петак, 18. новембар 2011.

Beli luka


Beli luk sem što reguliše krvni pritisak i nivo holesterola u krvi, a jedan sastojak belog luka, diallyl trisulfid, štiti srčani mišić  i sprečava njeno uništenje.

                   

Taj jedan specifični sastavni deo češnjaka, oslobađa sumporvodonik koji štiti tkivo i obnavlja ga za 61 posto, potvrđuju istraživanja.

Sastojci iz češnjaka belog luka, deluju na mitohondrije, koje su zadužene za stvaranje energije u telu. Prekid kiseonika i protoka krvi šteti mitohondrijama i može dovesti do smrti. Jer diallyl silfid može privremeno da uguši funkciju mitohondrije, i onda smanji proizvodnju kiseonika.

Glavni sastojak češnjaka belog luka je alicin koji ima antibakterijska,antivirusna, antigljivična,antiparazitna i antioksidacijska svojstva pa je pogodan i efikasan u tim poljima lečenja.





Kad kamen krene....




U ljudskom organizmu kamenac se stvara u žučnoj kesi i bubrezima, što izaziva brojne neprijatne tegobe. Kamenje u žučnoj kesi, objašnjava dr Tamara Alempijević, gastroenterohepatolog u Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije, nastaje kada žuč sadrži previše holesterola, žučnih soli ili bilirubina. Višak holesterola stvara žuto kamenje, a bilirubina tamno, braon-crno, čije dimenzije variraju od zrna peska do veličine kokošjeg jajeta.

   Napad posle masne hrane

Dr Alempijević kaže da kamenje u žučnoj kesi može da blokira normalan tok žuči ka tankom crevu i da izazove upalu.
– Ako se ovo stanje ne leči, ishod može da bude fatalan – ukazuje doktorka i dodaje da je za početak lečenja veoma važno prepoznavanje simptoma kao što su jaki bolovi, žutica i povišena telesna temperatura.
Do pojačanog pritiska u žučnoj kesi i žučnim putevima najčešće dolazi posle masnih obroka, ali i noću. Ovaj napad prati bol u desnom gornjem delu trbuha koji traje od pola sata do nekoliko časova, postepeno se pojačava i širi na lopaticu i desno rame.
Iako su tegobe često prolazne, doktorka ukazuje da ih ne treba olako shvatati jer žučna kesa može da se upali, pa i da pukne.
Lekarska pomoć neophodna je ukoliko se pacijent žali na bol u desnom gornjem delu trbuha, koji traje duže od pet sati, mučninu i povraćanje, jezu i drhtavicu, žutilo kože i sluznica, belu stolicu.
Kamenje u žučnoj kesi koje ne izaziva tegobe ne mora da se leči, ali ako pacijent ima česte napade, onda je neophodna holecistektomija, to jest operativno uklanjanje žučne kese.
– Operacija može da bude klasična i laparoskopska, dok se nehirurško lečenje primenjuje samo ukoliko pacijent ima hronične bolesti srca ili pluća – kaže naša sagovornica i dodaje da se kamenje u žuči često javlja i nakon operacije.

Žuč češće muči žene
Dok su stvaranju kamenja u žučnoj kesi podložnije žene, kamenje u bubrezima češće muči muškarce, objašnjava prof. dr Rajko Hrvačević, internista-nefrolog u Poliklinici„Intertim“. On dodaje da od kamenja u bubregu kod nas oboljeva 10–12 odsto muške i oko sedam odsto ženske populacije mlađe od 70 godina.
Prof. dr Hrvačević objašnjava da mokraća predstavlja rastvor različitih soli koji odgovarajuće supstance drže u ravnoteži. Kada se taj odnos poremeti, dolazi do taloženja soli od kojeg vremenom nastaje kamenje.
– Ne zna se tačan uzrok nastanka kamenja, ali je poznato da genetska predispozicija igra važnu ulogu. Postoji i čitav niz endokrino-metaboličkih oboljenja koja dovode do stvaranja kamenja, i to uvek u oba bubrega. Do stvaranja peska ili kamenca dolazi i u stanju dehidratacije.

