Samo zdravo

Svi smo iskusili agoniju prejedanja. Ali da li bi vaša ishrana zaista trebalo da bude krivac za artritis, bolove u mišićima, astmu i poremećaje na koži? Naučnici su pronašli čvrstu vezu između bolova i izbora hrane.  Oko 70% naših imunoloških ćelija tj. leukocita nalazi se u digestivnom traktu, dakle svakodnevno dolaze u kontakt sa hranom koju jedemo. Ako imuni sistem podstakne neka bakterija iz hrane ili on označi hranu kao alergen ili pati od disbalansa važnih hormona kao što je insulin, on može da uključi alarm za upalu.  Iako je upala važan deo procesa telesnog isceljenja, hronična upala je u korenu mnogih smrtonosnih bolesti. Dobra stvar je da, uz dobar plan ishrane, možemo u potpunosti da je iscelimo i sprečimo. 

Jako mi je drago što sam naišla na ovaj tekst u novinama, predpostavljam da će nešto značiti bar nekome. .jer uvek sam za to da se prirodnim putem reguliše pritisak. Evo male pomoći... Suvo grožđe piti od jabuka i uštipcima daje sjajan ukus, ali takođe pomaže u regulisanju krvnog pritiska, tvrdi se u novoj studiji.                                                      

Zahvaljujući najnovijim istraživanjima naučnici su napravili listu namirnica koje su najmoćniji borci u borbi protiv bolesti. Korišćenje određenih namirnica prirodnim putem štiti organizam, međutim, mnogi ljudi nisu svesni da ishrana znatno doprinosi kvalitetu života uopšte.  Morske trave   Iako nisu deo svakodnevne ishrane, pokazalo se da su vlakna iz zelenih algi delotvorna kod gubitka kilograma. One smanjuju apetit stvarajući osećaj sitosti. Salata od algi svakog dana pomaže snižavanje krvnog pritiska, tvrde naučnici iz istraživačkog centra u Irskoj.  Kiseli sok od višanja   Pokazao se veoma uspešnim kod problema sa nesanicom, naročito u kombinaciji sa drugim terapijama. Jedno istraživanje je pokazalo da su osobe koje su pile 2 čaše soka svakog dana, spavale u proseku 39 minuta duže. Zdrav san je od velike važnosti u borbi protiv gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i Alchajmerove bolesti.  Kivi   Snižava krvni pritisak. Mete Svendensen sa Univerziteta u Oslu upoređivao je korist