Samo zdravo

Istraživanja pokazuju da trovanje hranom odnosi sve više života. I u ovom slučaju, bolje je sprečiti nego lečiti!

Kombuha  je japanska čajna pečurka sastavljena od želatoidne membrane u obliku diska. Živi u hranljivom rastvoru zelenog i crnog čaja i šećera. Za vreme procesa fermentacije, gljiva deluje različitim kompleksnim reakcijama i stvara mlečnu i glukoronsku kiselinu, vitamine C i B, aminokiseline i antibiotske sastojke koji joj daju lekovito svojstvo, blagotvorno za čovečiji organizam.

Cvekla  je prirodni  antianemik, antibakterik, antikarcinom, antipiretik, antioksidant, antisklerotik, detoksikant, diuretik, remineralizant.  Ova lekovita biljka je kao lek poznata vec 2000 godina. Sok od cvekle regenerise jetru i sprecava starenje organizma. Još u ranoj medicini cvekla predstavlja lek za krv, tacnije lecenje malokrvnosti, mada ima lekovito dejstvo na niz drugih oboljenja. Cvekla uspesno regulise krvni pritisak. Sok od cvekle koristan je antipiretik, jer snižava visoku telesnu temperaturu. Seme cvekle koristi se za terapijsko lecenje tumora genitalija i creva. Ova biljka poznata je i kao: antikarcinom, antioksidant, laksativ. Blagotvorno deluje kod bolesti jetre, bolesti pluca, bolesti kože, cišcenja organizma, groznice, jetrenih komplikacija, konstipacije, karcinoma, prehlade, posledica pušenja, regenerator stanica, trovanje nikotinom, tumora, zatvora i drugih zdravstvenih tegoba.

Mozak starijih ljudi koji od detinjstva govore dva jezika radi mnogo brže nego mozak njihovih vršnjaka koji govore samo jedan jezik, pokazalo je američko istraživanje. Dvojezičnost od detinjstvavidi se i magnetnoj rezonanci u potpuno drugačijem radu mozga kada se "šaltuje" sa zadatka na zadatak. Studija je pokazala da i svakodnevna upotreba dva jezika čuva mozak i čini ga bržim. Autori su merili i rad mlađih bilingvalnih ljudi i otkrili da i oni ne rešavaju zadatke brže od svojih monolingvalnih vršnjaka, mada u "snimku" rada mozga ima razlika. Brzina se dobija starenjem, kada bilingvalnost omogućava ekonomičnije, odnosno efikasnije korišćenje metalnih sposobnosti.

Hranljivost voća i povrća ništa ne može nadmašiti jer su oni najbolji izvori antioksidanasa, vitamina, minerala, vlakana i vitamina, koji štite ćelije od oštećenja.

Svako od nas je bar jednom u životu imao žulj. Ne zna se od čega više patimo: od samog žulja ili zbog njegovog ružnog izgleda. Žuljeve dobijamo noseći nove ili neudobne cipele, kao i radeći bez rukavica. Ako imate žulj nemojte pokušavati da ga probušite, jer tkivo ispod žulja može lako da se inficira! Bolje je da žulj ostavite na miru. Ako je moguće, stavite na njega zavoj. Kada žulj pukne redovno ga čistite dok u potpunosti ne zaceli. Nekoliko praktičnih saveta će vam pomoći da zaustavite bol, pospešite zaceljivanje kože i sprečite moguću infekciju..... 

Na ovom mestu lako se nakupljaju znoj i prljavština, ali studija pokazuje da se u njemu nalazi i mnogo više nego što se mislili.

Hronični stres povećava rizik od mnogobrojnih zdravstvenih problema, a neki od njih su i visok krvni pritisak, depresija i srčani udar. Međutim, određeni simptomi stresa često se mogu “pomiješati” sa drugim zdravstvenim simptomima. Evo o čemu se radi.   Čudni snovi ili snovi koji se ponavljaju Nažalost, stres kojem smo izloženi tokom dana ima tendenciju da nas prati i dok spavamo. Takvi snovi se često ponavljaju i obično uključuju sledeće: kašnjenje na posao, “propadanje”, kuća u plamenu i utapanje.

Shiitake gljiva   (botanicko ime: Lentinus edodes), na našem jeziku gljiva sitaka naziva se još i japanskom gljivom, hrastovom gljivom i Schwarzwald gljivom. U Japanu ima nadimak carska gljiva. Svrstava se u veoma ljekovite jestive gljive, potiče sa azijskog kontinenta gdje prirodno raste u šumama. Na istoku se već vijekovima upotrebljava za ishranu ali i kao lijek, pogotovo u Kini. U skorije vrijeme shiitake gljive stiču sve veću popularnost i u zapadnim zemljama svijeta. Danas gljiva sitaka zauzima drugo mjesto na spisku najčešće uzgajanih gljiva na planeti.

U normalnim uslovima frekvenca srčanog rada je od 60-100/min, najčešće oko 75/min. Za nastanak aritmije ili nepravilnog srčanog rada odgovorna su dva osnovna elektrofiziološka mehanizma i to poremećaj u stvaranju električne draži i poremećaj u njenom sprovođenju ili su oba ova mehanizma istovremeno prisutna. Uzroci koji dovode do nastanka nepravilnog srčanog ritma mogu da se podele na one koji potiču od samog srca: akutni srčani udar (infarkt miokarda), zapaljenje srčanog mišića (miokarditis), slabost srčanog mišića, urođene i stečene srčane mane; i na one koje ne potiču od srca: poremećaj serumskih elektrolita (natrijum, kalijum, magnezijum), posle operacija, poremećaj rada štitaste žlezde, bolesti pluća, razni medikamenti, stres, infekcije, upotreba alkohola, kofeina i opijata...