Bubrezi najviše bole
Kamen u bubregu izaziva bol u slabini, ali muke počinju tek kada se kamen pokrene. Ovi bolovi, jaki skoro kao porođajni, kreću iz slabine i šire se napred prema mokraćovodima i polnim organima. Obično su praćeni mučninom, povraćanjem, nagonom za mokrenjem, nekada i krvavom mokraćom i povišenom temperaturom. Bol je neizdrživ, pa pacijenti hitno odlaze lekaru.
– Pacijentu se daju infuzija, lekovi protiv bolova, ponekad i antibiotici, što je dovoljno da se kamenčići manji od devet milimetara izbace prirodnim putem, to jest mokrenjem.
Ako pacijent ne izbaci kamen u roku od tri nedelje ili je veći od devet milimetara, pribegava se razbijanju kamenja radiotalasima ili laserom. Veliko kamenje, posebno ako je grubo, uklanja se hirurškim putem.

Bolje sprečiti nego lečiti

Kamen u žuči
• Kontrolišite unos masti
• Jedite hranu bogatu vlaknima
• Održavajte normalnu telesnu težinu

Kamen u bubrezima
• Što manje slane hrane
• Ograničite unos crvenog mesa
• Pijte dovoljno tečnosti




Preuzeto sa:  BlicZena

8 čarobnih trava za mršavljenje



Da li ste znali da postoje 8 divnih i čarobnih trava koje postoje i pomažu u detoksikaciji organizma,koje i ubrzavaju metabolizam, smanjuju nam apetit i pomažu nam u gubljenju kilaže. A to su sledeće biljčice:


MASLAČAK
Koren maslačka bogat je inulinom i velika je pomoć kad želite da smršate. Povoljno utiče na jetru i gušteraču, a zbog flavonoida ima i protivupalno i diuretsko delovanje. Maslačkov koren pomaže i u regulaciji šećera u krvi.
KOPRIVA 
Listovi i koren koprive su neizostavni sastojak čajeva i biljnih kapi za čišćenje krvi, podsticanja boljeg rada jetre, snižavanje masnoća u krvi, za pojačavanje cirkulacije. Uz koprivu, jetra će bolje lučiti žuč u žučnu kesu, a time i olakšavati varenje masne hrane.

KOMORAČ 
Plodovi komorača svojim eteričnim uljima pomažu protiv nadutosti, gastritisa, bolova u želucu, jetri i žuči. Pomažu u varenju masne hrane. 

ZOVA

Cvetovi zove su diuretici i imunostimulatori. Svojim delovanjem, ali i mirisom i ukusom, odlično se uklapa u čajne mešavine koje pomažu u detoksikaciji i mršavljenju. Čisti organizam dodatno i kroz pojačano znojenje.

KAMILICA 
Eterično ulje kamilice pomaže i kod gastritisa i kod hepatitisa, pojačava diurezu putem bubrega, podstiče znojenje, pomaže u metabolizmu, kod nadutosti i mučnine. Kamilica je prva biljka koja ima i blago sedativno delovanje - pomaže protiv stresa, nervoze, gladi, smiruje i olakšava san.

MATIČNJAK 
Smiruje i opušta organizam, smiruje bolove i grčeve, olakšava san.

BOROVNICA 
Listovi borovnice sadrže veću količinu mirtilina, supstance koja reguliše nivo šećera u krvi, podstiče rad gušterače i kompletan metabolizam. Plodovi borovice pojačavaju cirkulaciju i rad bubrega i rad jetre i žuči.

HIBISKUS 
Cvetovi hibiskusa uglavnom sadrže voćne kiseline i dosta vitamina C. 
 


четвртак, 17. новембар 2011.

Oprezno sa voćnim sokovima!



