четвртак, 17. новембар 2011.

Oprezno sa voćnim sokovima!



Svakoga dana smo bombardovani reklamama o zdravim i prirodnim sokovima sa mnoštvom vitamina, minerala i drugih zdravih sastojaka. Međutim, takve poruke ipak treba prihvatiti sa određenom dozom opreza.
Naravno, u centru svake takve kampanje je agresivno insistiranje na zdravlju potrošača. I domaći i strani stručnjaci, međutim, upozoravaju da je izuzetno pogrešno i opasno svaki voćni sok smatrati zdravim, kao i da su takvi napitci prečesto prepuni šećera i veštačkih sastojaka. Možda i najbolji opis ove situacije pronašli smo na sajtu „WebMD.com“, čiji autori tvrde da najkvalitetniji voćni sokovi nude pravo bogatstvo vitamina, ali da najlošiji nisu nimalo bolji od tečnih slatkiša.
Doktori preporučuju nekoliko stvari. Pre svega, osoboma koje preko svežih napitaka žele da pojačaju unos vitamina preporučuju se sokovi od povrća. Takvi napici, čak i oni kupovni, po pravilu imaju neuporedivo manje šećera od voćnih. Generalno, a pre svega zbog bogatijeg ukusa voćnih napitaka, sokovi od povrća se često zanemaruju u svakodnevnoj ishrani. Primera radi, postoje brojne kliničke studije koje su dokazale da likopen u soku od paradajza može da smanji rizik od raka prostate. Takođe, svaki gusti (sveži) napitak od povrća bogat je prirodnim vlaknima, koja doprinose smanjenju osećaja gladi, pa na taj način pomažu zdravijoj ishrani.
                                                               tomato juice
Voćni sokovi svakako se ne smeju izostaviti iz svakodnevne ishrane, ali zahtevaju nešto veći oprez, naročito zbog uobičajenog (i pogrešnog) mišljenja da su apsolutno zdravi i da se mogu uzimati u neograničenim količinama. Apsolutno svako voće je manje ili više bogato fruktozom, pa se mora voditi računa o količini, pogotovo kada se radi o kupovnim napicima, često dodatno zaslađenim i sa sastavom u kojem pravo voće neretko učestvuje sa veoma malim procentom.
S druge strane, najmanje se preporučuju bistri kupovni voćni sokovi, naročito „kokteli“ sačinjeni od ukusa raznog voća i takozvani multivitaminski sokovi. Iako je svaka generalizacija opasna, činjenica je da su oni su često prebogati šećerom, a zapravo imaju veoma skroman procenat pravog voćnog soka, te zanemarljiv nutritivni kvalitet. Često se sastoje mahom od vode i „baza“ poput slatkog kukurznog sirupa. Iako u svom nazivu imaju reč „multivitaminski“, neretko obezbeđuju apsorpciju manje količine vitamina po litru, nego što je to moguće postići sa svega dva-tri zalogaja pravog voća. Suštinski, malo se razlikuju od gaziranih slatkih napitaka, tvrdi doktor Tamara Stojmenović iz Centra sportske medicine „Vita Maksima“ (Vita Maxima).

Kada na red dođu takozvani100% voćni sokovi“, bez dodatnog šećera, debata među stručnjacima je još šira, a prevara potrošača može biti još veća. Mnogi eksperti tvrde da jedna čaša kupovnog „100%“ soka od jabuka, iako neosporno bogata vitaminima i drugim korisnim sastojcima, može da sadrži jednako mnogo šećera kao manje čokoladice. Preporuka lekara sa VMA je da se unos voćnih sokova ograniči na dve čaše dnevno, jednako kao unos slatkiša, a naročito kod dece. Dokazano je da deca često razvijaju blaži oblik zavisnosti od slatkih napitaka, što je direktno povezano sa povećanim rizikom od gojaznosti i narušavanja opšteg zdravlja.

Saveti lekara
LimeLekari preporučuju da, kada god je to moguće, voćne sokove treba samostalno praviti u kući, od pravog voća, kao i da ih nikada ne treba dodatno zaslađivati. Takođe, alternativa želji za ukusnim voćnim sokom uvek može biti konzumacija čitave voćke. Na taj način ne samo da se može utoliti žeđ, već se u organizam unose vlakna i antioksidansi u svom integralnom obliku, pa se može privremeno smanjiti i osećaj gladi.
Ukoliko vaše dete ima preveliku želju za kupovnim voćnim sokovima, napitak uvek možete razblažiti vodom, te tako smanjiti unos šećera po „porciji“. Uz to, što se tiče kupovnih sokova, uvek je poželjno proveriti sastav i energetsku vrednost napitka koji kupujete, a to su informacije koje moraju biti jasno čitljive na pakovanju. Dok na polju energetske (kalorijske) vrednosti ne možete previše da birate, jer se kod većina sokova ona kreće od 100 do 200 kalorija po čaši (od 200 ml), sa sastavom je situacija drugačija. Izbegavajte napitke sa dodatim šećerom, konzervansima i veštačkim zaslađivačima.
Takođe, iako možda nisu toliko ukusni, probajte sa sokovima od povrća. Primera radi, čaša soka od paradajza sadrži svega oko 25 kalorija, a pritom ima pregršt korisnih sastojaka i može smanjiti osećaj gladi.

Koji sok izabrati?
Cediljka za sokPrema studijama obavljenim u publikaciji Nutrition Action Healthletter, najbolju nutritivnu vrednost, tj. najveće prisustvo 12 ključnih vitamina i minerala u jednoj čaši, imaju sokovi od narandže i grejpfruta. Iako i sami veoma bogati vitaminima i mineralima, na dnu te liste su sokovi od jabuke i grožđa. Lekari podsećaju da je čaša svakog čistog voćnog soka neuporedivo zdravija od čaše bilo kojeg gaziranog ili napitka sa dodatim šećerom!
Od popularnih voćnih napitaka, najmanju kalorijsku vrednost imaju sokovi od narandžejabuke i grejpfruta, a među onima sa najvećom je sok od grožđa.
Postoji i generalno prihvaćeno „pravilo boja“, po kojem su sokovi sa bogatijim, intenzivnijim bojama, osetno bogatiji i antioksidansima i drugim korisnim supstancama, poput likopenabeta-karotena itd. Ovo pravilo važi i kod povrća, a klasičan primer je paradajz, u čijoj se crvenoj pulpi nalazi čitav niz bogatih nutrijenata. Kod kupovnih napitaka, međutim, treba biti oprezan sa primenom ovog pravila, zbog mogućnosti prisustva veštačkih boja.


Preuzeto sa sajta bol.rs





                         

Нема коментара:

Постави коментар