среда, 28. септембар 2011.

Budite zdravi,korigujte doručak



Još iz detinjstva pamtite kako su Vam govorili kako je doručak najvažnijiobrok,pa se trudite da ne izlazite iz kuće bez obroka. Međutim,da se osećate snažno,poletno i orno za rad, Vama je teško i sa mukom obavljate svoje dnevne obaveze. To onda znači da za vas ne važe  univerzalni saveti nutricioniste i da treba da otkrijete koje Vam namirnice prijaju i kojima treba da ih zamenite.


                                                        



UMORNI STE: Promenite voće
U slučaju nedostatka vitamina C, makar i minimalnog, apetit i koncentracija slabe i osećate se umorno. To je sasvim razumljivo, pošto nam taj antioksidant pomaže da se razmrdamo, jača imunološki sistem i podstiče apsorpciju gvožđa. Zato za doručak treba da jedemo voće. Međutim, ako vi pod tim podrazumevate bananu ili jabuku, nećete rešiti problem pošto nećete uneti dovoljnu količinu vitamina C.
Već od sutra ubacite na jelovnik neko voće koje je pravi rudnik vitamina C, recimo kivi, jer sadrži 94 mg vitamina C u 100 g.

POD STRESOM STE: Promenite žitariceStres je povezan s nedostatkom magnezijuma i vitamina B, koji regulišu srčani ritam, mišićni tonus i funkcionisanje nervnog sistema. Ako jedete samo prerađene žitarice poput belog hleba i keksa od belog brašna, suočićete se s nedostatkom ovih dragocenih supstanci.
Počnite da jedete proizvode od integralnih žitarica u kombinaciji sa suvim voćem, bademom, lešnikom...

OSEĆATE SE NADUVENO: Promenite mleko
Kad jedete mlečne proizvode, muka vam je i stomak vam se nadima? Možda ne podnosite laktozu. 
Ipak, mnogo je verovatnije da su te tegobe povezane s načinom prerade kravljeg mleka, tokom koga se uništavaju masti koje olakšavaju varenje.
Ubacite na jelovnik kozje mleko i proizvode od kozjeg mleka pošto sadrže masne kiseline koje olakšavaju varenje. Izbegavajte proizvode od soje, koji su ponekad teško svarljivi i ne sadrže kalcijum.



A šta ako vam pada šećer
Otežana koncentracija ili razdražljivost ponekad ukazuju na pad šećera u krvi. Ako je to vaš slučaj, izbegavajte "brze" šećere, koji izazivaju nagli skok insulina u krvi, posle koga sledi nagli pad šećera. Prijaće vam integralne žitarice i klasičan engleski doručak (jaja, sir, šunka...).








Preuzeto sa  Ženablic

понедељак, 26. септембар 2011.

Pumpa života 2



Ovde ću napisati koji se pregledi vrše kod oboljenja srca i otkrivanja nekih od koronarnih oboljenja srca i određivanje  daljeg načina lečenja.

Koronarografija

Kontrasni radiološki pregled koronarnih krvnih sudova predstavlja dijagnostičku proceduru koja j ezlatni standard za dijagnozu koronarne bolesti. Koronarografija se izvodi u sterilnim uslovima.Tokom ove procedure punktira se nekoliko od velikih arterija nakon što je pacijen dobio lokalnu anesteziju,obično femoralna arterija ( u preponi) a može se uraditi i preko radijalne i brahijalne arterije (na ruci). Preko igle za punkciju u arteriju se uvodi žica, preko nje se uvodi dilatator sa šitom preko koga se vrši izmena katetera. Kateter dolazi do početka koronarne arterije unutar aorte, a onda se špricem koji je na drugom kraju katetera ubrizgava kontrastno sredstvo na bazi joda. Snimanje ne traje dugo, a pacijent je svo vreme svestan. U timu koji izvodi koronarografiju učestvuje lekar,dve sestre instrumentarke,jedan rengen tehničar i jedan bolničar.