Svakoga dana smo bombardovani reklamama o zdravim i prirodnim sokovima sa mnoštvom vitamina, minerala i drugih zdravih sastojaka. Međutim, takve poruke ipak treba prihvatiti sa određenom dozom opreza.
Naravno, u centru svake takve kampanje je agresivno insistiranje na zdravlju potrošača. I domaći i strani stručnjaci, međutim, upozoravaju da je izuzetno pogrešno i opasno svaki voćni sok smatrati zdravim, kao i da su takvi napitci prečesto prepuni šećera i veštačkih sastojaka. Možda i najbolji opis ove situacije pronašli smo na sajtu „WebMD.com“, čiji autori tvrde da najkvalitetniji voćni sokovi nude pravo bogatstvo vitamina, ali da najlošiji nisu nimalo bolji od tečnih slatkiša.
Doktori preporučuju nekoliko stvari. Pre svega, osoboma koje preko svežih napitaka žele da pojačaju unos vitamina preporučuju se sokovi od povrća. Takvi napici, čak i oni kupovni, po pravilu imaju neuporedivo manje šećera od voćnih. Generalno, a pre svega zbog bogatijeg ukusa voćnih napitaka, sokovi od povrća se često zanemaruju u svakodnevnoj ishrani. Primera radi, postoje brojne kliničke studije koje su dokazale da likopen u soku od paradajza može da smanji rizik od raka prostate. Takođe, svaki gusti (sveži) napitak od povrća bogat je prirodnim vlaknima, koja doprinose smanjenju osećaja gladi, pa na taj način pomažu zdravijoj ishrani.
                                                               tomato juice
Voćni sokovi svakako se ne smeju izostaviti iz svakodnevne ishrane, ali zahtevaju nešto veći oprez, naročito zbog uobičajenog (i pogrešnog) mišljenja da su apsolutno zdravi i da se mogu uzimati u neograničenim količinama. Apsolutno svako voće je manje ili više bogato fruktozom, pa se mora voditi računa o količini, pogotovo kada se radi o kupovnim napicima, često dodatno zaslađenim i sa sastavom u kojem pravo voće neretko učestvuje sa veoma malim procentom.
S druge strane, najmanje se preporučuju bistri kupovni voćni sokovi, naročito „kokteli“ sačinjeni od ukusa raznog voća i takozvani multivitaminski sokovi. Iako je svaka generalizacija opasna, činjenica je da su oni su često prebogati šećerom, a zapravo imaju veoma skroman procenat pravog voćnog soka, te zanemarljiv nutritivni kvalitet. Često se sastoje mahom od vode i „baza“ poput slatkog kukurznog sirupa. Iako u svom nazivu imaju reč „multivitaminski“, neretko obezbeđuju apsorpciju manje količine vitamina po litru, nego što je to moguće postići sa svega dva-tri zalogaja pravog voća. Suštinski, malo se razlikuju od gaziranih slatkih napitaka, tvrdi doktor Tamara Stojmenović iz Centra sportske medicine „Vita Maksima“ (Vita Maxima).

Kada na red dođu takozvani100% voćni sokovi“, bez dodatnog šećera, debata među stručnjacima je još šira, a prevara potrošača može biti još veća. Mnogi eksperti tvrde da jedna čaša kupovnog „100%“ soka od jabuka, iako neosporno bogata vitaminima i drugim korisnim sastojcima, može da sadrži jednako mnogo šećera kao manje čokoladice. Preporuka lekara sa VMA je da se unos voćnih sokova ograniči na dve čaše dnevno, jednako kao unos slatkiša, a naročito kod dece. Dokazano je da deca često razvijaju blaži oblik zavisnosti od slatkih napitaka, što je direktno povezano sa povećanim rizikom od gojaznosti i narušavanja opšteg zdravlja.

