfilić i muskatni oraščić toliko su se dopadali antičkim narodima da je cena ovih začina bila dvanaest puta veća od cene iste količine srebra. Pored jela sa najekskluzivnijih rimskih trpeza, cimet (Cinnamomum zaylanicum) se u Antici podjednako koristio i za izra

Uvek sam verovala nekako bakinim receptima,zašto?Pa zatošto su ipak oni živeli u vremenu gde nisu znali i nije im bilo pristučno toliko toga kao što je nama pruženo i to što su radeli delovalo je a pri tom nisu u organizmu ubijali sve one korisne bakterije koje su bitne organizmu. I sa prostim stvarima, biljčicama lečili i ujedno i jačali svoj imunitet koji je jako bitan za očuvanje zdrvlja.                                                           ZA BOLJE VARENJE Bolovi u abdomenu često se javljaju usled upale želuca i creva. Za ublažavanje tegoba koristi se:  Sok od bokvice Pola kilograma listova sveže bokvice dobro operite, sitno je iseckajte i iscedite u sokovniku. Sok pomešajte s medom i uzimajte tri puta na dan po jednu kašiku. Ukoliko sok od bokvice, bez meda, koristite kao oblogu, rešićete se i glavobolje. UPALA GRLA Zbog virusne prehlade, prevelikog naprezanja glasa ili suvog vazduha grlo postaje nadraženo. U oporavku će vam pomoći: Žalfija s medom Prelijte kašiči

Zašto se jabuke dobro slažu s ovsenom kašom? Šta to u maslinovom ulju pojačava lekovita svojstva paradajza? Zašto grašak treba da jedete sa ljutim papričicama i zašto da pijete mleko zaslađeno medom kada ne možete da zaspite?                      Paradajz i maslinovo ulje: Zbogom problemima sa srcem Paradajz je bogat antioksidantom likopenom, koji dokazano smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i određenih vrsta raka. Apsorpciju likopena pojačavaju zdrave masti, poput maslinovog ulja, pa je ova kombinacija dobitna za sve one koji imaju problema sa srcem. Ovsena kaša i jabuke:  Snižavaju holesterol Ovsena kaša sadrži beta-glukan, supstancu koja snižava nivo holesterola u krvi i utiče na izbacivanje slobodnih radikala iz organizma. Jabuka je bogata pektinom, koji sprečava apsorpciju holesterola u crevima i podstiče njegovo izbacivanje iz organizma. Ako u činiju s ovsenom kašom narendate jabuku s korom, zaštitićete organizam. Bilo bi idealno da ovsenu kašu jedete barem tri

SLATKI koren glycyrrhiza glabra, ili sladića koga poznavaoci lekovitog bilja ovih dana vade, podjednako je cenjen u naučnoj i tradicionalnoj medicini. Žilave, drvenaste stabljike sa sitnim ljubičastim cvetovima i grubim, vrlo lepljivim listovima nalik bagremovim rastu na peskovitom zemljištu pored reka, puteva ili na njivama. Svež koren sadrži mnogo skroba, saponozide, mineralne i masne materije, malo manitola, asparagina, gorkih materija, saharoze i likviritozida. Slast i lekovitost potiču od triterpenskih heterozida pre svega od glicirizina, dok glicirizinska kiselina deluje protiv upala, jer deluje slično kortikosteroidnim hormonima.      Iako je slatki koren jedna od najstarijih lekovitih biljaka evropske, induske i kineske tradicionalne medicine, tek od 1950. godine kada je naučno potvrđeno da sadrži estrogene hormone steroidne građe, dobio je prvorazredni značaj u medicini. Najveći deo svežeg korena služi za proizvodnju „glicina“, glavnog neuroprenosnika mozga i kičmene moždi