Najčešće kardiohiruške intervencije

Koronarni bajpas je hiruška intervencija u opštoj anesteziji koja se zasniva na stvaranju premošćenja pomoću kojih se zaobilaze suženja i zapušenja krvnih sudova srca. Za premošćavanje se najčešće koristi sopstveni krvni sudovi- površne vene nogu ili arterije zida grudnog koša.

Perkutana transluminalna koronarna angioplastika(PTCA)podrazumeva širenje koronarne arterije na mestu suženja,kako bi se ponovo uspostavilo normalan protok krvi. Tokom čitave intervencije pacijent ostaje budan. Kroz instrumente na ovaj način se mogu plasirati baloni(balon dilatacija) ili kod težih suženja stenovi(cevčice koje su sposobne da se šire i koja pridržavajuzid krvnog suda i održavaju protok krvi kroz otvoreni krvni sud).

Valvuloplastika je hiruška intervencija u opštoj anestezji kojom se vraća normalan oblik i ventilna funkcija oštećenih zalisaka srca i velikih krvnih sudova, ili se zalisci u celini zamenjuju veštačkim zaliscima ili ventilnim mehanizmima.

EKG

Elektrokardiogram (EKG) je grafički prikaz fluktacoje voltaže koji izaziva miokrad tokom srčane aktivnosti. Oštećenja strukture ili funkcije miokarda,odnosno sprovodnog sistema može pokazivati promene koje ese registruju na EKG. Međutim, normalni EKG zapis može se naći kod teško oštećenog srca, a neretko se viđaju i patološki EKG zapisi kod sasvim normalnog srca. Zbog toga EKG može da pravilno da tumači jedino stručnjak koji ga procenjuje u sklopu sa celokupnom kliničkom slikom . EKG je od posebne važnosti u prepoznavanju aritmija i poremećaja u prvođenju impulsa,infrakta miokarda, zadebljanja komora i predkomora, delovanje ekova, metaboličkih promena, zapaljenja srčane ovojnice (perikarditis) i urođenih oboljenja srca.





by Tamaris_

Pumpa života


Srce je središnji deo kardiovaskularnog sistema,mišićna pumpa koja svojima kontrakcijama omogućava stalni protok krvi kroz sva tkiva i tako obezbeđeuje normalnu razmenu materiju.

                                            
Smešteno je u sredograđu (medijastinumu) , srce jedne osobe ima veličinu njenoj stisnutoj pesnici,dok težina varira od 300-350 grama kod muškaraca a 250-300 grama kod žena. Srce je izgrađeno od specifičnog mišićnog tkiva čiji je rad regulisan autonomno(okidač za kontrakcije se nalazi u zidu pretkomore – SA ili sinoatrijalni čvor) , a trpi uticaje vegetativnog nervnog  i endokrinog sistema. Svakog dana srce se kontahuje  oko 100.000 puta, pri cemu svakog minuta ispumpa oko 5 litara krvi.
Ovaj šuplji mišićni organ podeljen  je  mišićnim zidom na funkcionalno različitu levu I desnu stranu- u medicini se često koriste izrazi ˝levo˝I ˝desno˝srce.  Svaka strana deli se dalje na dva dela – manji je predkomora (atrium), a veći komora( vantrikulm). Elastične opne –srčani zalisci(valvule) regulišu prolaz krvi iz predkomore u komoru. Oni imaju ulogu ventila, jer  propuštaju krv u jednom smeru , iz predkomore u komoru, I gde rastući pritisak krvi zatvara srčane zalistke  I onemogućava vraćane krvi. Slične valvule postoje I u velikim arteriskim krvnim sudovma (aorta I plućna arterija),koji primaju krv iz iz srčanih komora.
Oboljenjima srca u medicini, pored lekara opšte medicine, bave se I lekari specijalisti kardiologije, koja je grana interne medicine I specijalisti kardiohirurgije.  Najčešća oboljenja srca je koronarna bolest,odnosno ishemijska bolest srca koja obuhvata bolesti srca koje nastaju usled smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije. U čestaoboljenja svrstavaju se  još I povećani krvni pritisak (arterijska hipertenzija) ,poremećaj srčanog ritma(aritmija), kao I stečena oboljenja zalistaka. Urođene anomalije srca su relativno retke , ali se obično javljaju u težim  obliku, kao kombinovane srčane mane.