Saveti lekara
LimeLekari preporučuju da, kada god je to moguće, voćne sokove treba samostalno praviti u kući, od pravog voća, kao i da ih nikada ne treba dodatno zaslađivati. Takođe, alternativa želji za ukusnim voćnim sokom uvek može biti konzumacija čitave voćke. Na taj način ne samo da se može utoliti žeđ, već se u organizam unose vlakna i antioksidansi u svom integralnom obliku, pa se može privremeno smanjiti i osećaj gladi.
Ukoliko vaše dete ima preveliku želju za kupovnim voćnim sokovima, napitak uvek možete razblažiti vodom, te tako smanjiti unos šećera po „porciji“. Uz to, što se tiče kupovnih sokova, uvek je poželjno proveriti sastav i energetsku vrednost napitka koji kupujete, a to su informacije koje moraju biti jasno čitljive na pakovanju. Dok na polju energetske (kalorijske) vrednosti ne možete previše da birate, jer se kod većina sokova ona kreće od 100 do 200 kalorija po čaši (od 200 ml), sa sastavom je situacija drugačija. Izbegavajte napitke sa dodatim šećerom, konzervansima i veštačkim zaslađivačima.
Takođe, iako možda nisu toliko ukusni, probajte sa sokovima od povrća. Primera radi, čaša soka od paradajza sadrži svega oko 25 kalorija, a pritom ima pregršt korisnih sastojaka i može smanjiti osećaj gladi.

Koji sok izabrati?
Cediljka za sokPrema studijama obavljenim u publikaciji Nutrition Action Healthletter, najbolju nutritivnu vrednost, tj. najveće prisustvo 12 ključnih vitamina i minerala u jednoj čaši, imaju sokovi od narandže i grejpfruta. Iako i sami veoma bogati vitaminima i mineralima, na dnu te liste su sokovi od jabuke i grožđa. Lekari podsećaju da je čaša svakog čistog voćnog soka neuporedivo zdravija od čaše bilo kojeg gaziranog ili napitka sa dodatim šećerom!
Od popularnih voćnih napitaka, najmanju kalorijsku vrednost imaju sokovi od narandžejabuke i grejpfruta, a među onima sa najvećom je sok od grožđa.
Postoji i generalno prihvaćeno „pravilo boja“, po kojem su sokovi sa bogatijim, intenzivnijim bojama, osetno bogatiji i antioksidansima i drugim korisnim supstancama, poput likopenabeta-karotena itd. Ovo pravilo važi i kod povrća, a klasičan primer je paradajz, u čijoj se crvenoj pulpi nalazi čitav niz bogatih nutrijenata. Kod kupovnih napitaka, međutim, treba biti oprezan sa primenom ovog pravila, zbog mogućnosti prisustva veštačkih boja.


Preuzeto sa sajta bol.rs





                         

понедељак, 14. новембар 2011.

10 pitanja o zdravoj ishrani




Da li je bolje jesti neorgansko voće, ili ne jesti ga uopšte? 

Zavisi, jer nije sve voće isto. Organsko voće je svakako najbolji izbor za izbegavanje pesticida i drugih hemikalija, ali neke vrste voća su prilično „čiste“. Međutim, ako volite: breskve, jabuke, paprike, celer, nektarine, jagode, višnje, kruške, uvozno grožđe, spanać, salatu i krompir, bolje je da se odlučite za organske varijante.

Da li je visok sadržaj soli zaista veliki problem? 

Jeste i po pravilu je najviši u prerađenoj hrani, odnosno, gotovim obrocima. Naime, dnevno nam je potrebno svega od 1.500 do 2.300 mg soli dnevno, a neki gotovi obroci imaju toliku koncentraciju soli u samo jednoj porciji. Ako ne brinete o unosu soli, rizikujete visok krvni pritisak, srčani napad, moždani udar, otkazivanje srca, pa čak i bubrega.

Da li svi moramo da doručkujemo? 

Mame nas nisu lagale: doručak je najvažniji obrok u toku dana. Čak kada spavate, telo radi i potrebno mu je „gorivo“ kad se probudite. Umesto da nadoknadi gubitak energije po buđenju, vaše telo preskakanjem doručka usporava metabolizam, kako bi sačuvalo snagu.

