Samo zdravo

Pauza na svakih 20 minuta da bi se malo prošetalo, umesto višesatnog neprekidnog sedenja, smanjuje nivo šećera i insulina u krvi posle obroka, ukazuje australijska studija, obavljena na melburnškom Bejker institutu sa srce i dijabetes. Poznato je da veliki rast šećera i insulina u krvi nakon obroka povećavaju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa, izveštava Rojters.  "Kada sedimo naši mišići su neaktivni, ne kontrahuju se i ne pomažu organizmu da reguliše mnoge metaboličke telesne procese", objašnjava Dejvid Danstan, rukovodilac studije. 

Sta je dijabetes (secerna bolest)? Dijabetis ili secerna bolest je oboljenje zbog kojeg tijelo ne proizvodi ili nepravilno upotrebljava insulin. Insulin je hormon koji pretvara secer, skrob ili drugu hranu u energiju koja je potrebna za tvoj svakodnevni zivot.  Dijabetes se danas ubraja među najčešćaendokrinološka oboljenja , sa prevalencom u stalnom porastu (naročito u razvijenim zemljama sveta ).  To je posledica modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost . Šećerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu (koja zahvataju i pankreas ), a kod mladih osoba može nastati usled genetskih poremećaja ili oštećenja pankreasa  kod određenih zaraznih oboljenja . Kako rukovoditi sa dijabetisom? Rukovodjenje dijabetisom se obavlja na tri nacina: Zdrava ishrana Fizicke aktivnosti Lekovi (ako su potrebni) Kako ja mogu kontrolisati moj

SLATKI koren glycyrrhiza glabra, ili sladića koga poznavaoci lekovitog bilja ovih dana vade, podjednako je cenjen u naučnoj i tradicionalnoj medicini. Žilave, drvenaste stabljike sa sitnim ljubičastim cvetovima i grubim, vrlo lepljivim listovima nalik bagremovim rastu na peskovitom zemljištu pored reka, puteva ili na njivama. Svež koren sadrži mnogo skroba, saponozide, mineralne i masne materije, malo manitola, asparagina, gorkih materija, saharoze i likviritozida. Slast i lekovitost potiču od triterpenskih heterozida pre svega od glicirizina, dok glicirizinska kiselina deluje protiv upala, jer deluje slično kortikosteroidnim hormonima.      Iako je slatki koren jedna od najstarijih lekovitih biljaka evropske, induske i kineske tradicionalne medicine, tek od 1950. godine kada je naučno potvrđeno da sadrži estrogene hormone steroidne građe, dobio je prvorazredni značaj u medicini. Najveći deo svežeg korena služi za proizvodnju „glicina“, glavnog neuroprenosnika mozga i kičmene moždi