четвртак, 31. јануар 2013.

Opasnost: trovanje hranom

Istraživanja pokazuju da trovanje hranom odnosi sve više života. I u ovom slučaju, bolje je sprečiti nego lečiti!





Uslov zaštite: Higijena 

Poslednjih godina tehnologija je vidno napredovala, naročito na polju ishrane. Svakog dana čujemo nova saznanja iz raznih oblasti. Proces gajenja životinja je doveden skoro do savršenstva, a naučnici su istraživali i koja vrsta muzike deluje na produktivnost krava. Ustanovili su koju vrstu svinja treba da gaje da ljudi ne bi imali povišen holesterol. Koliko kukuruza treba davati i na koliko sati kokoškama, kako bi nosile više jaja. 

U kuhinjama, ljudi ne mogu da se okrenu od aparata za seckanje, mlevenje, pečenje, ali zaboravljaju osnovne stvari. Higijenu. Ovde je tehnologija nemoćna, pomaže samo da dobro otvorite oči dok čitate datum isteka roka namirnicama, i da dobro operete ruke, kako biste izbegli trovanje hranom. Mikroorganizmi i bakterije dospevaju u vaš organizam na dva načina: kada nedovoljno termički obradite namirnicu i kada osoba koja ima u organizmu bakterije ne opere ruke pre kontakta sa namirnicama. 

Opasni simptomi: Bolovi u stomaku, povraćanje, dijareja i visoka temperatura 

Prvi simptomi trovanja se mogu ispoljiti posle nekoliko sati, a kod nekih osoba ili vrsta trovanja i posle nekoliko dana. Mnoge infekcije mikroorganizmima traju 24–48 h, tokom kojih organizam gubi tečnost povraćanjem i dijarejom. Simptomi mogu da budu i blagi, ali i veoma izraženi. Prvo se javljaju bolovi u stomaku, zatim se javljaju povraćanje, dijareja i visoka temperatura. 

Slični simptomi se javljaju i kod preteranog konzumiranja alkohola ili lekova, pa to može da vas navede na pogrešan zaključak da se ne radi o trovanju. Međutim, ukoliko imate veoma izražene simtome koji traju duže od tri dana, javite se lekaru, ili, da ne biste gubili vreme, idite do najbliže infektivne klinike. Simptome trovanja hranom treba da shvatite ozbiljno, inače vam zdravlje može biti veoma ugroženo. Trovanje hranom može imati i posledice sa smrtnim ishodom usled dehidratacije organizma. 

Prva pomoć: Sprečite dehidrataciju 

Da bi se sprečila dehidratacija potrebno je da, u trenucima kada prepoznajete simptome trovanja, pijete dosta tečnosti, bilo u obliku čajeva, bilo u vidu vode ili slane supe. Ukoliko se simptomi ponove, koristite rehidratacione rastvore koje možete kupiti u svakoj apoteci. U nekim slučajevima možda ćete morati da pijete i antibiotike. Veoma je važno da obolela osoba ne bude u kontaktu sa hranom dok zaraza ne prođe. Takođe, morate voditi računa o higijeni radnog prostora da bi se sprečilo dalje širenje infekcije. Ukoliko primetite da hrana koju ste kupili u restoranu ili u nekom objektu brze hrane ne izgleda zdravo, potrebno je da obavestite nadležne organe kako bi sproveli istragu i sprečili da bakterije zaraze veliki broj ljudi. 

Važna je preventiva: Perite ruke toplom vodom i sapunom pre dodira sa hranom 

Da ne bi došlo do infekcije ili do daljeg širenja zaraze, perite ruke toplom vodom i sapunom pre dodira sa hranom, a posebnu pažnju obratite na higijenu noktiju. Dobro isprajte vodom i osušite papirnim ubrusom namirnice. Radnu površinu na kojoj se priprema hrana dobro operi-te. Bakterije se uglavnom nalaze u sirovoj hrani, naročito u mesu i zbog toga zasebno seckajte meso i ribu, a zasebno voće i povrće. Ne koristite jednu marinadu više puta. Kada zamrzavate hranu, vodite računa da to pravilno uradite, da ne bi došlo do razmnožavanja mikroorganizama. 

Krive su namirnice: Čuvanje i obrada 

Vodite računa o namirnicama koje čuvate u frižideru. Sada postoje posude koje mogu produžiti vreme čuvanja namirnica. Svaka namirnica bi trebalo da se čuva odvojeno od drugih. Ako tokom kuvanja nedovoljno termički obradite hranu, mikroorganizmi će opstati. Ovakvi propusti se najčešće dešavaju prilikom pripreme roštilja ili bifteka. Jaka vatra peče meso samo sa spoljašnje strane, a u sredini će ostati ružičasto ili čak krvavo. Jaja su takođe dobra podloga za razvijanje bakterija. Uvek ih kuvajte pet do osam minuta, tako ćete biti sigurni da ste uništili sve uzročnike zaraze. 

Nemojte pripremati hranu unapred, potrudite se da bude na stolu sveže pripremljena i poklopljena. Ako podgrevate jelo u rerni, stalno mešajte da bi temperatura bila svuda podjednaka. Ali, preporučuje se da ne podgrevate hranu, već da naučite da pripremate manje obroke. Takođe, ne ostavljajte hranu dugo van frižidera. Voće i povrće pre upotrebe dobro operite i najbolje je da ga stavite direktno pod mlaz vode i perete ga tuširanjem. 

Ukoliko planirate da idete na izlet na kome ćete praviti roštilj, meso do poslednjeg momenta čuvajte u frižideru, a kada krenete prebacite ga u kese za rashlađivanje. Pažljivo ga pripremajte da u sredini bude dobro pečeno. U prirodi verovatno nemate toalet, pa pre polaska ponesite antibakterijske maramice za ruke. Hranu servirajte na papirne tanjiriće, a pića služite u plastičnim čašama. 




Izvor: Men's health

Нема коментара:

Постави коментар