Koronarna bolest srca

Pod ovim pojmom podrazumeva se sindrom čiji je glavni uzrok smanjen protok krvi kroz srčane arterije,  a u korenu ovih poremećaja je ateroskleroza. Kao posledica koronarne bolesti srca  javlja se isufinencija , odnosno stanje u kojem srčani mišić ne dobija potrebnu količinu kiseonika. U razvijenim zemljama ishemiska bolest srca je najčešći uzrok smrti.
Angina pektoris  predstavlja najčešću manifestaciju hronične ishemijske bolesti srca I najčešće se opisuje kao ˝bol u grudima˝. Manifestuje se osećajem nelagodnosti ,težine pritiska, stiskanja ili bola u predelu grudne kosti ili širem pojasu (leđa, unutrašnja strana ruke,predeo želudca). Često se ovaj osećaj meša sa lošim varenjem.
Angina pectoris se najčešće manifestuje u dva oblika- stabilnom I nestabilnom. Stabulnu angina pectoris karakteriše bol u grudima koji je predvidiv I prisutan je samo tokom fozičkogopterećenja ili ekstremnih emocionalnih stresova, a nestaje mirovanjem I odmaranjem. Nestabilna angina pectoris  je ozbiljniji poremećaj, jer može da najavi srčani udar. Bol kod nestabilne angine pectoris javlja se češće,traje duže ili se javlja I kod najmanje aktivnosti, a obično ga nije moguće predvideti. Takođe  ovaj bol može biti izazvan I lekovima, nestabilan je I može dovosti I do srčanog udara. Poseban tip pektoralne angine je I Princmetalova angina , oblik bolesti koji se javlja tokom odmora, spavanja pri izlaganju niskim temperaturama.
Akutni infrakt srčanog mišića predstavla izumiranje dela  srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Akutni infrakt je poslednja faza I samo jedna od oblika u razvoju koronarne bolesti(ishemijska bolest srca), ali on može biti I prava manifestacija koronarne bolesti! U našoj zemlji srčani udar je I vodeći urok umiranja u opštoj populaciji.
Akutni ifrakt miokarda prate različiti simptomi, od kojih je najvažniji bol. Bol se najčešće javlja ujutru, posle fizičkih aktivnosti, obilnog obroka ili kada je hladno. Bol je lociran iza grudne kosti, veoma je jakog inteziteta a po karakteru liči na stezanje, pečenje  ili čak cepanje u grudima. Bol u infraktu  traje preko pola sata I obično je jači I duži od svih dotadašnjih napada ukoliko je pacjent ranije imao napade bolova u grudima. Bol se najčršćr širi u levo rame, levu ruku ili donju vilicu. Može biti praćen obilnim preznojavanjem ,naglo nastalom slabošću I malaksalošću I gušenjem, tj.osećajem nedostatka vazduha I vrlo često jakim strahom od smrti. Međutim,bol kao symptom može biti I odsutan (pogotovu kod pacijenata sa dijabetisom)I tada ostali prateći simptomi mogu ukazivati  da se radi o infraktu miokarda.
U slučaju pojave ovakvog bola prva mera koju treba preduzei je prestanak aktivnosti koja je dovela do bola, stavljanje nitroglicerina pod jezik I brz kontakt sa ovlašćenim medicinskim osobljem. Veoma je korisno sažvakati jednu tabletu andola (300mg). Po dolasku medicinskog osoblja treba se striktno pridržavati njihovih saveta. Povremeno ukazana pomoć  je od vitalnog značaja. Oporavak od infrakta miokarda je višestepen. U prvih nekoliko dana potrebno je mirovanje, zatim se započinje process rehabilitacije. Svim bolesnicima koji su imali infrakt potrebno je uradeti koronografiju(invazivna kardiološka dijagnostika) posle čega se donosi odluka o daljem načinu lečenja: nastavak medikamente terapije,operacija na krvnim sudovima srca(tkz.baj-pas) ili ugradnja stenova u koronarne arterije.




by Tamaris_

недеља, 25. септембар 2011.

