петак, 09. март 2012.

Kratke pauze smanjuju nivo šećera

Pauza na svakih 20 minuta da bi se malo prošetalo, umesto višesatnog neprekidnog sedenja, smanjuje nivo šećera i insulina u krvi posle obroka, ukazuje australijska studija, obavljena na melburnškom Bejker institutu sa srce i dijabetes.





Victor1558 / Flickr.comPoznato je da veliki rast šećera i insulina u krvi nakon obroka povećavaju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa, izveštava Rojters. 

"Kada sedimo naši mišići su neaktivni, ne kontrahuju se i ne pomažu organizmu da reguliše mnoge metaboličke telesne procese", objašnjava Dejvid Danstan, rukovodilac studije. 




Istraživanje je obavljeno na 19 odraslih ljudi s viškom kilograma, koji su pri svakoj seansi morali da presede sedam sati, pri čemu im je svakog sata meren nivo šećera i insulina u krvi. 

Posle prva dva sata ispitanicima je davan napitak od 763 kalorije, bogat šećerom i mastima, a potom bi odsedeli još pet sati. Svaki ispitanik je imao ukupno tri seanse, u razmacima od nedelju do dve. 

Prilikom jedne seanse oni su provodili sve vreme u sedenju, a jedina pauza im je bila odlazak u WC. Prilikm druge seanse, ispitanici su posle popijenog napitka na svakih 20 minuta pravili pauzu od dva minuta da prošetaju, dok su prilikom treće takodje pravili pauze u sedenju, ali su tokom ta dva minuta obavljali nešto življu fizičku aktivnost. 

Tokom dana kada su samo sedeli, šećer u krvi bi im posle ispijanja napitka "skočio" sa oko 90 miligrama po decilitru, na oko 144 mg/dl.
Kada su pravili dvominutne pauze u sedenju, nivo šećera u krvi je posle ispijenog napitka dostizao samo 125 mg/dl. 

Dakle, kada se svakih 20 minuta prave pauze radi male šetnje (čak i samo jednog kruga po sobi) povećanje šećera u krvi posle obroka se u proseku smanjuje za 24 odsto, a kada je fizička aktivnost tokom pauze nešto intenzivnija, rast šećera u krvi se smanjuje za gotovo 30 odsto. Slična medjuzavisnost ustanovljena je i u nivou insulina. 

Ono što još uvek nije jasno je da li bi stalno pridržavanje režima aktivnih pauza u sedenju dovelo do trajnog zdravstvenog boljitka i da li bi taj boljitak obuhvatao i smanjenje rizika od ateroskleroze, napomoinju melburnški stručnjaci.









Izvor vesti: B 92

Нема коментара:

Постави коментар