субота, 05. мај 2012.

5.maj Svetski dan borbe protiv astme


Danas se u svetu obeležava dan borbe protiv astme. Dok je 1.maj bio svetski dan astme. Po nekim podacima u svetu od ove bolesti boluje negde oko 300 miliona ljudi, a u Srbiji svako sedmo školsko dete boluje od nekog oblika astme, a pojačano zagađenje vazduha, naročito zimi, pogoršava stanje bolesnika. Međutim ako se krene na vreme sa lečenjem može da se postigne uspešna kontrola bolesti.

Ali pre nego što bih počela da pišem dalje, napisala bih ukratko par reči o samoj astmi.

Astma je hronična bolest koja je praćena upalom disajnih puteva, koja izaziva stezanje u grudima i osećajem nedostatka vazduha, javlja se kašalj i pištanje u grudima a kod dece se javlja u jako blažem obliku i preko 80% slučajeva je na alegrijskoj osnovi. Duvanski dim, prašina, plesni, grinje, dlake kućnih ljubimaca, polen kao i neprikladna ishrana u detinjstvu može da dovede do pojave astme i njenih napada.
Astmu je važno otkriti na vreme i odmah početi sa lečenjem kako bi se uspostavila kontrola za normalan život pa čak je moguće i bavljenje vrhunskin sportovima.
Ako se u kojem slučaju astma zapostavi,kao u mom slučaju kada sam bila dete, obično prelazi u teži oblik od kog boluje oko 15% dece.





Moj slučaj je bio specifičan, tako da sam tek 2008. godine, posle svih onih strašnih napada i borbe sa stalnim nedostatkom vazduha tokom dugog niza godina, registrovana kao asmatičar. Sva ta moja borba je trajala od moje 15 godine, a do tada sam imala česte alergije i curenje nosa, i kako su godine prolazile i došla do puberteta i tada su se pojavili prvi simptomi astme ali lekari, prvenstveno, su to sve povezivali sa pubertetom. Često su govorili da je to od nervoze, hormona,debljine  pa možda i prvo zaljubljivanje, mislim strašno, i ostale gluposti koje sam se naslušala godinama.
Pamtim da sam jako često ali jako često imala bukvalan stalni osećaj nedostatka vazduha i ubrzani rad srca, pa su mi često svi govorili da se od debljine, jer sam bila malo krupnija i visoka.I tako uz te glupe i besmislene komentare okoline i lekara, ja sam tada kao i sada svesna i te moje ajd da kažem debljine ali sam uvek tvrdila da je nemoguće da je to glavni uzrok jer prvenstveno genetski imam predispozicije da sam i krupna a i imam astmu. Moja mama ima HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća) a njen otac je imao,kao i ja sada, asmatični bronhitis. Nikada u svom životu nisam bila mršavica a i svi u porodici su mi da kažem krupni, da ne kažem baš debeli.
A i jedan period u životu jesam smršala i pored toga sam imala iste simptome kao i kada sam krupnija bila, tako da sam oduvek tvrdila da to gušenje koje sam imala nije bilo zbog toga.
E sada kako je vreme prolazillo..prošao taj pubertet,pa završila srednju školu,udala se sve je postajalo teže teže. Godinu dana posle mog prvog porođaja nastali su ozbiljni problemi. Tada mi se desio prvi asmatični napad,a ja nisam znala da je to napad pa još i asmatični.

