Samo zdravo

Umesto odlaska u apoteku svaki put kada osetite da vas steže prehlada ili grip, bolje je da prvo pokušate sa prirodnim lekovima.

Najnovija istraživanja opovrgla su tvrdnju da jaja podižu nivo holesterola i triglecirida. Jedno jaje dnevno povećava nivo dva antioksidansa odgovorna za zdravlje očiju. Dobro je poznato da je doručak najbolji način da se započne dan. Stručnjaci tvrde da oni koji ne preskaču doručak duže žive, imaju manju verovatnoću da će se ugojiti tokom života, kao i smanjen rizik od pojave dijabetesa. A za doručak se naročito preporučuje kokošije jaje, jer predstavlja odličan izvor proteina. Osim proteina, žumance poseduje čak 7,2 miligrama veoma svarljivog gvožđa. 

Da li ste nekada čuli za alergiju na zimu? Ovaj retki poremećaj naziva se koprivnjačom izazvanom hladnoćom i može zagorčati život kada je hladno. Jedna od obolelih je Džoan Kroford, 76-godišnja žena iz Njujorka koja je prvi put primetila probleme na hladnoći kada je s mužem krenula na neko okupljanje.  “Sećam se da je bilo veoma hladno i da je trebalo da odemo samo tri ulice dalje od kuće. Vetar je šibao, a dok smo stigli do stana, celo lice mi je bilo natečeno. Trebalo mi je 20 minuta da ga zagrevam toplim kompresama kako bi mi otok spao". 

Naišla sam na jedan divan tekst o ovsenim pahuljicama, koji sam slučajno našla na jednom sajtu  prirodnilek.com  i želela bih da podelim to sa Vama . Ovas i proizvodi od ovsa su promovisani u „super hranu“ na osnovu istraživanja koja kažu, da beta-glukani snižavaju holesterol i sprečavaju razvoj srčanih oboljenja. Beta-glukani su vlakna rastvorna u vodi, kojih u ovsu ima oko 3-5 %. Preporučeni unos beta-glukana  je oko 3 grama dnevno, što znači da treba da unesete oko 90 grama ovsa svaki dan u cilju regulacije holesterola. Popularnost ovsa, ovsenih pahuljica, keksa od ovsa (kod nas Wellness i O'cake su medju najpoznatijima), ovsenog brašna i drugih proizvoda od ovsa stalno raste. Posebno posle januara 1997. kada je američka Agencija za hranu i lekove, odobrila da ovakvi proizvodi mogu nositi natpis da proizvodi od ovsa mogu smanjiti rizik za srčana oboljenja, uz ishranu sa smanjenim unosom masti.

S latkiš,a čuva zube od karijesa i od bolesti desni!? Odavno poznata kineskoj tradicionalnoj medicini, biljka slabić ima nešto što druge biljke nemaju, a što joj daje prednost kad je reč o uništavanju štetnih bakterija odgovornih za kvrvarenje desnii bolesti desni. Žurnal prirodnih proizvoda( Journal of Natural prodicts) objavljuje šta su to dr.Stefan Gafner i njegovi saradnici utvrdili da psotoji u osušenom korenu slabića, a što se u okviru tradicionalne kineske medicine obavezno poznaje kao lekovito. Tradicionalni lekari, naime, inače koriste sušeni koren slabića u lečenju raznih bolesti, kao  što su problemi sa varenjemi disanjem, ali malo modernih naučnih istraživanja je sprovedeno da se utvrdi da li slabić ˝stvarno radi˝. Pomenuti naučnici nakon detaljnijeg istraživanja otkrili da dva jedinjenja koje krase slabić predstavljaju veoma moćne zaštitnike zdravlja usne duplje usled svojih antibiotičkih svojstva- a to su tkz. Likoricidin i likorizoflavon A. Te dve materiju su, naim

Bukovača je pečurka koja raste na drvetu, iz koje crpi mnoge zdrave i korisne materije. Zbog toga, bukovača povoljno deluje na naš orgranizam. Ona aktivira prirodni imunitet ljudskog organizma i na taj način ga štiti od infekcija.                                                                                                                                       U svom sastvu bukovača ima niz vitamina: B,C,D, zatim proteine, mineral jod, selen, kalcijum, cink, fosfor, gvožđe. Pre toga, bukovača sadrži i hlorofil, koji ubrzava regeneraciju ćelija. Takođe u svom sastavu ima vlakna cerealije, koja vezuju i izbacuje iz orgnizma sve nagomilane štetne materije. Bukovača pomaže kod kardiovaskularnih problema, jer regeneriše nivo holesterola u krvi, kao i krvni pritisak. Takođe pomaže i sniženju nivo šećera u krvi. Pomaže kod alergije i astme. Dobra je protiv usporenog metabolizma i problema sam varenjem; zatim kod oštećene jetre i bubrega, jer pomaže kod izbacivan

Svet fitnesa prepun je zabluda, počev od toga da bez bola nema napretka, pa do toga da ako pre vežbanja pijete vodu, možete dobiti grčeve. U želji da razbiju mitove o vežbanju, stručnjaci savetuju kako možete od vežbanja da očekujete najbolje rezultate.

