 «Daleko u planinama kojima ljudska noga nije koračala, iznad nepristupačnih okomitih litica, žive čudne džinovske ptice koje u svoja gnezda ugrađuju grančice biljke koju Feničani zovu kinnamonum. Kako se do tih gnezda ne može doći, domišljati Arapi love zveri, seku ih na velike komade i ostavljaju u podnožju tih tajanstvenih planina.Ptice uzimaju krupne komade mesa i nose ih u svoja gnezda koja se pod velikom težinom plena raspadaju. Trgovci samo to čekaju. Iz ostataka gnezda biraju grančice cimeta i svojim velikim karavanima ga razvoze širom sveta» Ovo je samo jedna od priča u poreklu toliko obožavanog začina zapisana u knjigama čuvenog grčkog istoričara Herodota koji je po svoj prilici u nju iskreno verovao. Cimet, karanfilić i muskatni oraščić toliko su se dopadali antičkim narodima da je cena ovih začina bila dvanaest puta veća od cene iste količine srebra. Pored jela sa najekskluzivnijih rimskih trpeza, cimet (Cinnamomum zaylanicum) se u Antici podjednako koristio i za izradu parfimisanih vodica, mirisnih ulja ali i lekova koje su najveći medicinski autoriteti tog vremena smatrali veoma moćnim. Toj stav je dobio i svoju naučnu potkrepljenost. Supstance koje sadrži ulje cimeta (cinamal aldehid i eugenol) su veoma moćni antiseptici. Kolonijalnim osvajanjima Evropljani su konačno sa sigurnošću mogli da tvrde odakle dolazi egzotični i dekadentno skupi začin. Ova biljka nije rasla na mitskim planinama iz Herodotove priče, već u toplim tropskim šumama Cejlona. Borba oko monopola nad trgovinom cimetom bila je nemilosrdna i veoma duga. Holandija, Engleska i Francuska godinama su pokušavale da postanu glavni proizvođači i trgovci skupocenom korom. Iz bitke su kao pobednici izašli Englezi koji su makijavelističkim metodama uspeli da ubede lokalne vladare da sarađuju isključivo sa njima. Naime Britanci su došli u posed veoma dragocene relikvije, Budinog zuba, kojom su uspeli da ucene cejlonskog kralja. Gajenje cimeta je strogo ograničavano kako zbog hiperprodukcije ne bi došlo do pada cene. Međutim Holanđani krijumčare biljku na Javu, Sumatru i Borneo na kojima ubrzo nastaju plantaže. Njihovim primerom vode se Francuzi koji svoje plantaže cimeta formiraju na Mauricijusu. Tajna velike popularnosti cimeta leži u duboko ukorenjenom verovanju da miris ove biljke deluje afrodizijačno i uspeva da zavede i najtvrđe srce. Francuski naučnici donekle su potvrdili ove tvrdnje velikom anketom koja je obuhvatila više od pet hiljada ljudi koji su ocenjivali koje mirise doživljavaju erotski privlačnim. Cimet se našao na samom vrhu liste. Aroma cimeta odlično se kombinuje sa lavandom, svežim citrusnim notama limuna, pomorandže i bergamota, zelenim mirisom bosiljka, ilangom, santalom, crvenim biberom i vetiverom. I kada je ukomponovan u senzualne, cvetne ili opore, začinske parfeme, cimet stvara tople, duboke vibracije idealne za prohladne jesenje dane. Momčilo Antonijević |
Rozetla (peralgonium graveolens) ili kako botaničari često kažu „muškatla sa intezivnim mirisom ruže“ , trebalo bi da bude nezaobilazan sastojak svih slatkih zimnica i poslastica poput sutlijaša. Ova biljka je najvažnija tajna bakine kuhinje jer džemovima, kompotima i slatkom,posebno od šljiva, daju nezaboravnu, prepoznatljivu aromu. Ali listovi rozetle u teglama nisu bili važni samo zbog ukrasa i posebnok ukusa, već i zato što ova biljka pomaže kod boljeg razlaganja šećera. Zato je u narodnoj medicini često preporučuju kao dodatak u terapiji kod dijabetisa, a uzima se pola lista rozetle pre obroka.
Коментари
Постави коментар