Ne morate se prejedati. Dovoljno je da pojedete neku voćku ili ovsenu kašu.
Ako ste žedni, pijte vodu. Zaboravite na gazirana pića (Foto: quinn.anya/Flickr.com)
Ako ste žedni, pijte vodu. Zaboravite na gazirana pića (Foto: quinn.anya/Flickr.com)
Treba li da verujemo etiketama? 
Deklaracije na prehrambenim proizvodima svakako treba čitati, ali nemojte verovati u natpise poput „bez masti“ (no fat), „niskomasno“ (low fat) ili „bez šećera“ (sugar-free) jer to ne znači da je ta hrana dobra. „Niskomasno“ obično znači da pojedina namirnica ima manje od 30 odsto vaših dnevnih potreba za mastima, ali je možda prepun šećera i aditiva koji obezbeđuju primamljiv ukus. Isto važi i za hranu na kojoj piše „bez šećera“.

Da li su dijetalni gazirani napici loši? 

Da. Bez obzira što piše da su „bez šećera“, sve te limenke prosto "pucaju" od aditiva. Neke studije su pokazale da dijetalni gazirani napici povećavaju rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Takođe, kad prečesto zavaravate mozak veštačkim zaslađivačima, nećete se osloboditi zavisnosti od slatkog, što vam je i bio početni cilj.

Da li je dovoljno zdravo umereno jesti sve? 

Šta je to sve? Sladoled svakog dana kada sunce sija ili jednom mesečno? Problem sa pravilom „umereno u svemu“ je u tome što ne postoji tačna kontrola porcija i njihovog dnevnog i nedeljnog rasporeda. Ako se „čašćavamo“ nekoliko puta nedeljno nezdravim namirnicama, onda to nije umereno, bez obzira na to što vam se čini da niste mnogo pojeli.

Naučnici, međutim, smatraju da osobe koje uspešno održavaju kilažu, mogu sebe na nekom rođendanu počastiti parčetom torte ili pice, ali ne svaki put kad idete u posetu prijateljima ili izlazite u grad.
Mahunarke su odličan izvor proteina biljnog porekla
Mahunarke su odličan izvor proteina biljnog porekla
Da li su ugljeni hidrati loši? 

Zavisi od vrste – da li jedete složene ili proste ugljene hidrate? Složeni ugljeni hidrati odnosno oni koji potiču of integralnih žitarica, mahunarki i povrća su uvek dobar izbor, dok prosti, poput belog brašna, rafinisanog šećera i kukuruznog sirupa svakako treba izbegavati. Međutim, ako rešite da smršate tako što ćete izbaciti sve ugljene hidrate iz ishrane, takva dijeta može vam brzo dosaditi, a kasnije dovesti i do jo-jo efekta.

Koliko čaša vode treba da popijem dnevno? 

Zavisi od toga šta jedete. Ako unosite voće i povrće koji su izuzetno sočni, potrebno vam je nešto manje vode. Najbolji su krastavci, paradajz, lubenica i narandža.

Da li neka hrana uzrokuje akne? 
Verovatno ne, ali je tačno da hrana koju unosite može delimično doprineti određenom hormonalnom disbalansu koji je odgovoran za pojavu akni. Poznato je da je hrana sa visokim glikemičkim indeksom (slatkiši, naprimer) veliki neprijatelj lepog tena.

U lečenju akni može vam pomoći cink, mineral koji se bori protiv bakterija i zapaljenja. Ostrige su odličan izbor, a vegeterijanski izbor su bundevino seme, sočivo i pasulj.

Zašto mi se lome nokti? 

Najbolji način da ojačate nokte i tanku kosu je da povećate unos biotina. To je jedan od vitamina iz B kompleksa koji je veoma važan za metabolizam masti i ugljenih hidrata. Dakle, jedite mahunarke, avokado, žumanca i soju.