Desio se kao i što je specifično da se dešavaju , najčešće je to u večernjim i jutarnjim časovima, znači tamo oko ponoći.Osetila sam jako stezanje i veliki periodicni gubitak vazduha. Sve se dešavalo brzo, gubitak vazduha i gušenje su dovele do toga da se bukvalno parališem i nisam mogla ni da govorim jer je sve utrnulo zbog velikog gubitka kiseonika,i sami tim se mišici na licu grče i trnu pa samim tim i ruke i noge. To mi se dešavalo najviše u toku kasnog proleća i leta,kada je sve tako zagušljivo,i sve cveta i lista. I uvek sam naravno završavala u hitnoj službi,ah jako jezivo. Napadi nisu birali vreme i mesto,dešavalo se da mi se dogode i kada sam bila na letovanju u drugom mestu. A jedan poseban slučaj mi je čak jako smešan bio gde su mi lekari i ostalo osoblje u hitnoj rekli,kada su me doveli da je moje stanje totalno haotično. To me je toliko pogodilo da ono dugo nisam od tada htela da idem na dalja ispitivanja i saznam šta mi je. Mada ja sam oduvek verovala da se nešto dešava samnom i da ja nisam niti toliko nervozna niti besna pa da mi se sva ta gušenje dešavaju na nervnoj bazi.

Lečila sam se uporedno,kad sam imala te napade koje su mahom predhodine koprivnjačom, na alergologiji i tu bukvalno gubila vreme. Moja doktorka je slutila na astmu ali nije bila sigurna,ej slutila..igrala se bukvalno mojim životom. Nisam mogla da izdžim to više i na svoju inicijativu,prvi put u životu, otišla na grudno odeljenje gde sam uz toliko priču sa doktorkom, posle svih onih objašnjavanja i pokazivanja papira od 1996.godine, odmah zaključila i donela dijagnozu bronhijalne astme. Moj kapacitet pluća,uz pomoć spirometrije koja se radi,  je bio jako mali i ako nikada u životu nisam pušila.

Nije mi baš laknulo, jer mije doktorka rekla da astma nije lečena na vreme i da sam zato došla u stadijum kada mi samo u onakvim slučajevima može pomoći samo hitna služba. Dugo ali dugo mi je bilo potrebno da to prihvatim, imala sam strah da krenem negde sa detetom i nije mi bilo lako. Dosta dugo sam recimo negirala da uzimam pumpice , uzimala sam ali ono besno jer dokle sam i na šta spala da u 20 i kusur godina živim kao penzioner sa pumpicom u džepu.

Ali desio mi se ubrzo jedan napad 2009.godine koji me je totalno preokrenuo,iz korena. Zaglavila sam u bolnici nedelju dana. Tada sam za manje od sat vremena imala 5 napada koji su bili dovoljni da me toliko oslabe da moj EKG nije mogao da se sredi duže vreme,jer sam tada imala preko 150 oktkucaja srca u minutu..nisu mogli ni da izbroje doktori. Od tada stalno pijem tablete za srce, mada pila sam i ranije koje mi je doktor prepisao a nije ni znao u čemu je problem ali sam sama,na svoju ruku prestala, jer nisu smele da se mešaju te tablete za srce i pumpice...pisalo je u uputstvu leka.
Od tog napada sam sve ozbiljno shvatila i od tada redovno idem kod pulmologa i interniste, i posle koričćenja prave terapije i redovne ja sada već dve godine nemam napade,onakve strašne, ali dešava mi se i dalje nekada na promenu vremena i ostalih tih pokazatelja da me malo guši ali uz pomoć odgovarajuće terapije, inhalatora sve to prođe jako brzo.

To je bila moja borba,kojom sam uspela da kontrolišem astmu  uz pomoć moje jake volje i  pomoć odgovarajućeg lekara. I takođe mogu da napomenem da ne odustajte tako lako,inofmišite se..sada je to jako dostupno, i bilo šta da vam se dešava od ovoga ostanite pribrani, prihvatite to i najvažnije ne paničite.

 Tako da svaku promenu koju osetite,dugogodišnje alergije,kašalj, stezanje u grudima reagujte. I astma ne može da se izleči, to zapamtite, ali može da se jako dobro kontroliše i dovede do njenog trenutnog gubitka.

 I zapamtite i to,što je meni jako teško bilo za prihvatiti..a to je  da od astme se ne umire već se živi sa njom.


Нема коментара:

Постави коментар