Top 5


Pšenica

Sadrži:
-Mineralne soli
-Kalcijum
-Magnezijum
-Natrijum
-Kalijum
-Vitamnin B(folna kiselina,tiamin,Vitamin B6)

               

Pšenica sadrži substancu Ocacsanol koja je poznata po tome što pomaže kod problema sa mišićima,smanjuje nivo holesterola,povećava energiju mišića i brzinu refleksa.


Kukuruz

Sadrži:
-Vitamin B1 i B5
-Vitamin C
-Vitamin E
-Folnu kiselinu
-Magnezijum
-Fosfor
-Bogat izvor kompleksnih ugljenih hidrata,hranljivih vlakana i esencijalnih kiselina



Kukuruz je izvrstan izvor hranljivih vlakana koji pomažu da se smanji nivo holesterola u organizmu i pročišćava digestivni sistem. Masne kiseline su neophodne za kvalitetnu kožu, a Vitamin B1 za rad mozga.


Pirinač

Sadrži:
-Vitamin D
-Niacin
-Kalcijum
-Hranljiva vlakna
-Gvožđe
-Tiamin
-Riboflavin


Pirinač je odličan izvor ugljenih hidrata , a time i odličan izvor energije. Pun je vitamina i vlakana, a ne sadrži holesterol i štetne masti što ga čine odličnim integralnim delom izbalansirane dijete.


Soja

Sadrži:
-Visokokvalitetan protein
-Omega 3 masne kiseline
-Hranljiva vlakna
-Izoflavone


Soja je savršen za doručak, jer sadrži visokokvalitetan protein, nizak procenat masti, a bogat je i omega 3 masnim kiselinama i vlaknima koji su zajedno odlični za održavanja linije, za kosti i srce i regulaciju krvnog pritiska. Izoflavoni su korisni od smanjenja rizika od nekih vrsta kancera.


Susam

Sadrži:
-Kalcijum
-Vitamin E
-Vitamin A
-Vitamin B
-Kalium
-Gvožđe
-Cink



Susam je odličan za probavu i i neverovatan je izvor kalcijuma. Pola čaše susama sadrži 3 puta višekalcijuma od pola čaše mleka. Vitamin E je dobar za srce i nervni sistem, a susam sadrži i velike količine gvožđa i cinka.



субота, 24. септембар 2011.

Opstipacija




Opstipacija (zatvor) je čest problem varenja. Mnogo ljudi pati od povremene ili hronične opstipacije. Osobe koje su tim problemom pogođene osećaju značajno opterećenje, pošto i sama opstipacija može biti propraćena drugim tegobama, kao što su: nadutost, bolovi u stomaku i osećaj punoće.

KAKO FUNKCIONIŠE VARENJE? 
 
Variti hranu znači iz nje izvući njene korisne sastavne delove, a to su belančevine (proteini), šećeri (ugljeni hidrati) i masti (lipidi), ali takođe, između ostalog, i minerale i vitamine.
U tom cilju, hrana se najpre žvakanjem usitni, a zatim razgrađuje dodavanjem prirodnih fermenata i kiselina (‘sokovi za varenje'). Većina hranljivih materija biva upijena od strane sluzokože već u gornjim delovima sistema za varenje (želudac, tanko crevo), dok u debelom crevu dolazi pretežno do zgušnjavanja još uvek tečne hranljive kaše. Pritom, pored vode, dolazi do upijanja i mineralnih materija.
Dnevno se konzumira oko 2 l hrane, koja se dopuni sa oko 7 l različitih sokova za varenje. Primeri takvih tečnih ‘pomoćnika' varenja (sekreta) su pljuvačka, želudačni sok, sokovi žuči i pankreasa (gušterače), ali takođe i sekreti zida creva. Pri tome nastaju dnevne količine od oko 9 l koje treba svariti i preraditi. Ova količina se, na prvi pogled, čini veoma velikom. Međutim, pošto se voda iz hranljive kaše ponovo upija, ta se količina značajno smanjuje. Procesom zgušnjavanja, u debelo crevo dospeva samo oko 1-2 l , da bi se na kraju iz organizma izbacilo samo oko 100 ml neiskoristivih ostataka, pri čemu preostali sadržaj vode u prvom redu određuje zapreminu stolice.