Preuzeto sa B92

Živeti sa dijabetisom



Sta je dijabetes (secerna bolest)?
Dijabetis ili secerna bolest je oboljenje zbog kojeg tijelo ne proizvodi ili nepravilno upotrebljava insulin.
Insulin je hormon koji pretvara secer, skrob ili drugu hranu u energiju koja je potrebna za tvoj svakodnevni zivot. 

Dijabetes se danas ubraja među najčešćaendokrinološka oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu (naročito u razvijenim zemljama sveta). To je posledica modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost. Šećerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu (koja zahvataju i pankreas), a kod mladih osoba može nastati usled genetskih poremećaja ili oštećenja pankreasa kod određenih zaraznih oboljenja.

Kako rukovoditi sa dijabetisom?
Rukovodjenje dijabetisom se obavlja na tri nacina:

  • Zdrava ishrana
  • Fizicke aktivnosti
  • Lekovi (ako su potrebni)


Kako ja mogu kontrolisati moj dijabetis?

Mozes pomoci kontrolisati tvoj secer u krvi (koji se takodje zove i glukoza) i dijabetis kada jedes zdravu hranu, obavljas dovoljno fizickih aktivnosti i ako ostanes u zdravoj tezini. 
Zdrava tezina ti takodje pomaze da kontrolises masnocu u tvojoj krvi (kolesterol) i smanjuje tvoj krvni pritisak.

Mnogi ljudi sa dijabetisom takodje trebaju upotrebljavati lijekove koji im pomazu da kontrolisu njihov secer u krvi.

Kako ja mogu jesti zdravo?
Raznolika ishrana znaci jesti hranu iz svake grupe, svaki dan.
Kada jades razlicitu hranu svaki dan, dobijas vitamine I minerale koji su ti potrebni. 

Ovo je primjer kako mozes jesti raznoliku hranu svaki dan.


Dan 1Dan 2
Zitotortiljasmedja riza
Vocejabukamango
Povrcebrokoliparadajz
Mlecni
proizvodi
mlekojogurt
Proteinipiletinagrasak

Jedi hranu iz svih grupa

  • Kupi hleb i zitne pahuljice sa cijelim zrnima. (hleb sa zitaricama, zitne pahuljice sa mekinjama, smedja riza, tjestenina sa psenicnim brasnom, bulgur i amarant.)
  • Jedi manje przene i masne tjestenine i peciva kao sto su kolaci, biskviti ili mafins.
  • Sveze voce je najbolji izbor. Kad kupujes konzervirano voce trazi ono sa naznakom ”konzervirano u sopstvenom soku”.
  • Kupuj manje komade voca i pij vocne sokove u manjim kolicinama.
  • Jedi svjeze ili kuhano povrce sa vrlo malo masnoce.
  • Upotrebljavaj senf umjesto majoneze na sendvicu.
  • Upotrebljavaj ulje od povrca u spreju za kuhanje umjesto ulja, putera ili margarina ili masti kada kuhas jela.
  • Nacini kuhanja koji su dobri za tebe su: pecenje, przenje bez masnoce u rerni ((brojling), kuhanje, przenje u tavi bez masnoce, kuvanje na pari, dinstanje i gril.
  • Izaberi komade mesa sa manje mesnoce kao sto su: piletina, curetina.
  • Kada kupujes svinjetinu, govedinu ili sunku odstrani visak masnoce sa mesa.
  • Izaberi nemasno (skim) ili nisko-masno (1%) mlijeko ili mlijecne proizvode.


Zitarice, Grah, Grasak i Skrobno Povrce

Sta su skrob ili ugljeni hidrati?
Skrob je u hljebu, zitaricama, zitnim pahuljicama, grahu, grasku ili skrobnom povrcu. Jedi malo skroba/ugljenih hidrata u svakom obroku. Ljudi ti mogu reci da ne jedes skrob/ugljene hidrate, ali to vise nije ispravan savjet. 
Jesti skrob/ugljene hidrate je zdravo za svakoga, ukljucujuci i ljude sa dijabetisom.

Koliko skroba/ugljenih hidrata ja trebam svaki dan?
6 do 11 serviranja svaki dan.