Lovorovo drvo( Laurus nobilis) je  azijskog porekla, ali se danas uzgaja i u mediteranskim krajevima, pa lako dolazi do šerpi širom Balkana. Nekada je imao mnogo višu poziciju od dodatka u loncu, postavljao se na glave pobednika u bici, ili na Olompijadi, pa i danas simbolično nađe mesto na najbržem atleti ili najuspešnijem studentu. Iako se lovorov list ne jede, minerali i vitamini iz njega dospevaju ujelo tokom kuvanja. Oni su dobar izvor vitamina i sadrže značajne količine gvozđa i magnezijuma, kao i kalcijum i mangan. Lovorov list smiruje stomak i pomaže kod digestivnih problema.                          SASTAV I DEJSTVO * U srednjem veku se verovalo da lovorov list izaziva abortus ali i da ima magične osobine.  Nekad se koristio i da se oteraju moljci jer laurinske kiseline imaju insekticidne osobine.   * Koristi se da snizi šećer u krvi, protiv bakterijskih i gljivičnih infekcija, čira na želucu, reume, amenoreje i kolika.   * Lovor je poznat

Usne se uglavnom pominju u kontekstu lepote, ali one mogu mnogo da nam kažu i o našem zdravlju. Evo na šta treba da obratite pažnju: Otečene usne Ovo može biti jasan znak da sa vašim zdravljem nešto nije u redu. Uzrok otečenih usana je ponekad Kronova bolest ili osetljivost na hranu. Ispucale usne One ponekad pucaju zbog anemije do koje dolazi zbog manjka gvožđa u organizmu. Međutim, to takođe može biti i znak dijabetesa jer visok nivo glukoze podstiče razvoj gljivice kandide koja često napada uglove usana. Usne koje peckaju Ovo može biti znak depresije. Postoji mnogo senzora u mozgu koji mogu postati osetljiviji ako dođe do psihološke neravnoteže. Usne koje se "ljušte" Ako su vam usne suve i konstantno osetljive, to može da bude pokazatelj neke alergije. Ovakve usne mogu neznatno i da oteknu, od čega koža puca i ljušti se. Uzrok iritacije može biti najrazličitiji, od rukavica koje koriste zubari do karmina ili kikirija. Najlbolje je da proverite svoju šmink

  Štikle dokazano štete stopalima i mišićima Gordana Golubović, Verujemo da ni ovo istraživanje naučnika neće naterati dame da odreknu štikli koje često jesu uzrok bola, ali u njima, takođe, raste i žensko samopozdanje. Ipak, pročitajte do kakvih saznanja su došli autori jedne studije. Noge izgledaju duže i lepše na štiklama, ali svaki dodatni centimetar povećava pritisak na stopala Žene znaju da cipele na štiklu nisu baš udobna, stabilna i praktična obuća, međutim, trebalo bi da razmisle o tome da se odreknu nošenja visokih peta od ujutru do uveče. Australijski naučnici utvrdili su da dugotrajno držanje stopala u neprirodnom položaju menja način hoda i može trajno da ošteti mišiće nogu. Osim što izazivaju deformacije stopala i nepotrebno “pritiskaju” kolena, kukove i kičmu, visoke štikle povećavaju pritisak na petu i prednji deo stopala. Što je štikla viša, opterećenje je veće, a bolovi u stopalima i prstima neizbežni. Ponekad može da izazove osteohondrozu, odnosno poremeć

Jedan jako zanimljiv tekst o ovoj jako nezgodnoj bolesti koje je zlo za mušku populaciju je verovali ili ne star dugo i definitivno je uzrokovan genetikom..                             Otkriće raka prostate u ovako staroj mumiji predstavlja dokaz da je  rak uzrokovan genetikom , a ne kako se dosad verovalo  okruženjem , tvrdi Salima Ikram profesorka sa Američkog Univerziteta u Kairu. -  Uslovi života u antičkim vremenima bili su mnogo drugačiji . Nije bilo zagađenja ni genetski modifikovane hrane, što nas navodi na zaključak da uzročnici karcinoma nisu obavezno industrijski faktori – kazala je Ikramova koja je zajedno sa timom naučnika dve godine proučavala mumiju četrdesetogodišnjeg muškarca koja se čuva u portugalskom Nacionalnom arheološkom muzeju u Lisabonu. Dosad najstariji slučaj raka prostate pronađen je na 2.700 godina starom skeletu muškarca pronađenog u stepama južnog Sibira, u Rusiji. Studija profesorke Ikram i njenog tima objavljena je u Međunarodnom časopisu