ŠTA UTIČE NA VARENJE? 
 
Procesima varenja upravlja vegetativni, odnosno ‘autonomni‘ nervni sistem. Ovaj sistem, koji takođe reguliše srčanu aktivnost, podložan je stresu. Primeri za takav uticaj su ‘nervozni želudac', zatim proliv, kao i njegova suprotnost-zatvor.
Za varenje su takođe važni i faktori kao što su: vrsta i sastav hrane, količina tečnosti koja se dnevno konzumira, redovno odlaženje u toalet bez vremenskog pritiska, dovoljno kretanja, dovoljno spavanja. Pored toga su, naravno, mogući i uticaji na varenje prouzrokovani bolešću, koji s jedne stane mogu biti posledica same bolesti, a sa druge posledica uzimanja neophodnih lekova.

ŠTA JE OPSTIPACIJA I KAKO MOŽE DA NASTANE?
Sama definicija opstipacije nije tako jednostavna. Prolaz hrane kroz creva i pražnjenje završnog dela creva mogu se veoma razlikovati od osobe do osobe. Dok za neke ljude, 2-3 pražnjenja creva dnevno mogu da budu normalna pojava, druge osobe imaju stolicu samo 2-3 puta nedeljno, a da pritom nemaju ‘zatvor'. Iz tog razloga se o opstipaciji uopšteno govori ukoliko je:
-pražnjenje stolice usporeno
-pražnjenje stolice otežano i iziskuje veliki napor i
-ispražnjena količina stolice suviše mala 

MOGUĆI UZROCI OPSTIPACIJE SU:
•  ORGANSKI UZROCI:
tu spadaju promene zida creva ili formiranje prepreka u prolasku hrane. Polipi ili drugi tumori mogu na taj način da ometaju transport hranljive kaše. U takvim slučajevima neophodna je primena specijalne medikamentozne terapije ili hirurških zahvata, o čemu će odlučiti ordinirajući lekar. U ovu grupu uzroka spadaju i poremećaji funkcije žlezda (npr. štitne žlezde, pankreasa, žuči), koji mogu da dovedu do opstipacije. I u ovom slučaju je hitno potrebna konsultacija lekara i lečenje.
•  FUNKCIONALNI POREMEĆAJI:
su najčešći uzroci opstipacije. Varenje ne ‘funkcioniše' kratkotrajno ili trajno. Razloge za to čine mnoge stvari, koje su u zavisnosti od našeg načina života.
•  Veliki značaj pridaje se sastavu hrane. Nesvarljivi ostaci povećavaju količinu stolice i omekšavaju je. Hrana od prerađenih hranljivih supstanci, koja se u potpunosti može svariti (npr. belo brašno ili šećer), dovodi do stvaranja malih količina stolice, koja je suva. Ona predstavlja vrlo slab nadražaj za pražnjenje creva. Previše masti usporava rad creva i pojačava opstipaciju.
•  Isto tako je važno i konzumiranje dovoljne količine tečnosti. Kod unošenja suviše male količine tečnosti, organizam mora da posegne za većim upijanjem vode iz hrane. U skladu sa temperaturom i stvaranjem znoja, dnevno je potrebno uneti između 1.5 i 3-4 l. Prema tome, svakoga dana bi trebalo konzumirati oko 2 l tečnosti, po mogućnosti bez ili sa malo kalorija.
•  Nedostatak kretanja može izazvati lenjost creva ili je pojačati.
•  Žurba u svakodnevnom životu, naročito pri konzumiranju hrane, ometa varenje. Neobaziranje na nagon na pražnjenje stolice smanjuje reagovanje nerava koji taj signal šalju. Osećaj da se mora otići u toalet biva samo površno konstatovan.