Broj serviranja koje trebas jesti svaki dan zavisi od:

  • Kalorija koje trebas
  • Tvog dijabetis tretman plana


Sta skrob I ugljeni hidrati rade za moje tijelo?

Skrob daje tvom tijelu energiju, B vitamine, minerale I vlaknasta tkiva (fiber). Cijele zitarice su zdravije jer imaju vise vitamina, minerala i vlaknastih tkiva (fibera). Vlaknasta tkiva ti pomazu u regulisanju stolice. Oni ti takodje pomazu da bolje regulises tvoj secer u krvi. 

Koliko je jedno serviranje skroba/ugljenih hidrata?

  • 1 kriska hljeba
  • 1 mali krompir, kasaba ili plantejn (zelena banana)
  • ½ šolje kuhanih pahuljica kao sto je zobna ili psenicna kasa
  • *¾ šolje suvih pahuljica kao sto su kukuruzne
  • šolja kuhane riže
  • 1 mala tortija, roti hljeb ili endjira hljeb
Ti ces mozda trebati da jades jedno, dva ili tri serviranja skroba/ugljenih hidrata u jednom obroku. Ako trebas da jedes vise od jednog serviranja u obroku, izaberi razlicitu hranu iz ove vrste hrane.
Na primjer: 
Dorucak: ¾ cup suvih pahuljica i 1 kriska hljeba—2 serviranja
Rucak: a cup rize I ½ cup kuhanih plantejns—2 serviranja
Vecera: ½ cup tjestenine i 1 bredstik—2 serviranja
Uzina: 6 krekera—1 serviranje

Ukupno za jedan dan: 7 serviranja. 
Mozes primijetiti da su ugljeni hidrati pravilno rasporedjeni po obrocima. Ovo ti moze pomoci da kontrolises svoj secer u krvi.

Povrce
Povrce je zdrava hrana za svakoga, ukljucujuci I ljude sa dijabetisom. Jedi svjeze ili kuhano povrce svaki dan. Povrce ti daje vitamine, minerale,vlaknasta tkiva (fiber) i vrlo malo kalorija. Trazi povrce koje je svjetlije boje. 
Primjeri su : mrkva, paprika, patlidzan, brokoli, paradajz i spinac.
Trebali bi imati 3 do 5 serviranja svaki dan.

Koliko je jedno serviranje povrca?

  • ½ šolje kuhanog povrca, kao sto je kuhana zelena buranija, patlidzan, spinat ili tikva
  • 1 šolje svjezeg povrca, kao sto je salata, stapici mrkve ili komadici krastavca
  • ½ šolje soka od povrca, kao sto je sok od paradajza ili sok od mrkve
Mozda ces trebati jesti jedan, dva ili tri serviranja povrca u jednom obroku. Ako trebas da jades vise nego jedno serviranje u obroku, izaberi razlicite vrste povrca ili uzmi dva ili tri serviranja jednog povrca.

Voce
Voce je zaista zdravo za svakoga, ukljucujuci i ljude sa dijabetisom. Voce ti daje energiju, vitamine i minerale i vlaknasta tkiva.

Koliko serviranja voca trebam?
2 do 4 serviranja

Sta je jedno serviranje voca?

  • 1 mala jabuka ili kruska
  • *½ šolja soka od jabuke ili narandze
  • ½ grejpfruta
  • 1 mala banana ili ½ velike banane
  • ½ šolja iseckanog voca
  • ¼ šolja grozdjica ili susenog voca (otprilike onoliko koliko ti moze stati na dlan)
Mozda ces trebati da jades jedno ili dva serviranja u obroku.

Kako treba da jedem voce?

  • Jedi sirovo voce ili sok od voca bez dodatog secera.
  • Kupuj manje komade voca.


Mleko i Jogurt

Nemasno i nisko-masno mlijeko i jogurt su zdravi za svakoga, ukljucujuci i ljude sa dijabetisom. Mlijeko I jogurt ti daju energiju, proteine, kalcijum, vitamin a i druge vitamine i minerale. 
Pij nemasno (skim ili nonfat) ili nisko-masno (1%) mlijeko svaki dan. Jedi nisko-masni ili nemasni jogurt. Oni imaju manje ukupne masnoce, zasicene masnoce i kolesterola. 

Koliko serviranja trebam svaki dan?
2 do 3 serviranja svaki dan.
Napomena: Ako ste trudni ili dojite bebu, jedite cetiri do pet serviranja mlijeka i jogurta svaki dan. 

Koliko je jedno serviranje mlijeka ili jogurta?

  • 1 cup nemasnog jogurta bez dodataka (trazi jogurt sa dodatkom aspartama takodje)
  • 1 šolja nemasnog ili nisko-masnog mlijeka


Meso, perad, riba, jaja i orasaste sjemenke (orasi, bademi, ljesnjaci)

Ova grupa hrane sadrzi meso (govedina, svinjetina, jagnjetina), piletinu, curetinu, jaja, ribu, orasaste sjemenke i tofu ili sojine proizvode. Jedi manje kolicine neke od ove hrane svaki dan. Sva ova hrana daje nasem tijelu proteine.
Hrana sa proteinima pomaze da tvoje tijelo izgradjuje tkivo i misice. Ona takodje daje tvom tijelu vitamine i minerale.

Koliko hrane sa proteinima ja trebam svaki dan?
2 do 3 serviranja

Koliko je jedno serviranje mesa, peradi, ribe, jaja ili orasastih sjemenki?

  • 60–80 gr kuhane ribe
  • 60–80 gr kuhane piletine
  • 80–110 grama tofu
  • 1 jaje (isto sto I jedan unc proteina)
  • 1 komad sira
  • 2 supene kasike putera od kikirikija


Saveti koji mogu pomoci:


  • Velicina serviranja koje ti sada jedes je mozda previse velika.
  • Pogledaj tezinu paketa karata za igranje. To je otprilike tezina 2 do 3 unca.
  • Kupi komade govedine, svinjetine, sunke ili jagnjetine koji imaju malo masnoce.Odstrani visak masnoce sa njih.
  • Jedi piletinu ili curetinu bez koze.
  • Kuhaj hranu sa proteinima sa malo masnoce: u rerni, gril, u tavi, na pari, kuhano ili dinstano.
  • Upotrebljavaj male kolicine ulja kada kuhas meso, ili upotrebljavaj sprej za kuhanje umjesto ulja.
  • Jedi obrok bez mesa. Probaj grasak, grah ili tofu kao izvor proteina.

Masnoce, Ulja i Slatkisi
Masnocu i ulja sadrze puter, margarin, mast i ulja koje mi dodajemo u hranu i upotrebljavamo za kuhanje. Neka ulja su od suncokreta, maslina ili povrca. Masnoce se nalaze takodje u mesu, mlijecnim proizvodima, snekovima i nekim slatkisima. Da bi kontrolisao svoj dijabetis, najbolje je jesti hranu sa manje masnoce i manje zasicene masnoce (masnoca koju dobijamo iz mesa i zivotinjskih proizvoda).

Slatkisi su hrana sa secerom koja ima kalorije ali ne mnogo vitamina i minerala. Neki slatkisi takodje sadrze visoku masnocu—kao sto su kolaci, slatke pite i keksi.

Jedenje previse slatkisa i visoko-masne hrane otezava kontrolu tvog secera u krvi i kontrolu tvoje tezine. Ako jedes masti i slatkise , jedi male porcije. 

Koliko je jedno serviranje masnoce, ulja ili slatkisa?

  • 1 cajna kasika ulja
  • 1 supena kasika regularnog preliva za salatu
  • 2 cajne kasike nisko-masnog majoneza
  • 1 narezak slanine
  • 1 keks
  • 1 obična krofna
  • 1 supena kasika slatkog sirupa
  • 10–15 cipsova