ŠTA MOŽETE UČINITI PROTIV OPSTIPACIJE?

Već na osnovu uzroka opstipacije mogu se prepoznati prve mere pomoći koje olakšavaju varenje i prolazak hrane kroz creva.
Najpre se to odnosi na sastav hrane. Trebalo bi jesti raznoliku hranu, sa velikim udelom integralnih žitarica, povrća i voća! Voće sadrži voćne kiseline koje pojačavaju nagon za pražnjenje creva. Sve tri pobrojane grupe namirnica, posebno proizvodi od žitarica, sadrže takozvane balastne materije. Ove materije koje se samo delimično vare povećavaju zapreminu crevnog sadržaja. Pritisak na zid creva izaziva nadražaj koji omogućava pražnjenje creva. Balastne materije dodatno vezuju vodu koja se ne može resorbovati, te na taj način potenciraju ovo dejstvo. Posebno bogate u balastnim materijama su integralne žitarice, u prvom redu mekinje, ali takođe i seme lana, mahunasti plodovi i sušeno voće.
Trebalo bi piti dovoljno tečnosti. Čak iako ne osećate žeđ, trebalo bi da svakoga dana popijete najmanje 1.5 - što više, to bolje. Kalorična i alkoholna pića kod procene bilansa vode deluju više negativno, te se prema tome ‘uračunavaju' samo mineralna voda, čaj i kafa, delimično i voćni sokovi, odnosno mlaćenica. Čaša vina ili piva kao dodatak takođe ne škodi. Može biti od pomoći ako se već pre doručka popije čaša vode, da bi se u toku prepodneva obavilo pražnjenje creva. Uopšte uzev, pijenje čaše vode pre drugih obroka je povoljno.
Vodite računa o tome da se svakodnevno dovoljno krećete. To može biti, npr. šetnja radi varenja, ali i penjanje uz stepenice, gimnastika ili druge sportske aktivnosti.
Dovoljno i redovno spavanje je isto tako važno za varenje. Nakon jedne neprospavane noći, često je i aktivnost creva smanjena i ‘umorna'.
Obezbedite sebi vreme za jelo i nemojte jesti suviše mnogo odjednom. Pet malih obroka će vaš sistem za varenje lakše savladati, nego dva ili tri veća obroka.
Obezbedite sebi vreme za odlazak u toalet i nemojte zanemarivati čak i mali nagon na stolicu. Naviknite vaša creva na redovno pražnjenje, npr. posle doručka.

KOJE MEDIKAMENTOZNE MOGUĆNOSTI STOJE NA RASPOLAGANJU KOD OPSTIPACIJE?
Ovde treba napomenuti tri grupe lekova:
  1. Pošto naša ishrana često ne sadrži dovoljne količine balastnih materija, one se nude u obliku koncentrovanih preparata. Takvi ‘punioci' creva se na tržištu nalaze u veoma velikom broju i različitim oblicima.
  2. Druga mogućnost da se eliminiše postojeća lenjost creva sastoji se u uzimanju takozvanih ‘nadražajnih materija', ili crevnih iritanasa. To su supstance koje na takav način stimulišu nervne završetke da dolazi do refleksa pražnjenja stolice. Ove supstance se mogu naći kako u čajevima, tako i u drugim lekovima. Njih bi, po mogućstvu, trebalo retko uzimati i ni u kom slučaju ‘na duge staze', iz razloga što mogu dovesti do navikavanja i do oštećenja osetljivih nervnih završetaka.
  3. Treća grupa lekova sadrži aktivne supstance koje naš sistem za varenje ne može da preradi, ili je ta prerada nepotpuna. Ideja je bila da se te supstance ne resorbuju u crevima, pa da tako i ne predstavljaju opterećenje za organizam. Iz toga proizilazi veoma dobra podnošljivost. Te materije tek u zoni debelog creva prerađuju tu nastanjene bakterije i zatim dovode do efekta pražnjenja creva.